Bila je lepa, ambiciozna, misteriozna i, prema pričama koje su godinama kružile nekadašnjom Jugoslavijom, žena koja je umela da se nađe u društvu najmoćnijih i najpoznatijih muškaraca svog vremena. Iz malog jugoslovenskog prostora stigla je do Njujorka, gde se kretala u krugovima slavnih, bogatih i uticajnih.
Njeno ime bilo je Dijana Niven Bećirović. Novinski tekstovi i anegdote o njenom životu spojili su glamur, poznanstva sa holivudskim zvezdama, ljubavne intrige i jednu od najpoznatijih priča iz istorije jugoslovenske rok scene, onu o njenoj navodnoj ulozi u raspadu prvobitne postave Bijelog dugmeta. Ali koliko je u svemu tome bilo istine, a koliko novinarskog mita?
Od devojke iz Lukavca do svetskih naslovnica
Dijana Bećirović rođena je 1962. godine u Lukavcu, nedaleko od Tuzle. Odrastala je u skromnoj porodici, a detinjstvo joj, prema biografskim pričama, nije bilo lako. Već veoma mlada počela je da se bavi modelingom, a sa samo 14 godina zakoračila je u svet mode i fotografije.
Veliku pažnju javnosti privukla je fotografisanjem za jugoslovenski magazin „Start“. Njene fotografije izazivale su različite reakcije, dok su je jedni kritikovali zbog provokativnog izgleda, drugi su je smatrali jednom od najlepših devojaka tadašnje Jugoslavije.
Ubrzo je otišla u Italiju, gde je nastavila manekensku karijeru. Radila je za poznate modne kuće, među kojima se pominju Versaće i La Perla. Iz provincijske sredine stigla je do Milana, grada mode, a zatim i do međunarodnih društvenih krugova.
Njena ambicija, međutim, nije se završavala na manekenstvu. Kasnije se okrenula novinarstvu i televiziji, a tokom karijere radila je za italijanski RAI.
Al Paćino – glumac koji nije uspeo da je impresionira
Jedna od najpoznatijih epizoda iz Dijanine biografije jeste njeno poznanstvo sa holivudskim glumcem Al Paćinom.
U intervjuima je govorila da su se upoznali dok je on radio sa rediteljem Frensisom Fordom Kopolom na filmu „Kum“. Prema njenom svedočenju, između njih se razvilo blisko poznanstvo, a izlazili su i provodili vreme zajedno.
Ipak, Dijana nije krila da je Paćino nije osvojio onako kako bi mnogi očekivali. Opisivala ga je kao veoma napetog čoveka, opterećenog paparacima i strahom da će ga fotografi uhvatiti u društvu neke žene. Posebno je prepričavala situaciju iz njihovih noćnih izlazaka. Tvrdila je da je glumac počeo da joj izdaje naredbe, insistirajući da se vrate kući kada on to poželi.
Njen odgovor, prema njenoj verziji priče, bio je jednostavan: ako želi da ide kući, može slobodno da ode sam. Jednom prilikom, u šali mu je rekla da će mu staviti „košuljicu“, misleći na ludačku košulju. Kasnije je tu anegdotu povezala sa njegovim odlaskom na psihijatrijsku kliniku, što je prepričavano u brojnim domaćim medijima.
O njihovom odnosu govorila je i u intervjuu za Blic, u kojem je Paćina opisala kao čoveka sa velikim egom, ali i kao nekoga ko je, ispod slike holivudskog zavodnika, delovao veoma nesigurno.
Ljubavni trougao koji je potresao Bijelo dugme
Ipak, priča zbog koje je Dijana ostala upamćena u jugoslovenskoj javnosti možda je još intrigantnija od one o Al Paćinu.
Dijana je svojevremeno ispričala da se u Milanu družila sa Vladom Pravdićem, klavijaturistom grupe, koji je, prema njenim rečima, bio zaljubljen u nju.
Međutim, onda se pojavio Goran Bregović. Frontmen Bijelog dugmeta navodno je pokazao interesovanje za Dijanu, a ona nije krila da je između njih postojala ljubavna veza. U jednom intervjuu izgovorila je rečenicu koja je kasnije postala gotovo neodvojiva od njene biografije:
„A kada Goran nešto hoće, onda i dobije.“
Na pitanje da li ju je Bregović „ukrao“ od Vlade Pravdića, odgovorila je potvrdno.
Prema njenom svedočenju, upravo je ta situacija izazvala sukob između dvojice muzičara. Pravdić je bio povređen, Bregović je dobio ženu koja mu se dopadala, a Dijana se našla u centru priče o tenzijama unutar jednog od najpopularnijih bendova bivše Jugoslavije. Tako je nastala legenda da je jedna žena umalo rasturila Bijelo dugme.
Od ljubavnih skandala do razgovora sa papama
Dijanina životna priča nije se završila na poznatim muškarcima i ljubavnim avanturama.
Naprotiv, tokom boravka u Italiji izgradila je novinarsku karijeru. Radila je na italijanskoj televiziji RAI, gde je vodila i religijsku emisiju. Posebno zanimljiv deo njene biografije jesu intervjui sa papom Jovanom Pavlom II, sa kojim je, prema pisanju Blica, razgovarala čak tri puta.
U njenoj biografiji pominje se i papa Benedikt XVI, sa kojim je razgovarala dok je još bio kardinal.
Kasnije se preselila u Sjedinjene Američke Države, gde je godinama radila za muzičkog producenta Ahmeta Erteguna, čoveka koji je sarađivao sa najvećim imenima svetske muzičke scene, uključujući Rolingstonse i Led Cepelin.
Upravo preko tog posla kretala se u društvu svetskih zvezda i upoznavala ljude koji su oblikovali muzičku i filmsku industriju.
Život u Americi i nova karijera
Dijana je kasnije završila studije na Američkom filmskom institutu (AFI), a u javnosti je predstavljala i svoju knjigu „Moja priča“, u kojoj je govorila o neobičnom životnom putu, poznanstvima i iskustvima iz sveta slavnih.
U različitim intervjuima pominjala je i druga poznata imena koja su obeležila njene godine u međunarodnim društvenim krugovima, Kevina Kostnera, Roda Stjuarta, Niki Laudu i druge.
Međutim, zanimljivo je da je, uprkos svim poznanstvima, u njenoj priči posebno mesto zauzeo Goran Bregović. U intervjuima je govorila da joj se on dopao više nego Al Paćino.
Stil/Rtl.hr/Blic