Razvojno savetovalište Doma zdravlja “Novi Sad” poseti nedeljno oko 400 dece uzrasta do deset godina, dok godišnje bude urađeno oko 7.000 logopedskih pregleda i tretmana. Po rečima logopeda Doma zdravlja “Novi Sad” Zinaide Bosnić Stevanov, sve je veći broj dece predškolskog uzrasta koja imaju neka odstupanja u govorno-jezičkom razvoju.
“U Razvojno savetovalište najčešće dolaze deca s nerazvijenim govorom ili nedovoljno razvijenim za uzrast. Kod dece se javljaju različite nepravilnosti u govoru, kao što je nepravilan izgovor glasova, teškoće s usvajanjem gramatičkih struktura, siromašan fond reči, teškoće u sklapanju rečenice, poremećaj tečnog govora, odnosno mucanje, i brzoplet govor”, objasnila je Bosnić Stevanov.
Kako proceniti da je trenutak da simpatično tepanje prestane, jedna je od najčešćih dilema roditelja, a neretko se dogodi da se na prvi pregled kod logopeda zakasni.
“Dete bi trebalo sve glasove da izgovara pravilno do pete godine života. Moramo konstantno govoriti o tome šta možemo učiniti da bi naša deca pričala pravilnije i imala bogatiji rečnik”, rekla je Zinaida Bosnić Stevanov: “Roditelji su najvažniji učitelji za govor svoje dece. Jezik se postepeno razvija u interakciju s društvom, a dok je dete još malo, razvoj jezika zavisi od toga koliko će mu vremena posvetiti roditelji”.
Granica da se nepravilan govor ispravi je sedma godina života, neposredno pred polazak u školu. Na osnovu pregleda i razgovora s detetom, svaki logoped će propisati vežbe, ali je od velikog značaja da roditelji budu uključeni u taj proces. Pošto je prevencija najbolji lek, svaka aktivnost koju roditelji rade s decom treba da bude propraćena govorom.
“Nije važno koliko će se vremena provesti s detetom, već da to vreme bude kvalitetno ispunjeno i da se tada posveti samo detetu. Deca žele da ih gledamo u oči i da osete da nas zaista interesuje to što zajedno radimo. Takođe, treba biti oprezan kada su u pitanju crtani filmovi i gledanje televizije, kao i igranje igrica na tabletu”, rekla je Bosnić Stevanov za Dnevnik:
“Danas deca provode previše vremena ispred televizora i kompjutera. Roditelji ga često koriste kao dadilju i deca su time izložena neprikladnim sadržajima, koji ne deluju podsticajno na razvoj govora i jezika. Važno je ograničiti vreme koje se provodi uz ekran, uz kontrolisani sadržaj”.
Čitanje priča dosta pomaže u razvoju rečnika, savetuju lekari. Deci takođe treba stalno postavljati pitanja jer ih tako stimulišemo da reaguju i da daju odgovor. Treba imati na umu da su u osnovi govora dve sposobnosti: da se razume i da se produkuje. Što je najvažnije, govor je u sprezi s razvojem mišljenja i razvojem motorike, a posledice nerazvijenog govora nisu zanemarljive.