Torbu biram i kupujem, kao moja baba kokošku na pijaci: Večiti problem svake žene!

Baš je dobro kada je nešto što bi ti sada hteo da kažeš, neko slavan već rekao, pa još u stihovima:

“Ja sam bio od onih što nikad nigde Išli nisu bez toplomera,Termofora, kišobrana, padobrana. Kada bih opet mogao živeti lakše bih putovao. Kada bih ponovo mogao živeti, S proleća bih počeo bosonog hodati, I tako išao do kraja jeseni…”

Tvoje je samo da citiraš. Mada ne verujem da bi čika Borhes bio baš posebno srećan da zna u kojim trenucima ga se setim. Obično je to kada kupujem novu torbu. Obično danima, nekad i nedeljama, iako sam tanka sa vremenom i luksuz mi je da fantaziram i biram stvari. Ali torbe su moje mučiteljke odvajkada. Isto tako, čika Borhesovih stihova se setim i kad mi neka žena zavali Sport Bili torbekanju među rebra u krcatom autobusu. Ili mi obija kamenac sa bubrega rancem ili torbom za laptop. Ne mogu, a da se u tim trenucima agonije ne zapitam šta nam je sve ovo sa torbama trebalo, i šta li smo sve ovo natrpavale.

5 stvari koje ne smete da nosite u torbi: Ne izazivajte sudbinu!

Po onoj staroj anegdoti, jedino čega nema u ženskoj torbi je – mesta. Svega ostalog ima.

Leti mi je nekako lakše, lagane torbe od platna istrpe svašta nešto, počevši od obavezne flašice sa vodom, a nekako mi ne budu tako teške. Ali kad krene kišno vreme i kada lagane torbe od krpica prete da prokisnu i poplave sadržaj torbe uključujući telefon, dokumenta, možda i neki nevodootporni novčanik, neseser sa lekovima, higijenskim andrmocama koje sve žene vuku (za svaki slučaj) i kad im nisu “oni dani“, neseser sa šminkom, papirne i vlažne maramice (doduše ove druge su već vlažne zar ne?) dragocene rokovnike sa sve planovima, datumima, sastancima i ponekim receptom koji je na poslu dobijen od koleginice, sendvičima ili obrokom ponesenim od kuće… ma trista čuda! Pokisla torba, jednom rečju, bila bi katastrofa za ženu. Zato žene zimi dobijaju išijase i skolioze kupujući stamene, teške, masivne, kožne ili ne kožne ali podjednako teške torbe.

Ili, ne dobijaju sve ove kostobolje, ako imaju svoj auto i njime se voze i dovoze do posla. Dakle, čak je i za kostobolju i reumu presudan finansijski trenutak, pomirimo se sa sudbinom.

Ali, eto ima nas koje nemamo kola pa smo osuđene na razne torbekanje.

Kupovina torbe nije uopšte laka. Eto recimo, meni je neopisivo lakše da je čak sašijem, nego da nađem neku koja mi odgovara. Jedino me zimi muči činjenica da nepromočivu ne mogu da sašijem. I onda kreće agonija. Preskupe su. Prevelike. Pretrpane. Kako je ikome moglo pasti na pamet da na jednu torbu nakrca kao ukras i malo bisera i zlatne lance i cirkone i cvetiće i ponekog leptira i jednu glavu kostura? Ne znam. Ako nisu prekrcane onda su suviše jednostavne. Jedna pregrada pa kopaj, sestro slatka, ako ti zazvoni telefon moraćeš da istreseš i higijenske uloške i uplatnicu prve rate rekreativne i sendvič od juče da bi našla telefon i javila se. Ako se zvonjava odigrava u busu, onda sve to treba obaviti sa jednom rukom, jer drugom moraš da se držiš ako ne misliš da telefoniraš sa poda. Znači, nepraktične. Štaviše, obično su ove tri stvari nekako udružene u ponudi torba: preskupe, prevelike i nepraktične. Ali takva je moda.

Ipak, i pre nego što pogledam cenu, priznajem da je uvek podignem i procenjujem joj težinu, kao moja pokojna baba kokošku pred klanje. Jeste, primorana sam. Ne smem sebi da dozvolim da mi se dopadne neka slatkica ako ima više od pola kilograma. A sa jednom takvom sam propatila. Slatka, praktična, zgodna u sve mi se meša, a prazna teži celih 700grama. To su bile muke Tantalove. Još kad ja u nju stavim svoj kamperski alat za preživljavanje na asfaltu, ona dotera i bukvalno do baba Vukosavine kokoške –oko 2 kile! Posle toga moji kriterijumi za odabir torbe su se drastično promenili… A i cene torbi su se nakon toga drastično promenile…

Trik od 10 minuta: Napravite sjajnu torbu od stare majice! (VIDEO)

Isto tako sa brojem obaveza i sa brojem dece torba ili čak broj torbi neumitno raste. Kada imate bebu, onda pored one sa osnovnim stvarima za preživljavanje jedne žene, mora da se nosi i ona sa osnovnim stvarima za preživljavanje bebe. Presvlake, pelene, flašice, kašice, zvečke i mečke postaju naši verni pratioci. Kada se navikavamo na nošu, ne krećemo u goste bez 5 pari dečijeg donjeg veša, i isto toliko pantalonica. Svako vreme nosi svoje breme, a svaka žena svoju torbu. Kasnije, u našim, materinskim torbama nalaze se autići, barbike, bojanke, mrvice keksa, smoki, kačketi pa čak i čitave torbice naših gospođica koje su ih ponele, ali su im već kod prve bandere dosadile pa su ih ubacile u naše torbe od sedam milja… Sudbina ženskih torbi je nepredvidiva. A sadržaj skoro nesaglediv…

Sa zavišću gledam neke tako devojke i devojčurke sa torbičcima u koji mogu da stanu samo telefon, novčanik, ključevi (ako nemaju neki veći privezak) i paket papirnih maramica. Ma, prosto im se divim. Krenuti u džunglu na asfaltu sa samo te četiri stvarčice, deluje nekako zastrašujuće. A u stvari, mnogo je gore krenuti sa torbom nalik sedlu i izigravati magare koje je samo sebe pretovarilo. I stvarno, Borhes je u pravu. Toliko toga postoji u ovom životu što nas guši i opterećuje a ne možemo da ga se rešimo, pa eto makar te torbe i njihove sadržaje možemo da redukujemo i olakšamo sebi život. Ali, ajde usudi se ti…

Luj Viton kolekcija za jesen 2015: Kovčeg kao najsavršenija torba na svetu! (FOTO)

Piše: Jasmina Jovanović