Legendarna američka glumica, komičarka, voditeljka i producentkinja Vupi Goldberg 13. novembra proslavlja 71. rođendan. Tokom više od četiri decenije karijere uspela je da ostvari ono o čemu mnogi umetnici mogu samo da sanjaju.
Osvojila je Oskara, Gremija, Emija i Tonija, postavši prva Afroamerikanka kojoj je pošlo za rukom da objedini ove četiri prestižne nagrade. Međutim, put do svetske slave bio je ispunjen siromaštvom, porodičnim problemima, neuspelim brakovima, ličnim gubicima i borbom sa zavisnošću.
Iako je rođena na Menhetnu, odrastala je skromno
Vupi Goldberg rođena je 13. novembra 1955. godine na Menhetnu, u Njujorku, kao Karin Elejn Džonson. Odrastala je u stambenom kompleksu Čelsi-Eliot, namenjeno porodicama sa skromnijim primanjima. Njeno detinjstvo bilo je daleko od luksuza koji će kasnije postati sastavni deo njenog života.
Otac Robert Džonson, baptistički sveštenik, nije bio prisutan u njenom odrastanju, pa je najveći teret podizanja porodice pao na majku Emu Džonson, koja je radila kao medicinska sestra i učiteljica. Ema je sama odgajala Vupi i njenog starijeg brata Klajda, trudeći se da im, uprkos finansijskim teškoćama, obezbedi stabilnost i obrazovanje.
Vupi je još kao devojčica pokazivala sklonost ka glumi i zabavljanju drugih. Ipak, školovanje nije teklo jednostavno. Imala je poteškoće sa učenjem i kasnije je govorila o disleksiji, poremećaju koji utiče na čitanje i obradu pisanih informacija. Na kraju je napustila srednju školu, što je predstavljalo još jednu prepreku na putu ka karijeri.
Droga i rana udaja
Još tokom mladosti imala je iskustva sa drogom, a kasnije je otvoreno govorila o periodima zavisnosti i posledicama koje je takav način života ostavio na nju. U jednom od svojih javnih istupa priznala je da je u određenom periodu bila osoba koja je, uprkos zavisnosti, uspevala da funkcioniše u svakodnevnom životu.
Sa svega 18 godina, 1973. godine, udala se za Alvina Martina, savetnika za bolesti zavisnosti. Već naredne godine, 9. maja 1974, rodila je ćerku Aleksandreu Martin, koja će kasnije i sama postati glumica i producentkinja. Brak sa Martinom nije opstao i par se razveo 1979. godine.
Vupi je kasnije govorila i o izuzetno teškim iskustvima vezanim za reproduktivno zdravlje. U knjizi „The Choices We Made“, objavljenoj 1991. godine, otkrila je da je kao četrnaestogodišnjakinja pokušala da prekine trudnoću na opasan način, kao i da je tokom mladosti imala više abortusa. Pre nego što je zakoračila na crveni tepih i počela da zarađuje milione dolara, Vupi Goldberg radila je poslove koji nisu imali gotovo nikakve veze sa Holivudom.
Nije birala poslove
Tokom sedamdesetih godina preselila se u Kaliforniju, najpre u San Dijego, a zatim u Berkli. Kako bi preživela i izdržavala ćerku, prihvatala je različite poslove. Radila je kao konobarica, bankarska službenica, bavila se fizičkim poslovima, a jedno vreme bila je zaposlena i u pogrebnoj delatnosti, gde je pripremala izgled preminulih za sahranu.
Istovremeno je bila aktivna u alternativnim pozorišnim grupama, učestvovala u predstavama i držala časove glume i komedije. Među osobama kojima je predavala bila je i Kortni Lav, koja će kasnije postati poznata muzičarka i glumica.
U tom periodu dogodilo se i iskustvo koje je ostavilo ozbiljne psihološke posledice. Godine 1978. prisustvovala je sudaru dva aviona u vazduhu iznad San Dijega. Nakon tragedije razvila je strah od letenja i simptome posttraumatskog stresnog poremećaja.
Jedan od najprepoznatljivijih detalja njenog javnog identiteta jeste neobično umetničko ime. Iza imena Vupi krije se priča koja savršeno odgovara njenom humoru. Glumica je objasnila da je nadimak nastao od engleskog izraza „whoopee cushion“, odnosno šaljivog jastučeta koje proizvodi zvuk nalik ispuštanju gasova. Tokom nastupa nije se ustručavala od spontanog i nekonvencionalnog ponašanja, pa su je ljudi iz okruženja upoređivali sa ovim predmetom.
Prezime Goldberg, s druge strane, povezivala je sa svojim porodičnim identitetom i nasleđem, iako genealoška istraživanja nisu potvrdila jevrejsko poreklo koje je pominjala.
Sami počeci
Pravi preokret u njenoj karijeri dogodio se početkom osamdesetih godina. Vupi je 1983. godine osmislila samostalnu pozorišnu predstavu „The Spook Show“, u kojoj je tumačila različite likove i kroz njihove monologe govorila o društvenim problemima, predrasudama i svakodnevnom životu.
