Šta će biti s kućom, zapaliću je: Danilo Bata Stojković, život neodoljivog šarmera! (VIDEO)

Postoje ljudi o kojima koliko god puta da pišete, nikada u potpunosti nećete biti zadovoljni finalnom verzijom verujući da ona nije dovoljno dobra. Jedan od njih jeste i glumac, čije se zanimanje piše velikim G, Danilo Bata Stojković. Glumački velikan koji je sa podjednakom lakoćom iznosio svaku ulogu, brižan suprug, odan prijatelj, a nekada, ipak, i težak čovek, tako ga mahom, opisuju i danas, piše magazin Story.

Jedno je sigurno, Danila Stojkovića malo ko je poznavao i o njemu toliko znao kao njegova udovica Olga jer su zajedno podelili sve: sreću, tugu, nedaću, jednom rečju - život.

Halo, ovde Žika Pavlović permanentno: Lik koji je volela cela Jugoslavija! (VIDEO)

Bata je svoj životni put započeo i završio u Beogradu, rođen je 11. avgusta 1934. godine, a umro 16. marta 2002. godine. Kao ostvaren pozorišni i filmski umetnik, nerado je davao intervjue. Tvrdio je da ga novinari ne razumeju i da ono što im kaže okrenu naopačke pa zbog toga i nema mnogo građe koja svedoči o tome kakav je bio kada se zavese spuste i ugase svetla pozornice.

Nemoguće je ne povući paralelu između njega, verovatno najvećeg i najpredanijeg glumca sa ovih prostora, i Molijera, najvećeg komediografa svih vremena. I jedan i drugi svoj život posvetili su sceni i obojica su skončali na njoj. Molijer je izdahnuo izvodeći svoje remek-delo Uobraženi bolesnik. Pao je umirući od bolova, a publika je mislila da je i to deo njegove sjajne glume. Bata je, samo tri dana nakon što se poslednji put poklonio publici kao Luka Laban u Profesionalcu, sahranjen na Novom groblju.

Nepoznate detalje sa čitaocima magazina Story u višesatnom razgovoru podelila je osoba koja ga je najbolje poznavala, njegova verna supruga Olga.

Razbijao čaše, voleo i pio: Životna priča Tome Zdravkovića! (VIDEO)

"Imao je dva starija brata, Zdravka i Živorada, kao i sestru Veru od koje je bio mlađi deset godina. U to doba njegova majka već je bila u klimaksu i lekar nije hteo ni da je pipne. Bata se šalio kako se još tada odupro i nije dozvolio da ga uklone. U mladosti je bio sitan i mršav. Čak je i njegov profesor Tomislav Tanhofer govorio: Kad budeš nabacio masu, onda će od tebe biti pravi glumac. Neverovatno, čak i kad se popunio, bio je izuzetno brz, hitro je trčao na sto metara, a ja sam se zezala da ga to masa ubrzava", ispričala je Olga.

"Bata je u školi bio loš đak, išao je na dopunske časove matematike, ali je odlično recitovao i takmičio se. Ponavljao je razred, a jedan i dva puta. Fizika i matematika nisu ga interesovale, samo recitovanje i čitanje".

Kao mali često je leta provodio u Vrnjačkoj Banji, u čijoj je neposrednoj blizini, na Goču, njegov brat Živorad posle rata sazidao školu. Tako je započela neraskidiva veza između ovog glumca i varošice koja je i deceniju nakon njegove smrti ostala takva.

Posle nezavidnog uspeha u školi, Bata je odlučio da zanemari prirodne nauke i upusti se u istraživanje umetnosti i tajni glumačkog posla.

Silvana Armenulić: Tragedija nikad prežaljene boginje narodne muzike! (FOTO, VIDEO)

Njegov otac bio je očajan kada je Bata upisao Akademiju zato što u to vreme biti glumac nije bilo baš za ponos. Mada, kada je otišao na fakultet, više nije hteo da govori poeziju. Kao glumac počeo je prvo sa iznošenjem tacni dok nije došao do prave uloge.

Sa prvim koracima na daskama koje život znače, nesvesno je kročio u još jedno važno poglavlje svog života. Upoznao je ženu sa kojom je ostao do samog kraja.