Njena sposobnost da se transformiše iz jednog karaktera u drugi privukla je pažnju publike i pozorišnih profesionalaca. Među njima bio je i čuveni reditelj Majk Nikols. Kada ju je prvi put gledao na sceni, bio je toliko impresioniran da joj je pomogao da predstavu prenese na Brodvej. Predstava je 1984. godine dobila naziv „Whoopi Goldberg“ i doživela veliki uspeh. Njeni nastupi snimljeni su i prikazani na televiziji HBO, a snimak predstave doneo joj je Gremi za najbolji komičarski album. Time je postala prva crna komičarka koja je osvojila ovu nagradu.
Dok je nastupala na sceni, Vupi Goldberg privukla je pažnju jednog od najpoznatijih filmskih reditelja svih vremena – Stivena Spilberga. On joj je ponudio glavnu ulogu u filmu „Boja purpura“ („The Color Purple“), snimljenom prema romanu književnice Alis Voker. Film je premijerno prikazan 1985. godine i gotovo preko noći pretvorio Vupi u međunarodnu zvezdu. Za ovu ulogu Vupi je osvojila Zlatni globus za najbolju glumicu u drami i dobila prvu nominaciju za Oskara.
U narednim godinama snimala je film za filmom, među kojima su „Jumpin' Jack Flash“, „Burglar“, „Fatal Beauty“ i „Clara's Heart“.
Godine 1990. pojavila se u filmu „Duh“ („Ghost“), zajedno sa Patrikom Svejzijem i Demi Mur. Tumačila je Odu Mej Braun, ekscentričnu vidovnjakinju koja neočekivano postaje posrednik između sveta živih i mrtvih. „Duh“ je postao svetski bioskopski hit, sa zaradom većom od 500 miliona dolara. Vupi je osvojila Oskara za najbolju sporednu glumicu, Zlatni globus i nagradu BAFTA. Ova pobeda predstavljala je istorijski trenutak, ne samo za njenu karijeru već i za položaj crnih glumica u američkoj filmskoj industriji.
Postala je jedna od najtraženijih glumica
Početkom devedesetih godina Vupi Goldberg postala je jedna od najtraženijih glumica na svetu. Njen talenat za komediju posebno je došao do izražaja u filmu „Sister Act“ iz 1992. godine, u kojem je igrala pevačicu koja se, bežeći od kriminalaca, skriva u samostanu i pretvara u časnu sestru. Publika je zavolela njen lik, a već naredne godine snimljen je nastavak
„Sister Act 2: Back in the Habit“.
Za ulogu u nastavku navodno je dobila između sedam i 12 miliona dolara, što ju je svrstalo među najplaćenije glumice tog vremena.
Tokom devedesetih nastavila je da niže filmske uloge, a publika ju je gledala u ostvarenjima „Corrina, Corrina“, „Boys on the Side“, „Ghosts of Mississippi“ i „Girl, Interrupted“. Posebnu popularnost stekla je i među mlađim generacijama, zahvaljujući pozajmljivanju glasa hijeni Šenzi u Diznijevom animiranom filmu „Kralj lavova“ iz 1994. godine.
Postala je prva Afroamerikanka koja je samostalno vodila ceremoniju dodele Oskara. Ovu prestižnu manifestaciju vodila je još tri puta – 1996, 1999. i 2002. godine.
Godine 2002. osvojila je nagradu Toni kao jedna od producentkinja brodvejskog mjuzikla „Thoroughly Modern Millie“. Iste godine dobila je i dnevnu nagradu Emi za rad na dokumentarnom projektu posvećenom životu glumice Heti Mekdanijel. Time je kompletirala takozvani EGOT – kombinaciju četiri najvažnije američke nagrade u oblasti zabave: Emi, Gremi, Oskar i Toni.
Dok je profesionalno ostvarivala ogromne uspehe, Vupi Goldberg nije imala mnogo sreće u ljubavi.
Nije imala mnogo sreće u ljubavi
Prvi suprug bio joj je Alvin Martin, sa kojim je dobila ćerku Aleksandreu. Nakon razvoda 1979. godine, ponovo se udala 1986, za snimatelja Dejvida Klesena, kojeg je upoznala tokom rada na filmu „Jumpin' Jack Flash“. Njihov brak završen je 1988. godine. Treći put stala je pred matičara 1994. godine, kada se udala za sindikalnog aktivistu Lajla Trahtenberga. Međutim, ni taj brak nije opstao, pa su se razveli već naredne godine. Tokom života bila je u vezama sa nekoliko poznatih muškaraca, među kojima su glumci Ted Denson, Timoti Dalton i Frenk Langela.
Veza sa Densonom posebno je privlačila pažnju javnosti, između ostalog i zbog rasnih predrasuda sa kojima se par suočavao. U razgovoru sa Pirsom Morganom 2011. godine priznala je da zapravo nikada nije bila zaljubljena u muškarce za koje se udavala. Objasnila je da brak zahteva potpunu posvećenost, a da ona nije osećala da može da pruži takvu vrstu emocionalne predanosti. Naglasila je da je njena najveća posvećenost oduvek bila porodici. Takođe je otvoreno govorila da ne planira ponovo da se udaje, jer smatra da brak jednostavno nije za svakoga.
Pored glume, Vupi je autor više knjiga za decu i publicistiku. Ima počasni doktorat iz književnosti na Univerzitetu u Njujorku i počasnu diplomu na Vilson koledžu. Danas živi u luksuznoj vili nedaleko od Njujorka, sa 23 sobe, teretanom i bazenom.
Stil/Nova.rs