"Bio je jako tradicionalan, potekao je iz patrijarhalne porodice i kod njega se znao red. On je bio zadužen da obezbedi da imamo dovoljno para i da sve bude kako treba, a domaćici je prepuštao da radi svoj posao. Ono što bi zaradio donosio je u kuću i kada bi mu zatrebao novac, tražio je da mu ga dam. Nije hteo da uzme sam nego bi jurio mene. Kažem mu, tu ti je u kuhinji, u fioci, ali jok, nije hteo da uzme. Poštovao je red, starije i porodica mu je bila najvažnija. E sad, to što je mnogo igrao, išao tamo-ovamo i dolazio u zoru, to ide u rok službe. I ja sam radila u pozorištu, pa mi je sve to bilo poznato, ali poneki put sam bila i ljuta. Sedi sa društvom, a ja sve s osmehom pravim palačinke", rekla je Olga jednom prilikom za magazin Story.

Tragično detinjstvo Mije Aleksića: Životna priča legende koja ne umire! (VIDEO)

Bio je težak čovek u smislu da nije dozvoljavao glupost, a bio je snažan i sugestivan. Bio je prodoran i uvek je imao svoj stav, u tom smislu bio je težak za izdržati. Voleo je društvo. Za njega je teatar bilo na prvom, kafana na drugom, a kuća tek na trećem mestu. Pozorište je bilo njegova svetinja koju je neizmerno poštovao. Uvek je savetovao ljude šta i kako da rade, umeo je da se razbesni ako ga neko ne posluša i u tom smislu znao je da bude nezgodan.

Priče o njegovoj netrpeljivosti sa kolegom Pavlom Vuisićem prerasle su u legendu, ali svaka medalja ima i svoju drugu stranu, pa i takva nagađanja.

U Maratoncima kada su snimali scenu u kojoj ga Pavle udari daskom po glavi, dogodilo se to da ga je nenamerno, u ne znam kom ponavljanju, zaista i lupio iz sve snage. Sa druge strane, dok su radili Ko to tamo peva, Pavle mu je spasao život. Kadar u kome Bata pliva u mutnoj i ledenoj Tisi, bezbroj puta je ponavljan.

Naime, on bi otplivao do sredine reke, a Boža Nikolić ga je snimao pri povratku ka obali. Pošto je bilo hladno, jedva su pronašli jedno gumeno odelo, tačnije gornji deo, u koje je Bata moga da uđe. Od silnog napora zbog plivanja kroz mulj do kolena, njemu je pozlilo jer ga je odelo gušilo. Tada je Pavle, koji je vrsni poznavalac reke, uskočio u vodu, izvadio nož i presekao to gumeno odelo kako bi Bata došao do vazduha.

Ako ti jave, umro sam: Svi životni brodolomi Mike Antića! (FOTO)

"Popularnost mu je prijala u zavisnosti od toga kako mu ko priđe. Ako bi bili bezobrazni, on ih je odmah terao u majčinu, a ukoliko je neko pristojan, on je bio isto tako fin", priznala je Olga.

Zvezda jugoslovenskog filma i pozorišta, privatno je bio čovek predan tradiciji. Na sceni je davao sve od sebe, ali zauzvrat nije tražio ništa. Čak ni na lične nepravde nije reagovao. Godinama je živeo u garsonjeri, mada je potekao iz ugledne beogradske, trgovačke porodice kojoj su posle Drugog svetskog rata komunisti oduzeli imanje na Neimaru.

"Znalo se gde se ide za Badnje veče, gde za Božić, a onda je napravio raspored i za Uskrs jer je želeo da svi dolaze kod nas. Naravno, to je bilo moguće kad je dobio stan. Prvo je živeo u garsonjeri jer su njegovim roditeljima oduzeli imovinu. Zahvaljujući jednoj njegovoj koleginici koja je došla da popije kafu, kada je videla gde on stanuje, bukvalno je poludela. Javila je svojim prijateljima i urgirala da dobije ovaj stan koji sada imamo. Ovo je bio opštinski stan, a kada smo ušli u njega, bio je u strašnom stanju. Iz njega je bilo uzeto sve šta je nekom zatrebalo, a delovi su bili zatrpani otpadom, toliko da sam se plašila zaraze. Kad je to video, samo je rekao: Ako je red da umrem pre tebe, sve iscepaj, sve ceduljice i baci da slučajno ne bude ovako kao kad smo mi došli ovde. U ovaj stan uselili smo se 3. marta 1990. godine i sve sam sama preselila zato što on za takve stvari naprosto nije bio. Otišao je nekoliko dana na snimanje, a kada se vratio, rekao je kako moram da idem da se odmorim i platio meni i kumi da odemo helikopterom na Čigotu. Mi smo tamo stigle u petak, u subotu čitav dan nikoga nisam mogla da dobijem telefonom, tek predveče njegovog brata koji mi kaže da ništa ne brinem, da je on u bolnici, gleda neku utakmicu jer mu nešto nije bilo dobro", dodala je Olga.

Bio je ovo samo početak borbe sa bolestima koje će ga pratiti do kraja, ali nikada im nije dozvolio da pobede. Tamo gde bi se svako savio, Bata nije.

"Zapušio mu se krvni sud, pokušali su da ga otpuše, jesu, nisu i tako je došao do druge operacije i femoralnog bajpasa, onda je otišao nerv koji vuče nogu, pa gangrena, pa plastična hirurgija, skidaj, čisti...Prvi put je posle četiri operacije stao na noge 20. septembra, a tri dana kasnije pustili su ga iz bolnice. Bukvalno na rukama doneli su ga u stan, a meni su rekli da pazim da ne polomi kost. Nedelju dana je fizioterapeut, siroče, divan mladić, dva puta dnevno dolazio da radi s njim, a onda je svakog dana od 9 do 13 sati išao u Sokobanjsku na rehabilitaciju. Već 16. oktobra, nepun mesec dana pošto nije mogao da stane na noge, igrao je Profesionalca. Snaga volje je čudo. Iako je dogovor bio da mu se maksimalno olakša na predstavi, on se na sceni ponašao kao da nema problem. Od njega nikada niste mogli da čujete jao jer je bio borac. Vreme je prekraćivao sportom, obožavao je utakmice, ali posle operacija zbog noge nije smeo više da ide, brinuo je da ga neko ne zvekne, pošto je posle hirurškog zahvata sve bilo oljušteno do kosti. Samo je koža bila prevučena preko koske, ostala su svega dva-tri mišića".

Bolest i brak ništa nisu promenili u njegovim navikama. Ostao je veran prijateljima i publici.

Legendarni glumac je za života više puta operisan, ali ipak nije dozvoljavao da publika ispašta zbog njegovih zdravstvenih problema.

Imao je devet operacija, ali odlazak na predstave ga je dizao. Nikoga nije ni pitao da li iz bolnice može da ode da igra, već je sve moralo da bude gotovo do predstave. Trinaestog februara odigrao je svog poslednjeg Profesionalca, bili su tu neki slovenački studenti koji su želeli da ga vide. Jedva je izdržao, ali je ostao do kraja. Pre toga 5. februara izveo je tristotu Korešpodenciju, a 15. februara ponovo je ušao u bolnicu, dok je 16. sahranjen. Poslednjih dana ni o čemu nije hteo da razgovara osim o fudbalu i pozorištu. Svi su dolazili da mu podnose izveštaje šta je i kako je bilo.

Njegov odlazak rastužio je sve, od supruge, kolega i prijatelja do običnih ljudi. Neki su ga znali sa televizije, a drugi su imali tu čast i da ga sretnu i razmene po koju reč s njim.

"Za njim su najviše žalili ovi na Kaleniću zato što je kupovao od srca. Dođe i kaže - Daj sto crvenih i još sto žutih ruža, a taksisti mu pomažu da mi ih donese. Punila sam kadu jer nisam znala gde više da stavljam cveće i mnogo sam se zbog toga ljutila na njega. Prodavci su o njemu pričali i za novine kad su čuli da je umro: E, nema nama više ko na sefte… Njegov otac bio je dobar trgovac, pa je od njega svašta naučio. Recimo, kad sam ga vozila odnekud, pa prođemo pored nekog kamiona, a on kaže seljaku: Daj mi tu lubenicu s vrha. Ovaj ga pogleda i odgovori mu: Ajde bre, Stojkoviću, gde da ti skidam tu s vrha, evo ti ova. A on mu odgovori da neće tu jer ima deset kilograma i sto grama, nego hoće onu od jedanaest. Seljak ga gleda i promrmlja: Šta ti glumac znaš, ali mu ipak skine onu koju želi. Kad je stavi na kantar, on pokaže tačno jedanaest kilograma. Umeo je da oceni i bio je nepogrešiv. Sa prijateljima je išao da im pomogne oko kupovine praseta za slavu zato što je znao da odabere. Kažu prodavci: Ajde uzmi, sveže je, a on im odbrusi: Neću, vadio si iz zamrzivača. Sve je video, imao je osećaj za takve stvari", zaključila je Olga.