Neki ljudi opraštaju toliko lako i toliko često da oni oko njih vremenom prestanu da primećuju koliko ih povređuju. Možete ih pozvati u bilo koje doba dana i noći, tražiti novac, poveriti im svoje probleme ili im uputiti neprijatne reči. Oni će vas saslušati, pomoći vam i prećutati ono što ih boli. A čak i kada se zbog nečijeg postupka uznemire, često će na kraju sami sebe kriviti što su dozvolili da ih nešto toliko pogodi.
Ovakvo ponašanje posebno je često kod ljudi koji su odrastali u duhu strpljenja, skromnosti i praštanja. Od detinjstva su učeni da budu ljubazni, da ne osuđuju druge, da ne uzvraćaju zlo zlom i da uvek pokušaju da razumeju tuđe postupke.
Sve su to vredne osobine, ali postoji jedna opasna zabluda: hrišćansku vrlinu pojedini ljudi počinju da poistovećuju sa navikom da drugima dozvoljavaju da se prema njima ponašaju kako žele.
Međutim, Biblija ne uči čoveka da bude slab, da trpi svako poniženje ili da se odriče sopstvenog dostojanstva zarad tuđeg mira. U njenim učenjima postoje važna upozorenja koja pomažu da se prepozna gde se završavaju dobrota i praštanje, a počinje preterana popustljivost.
1. Ne morate svakome da otvarate dušu
"Ne dajte svetinje psima, niti bacajte bisere svoje pred svinje, da ih ne pogaze nogama svojim, pa se okrenu i rastrgnu vas" (Matej 7:6).
Ove Hristove reči podsećaju na važnost razboritosti i pažljivog biranja ljudi kojima poklanjamo poverenje. Ne ume svako da ceni iskrenost, dobronamernost i duhovnu otvorenost.
Postoje ljudi kojima možete poveriti svoje najdublje misli i od kojih ćete dobiti razumevanje i podršku. Međutim, postoje i oni koji će vaše priznanje kasnije iskoristiti protiv vas, vaše slabosti pretvoriti u sredstvo za manipulaciju ili vašu dobrotu shvatiti kao poziv da traže još više.
Nekome je dovoljna pružena ruka da bude zahvalan, dok će neko drugi svaki ustupak protumačiti kao dozvolu da pomera vaše granice.
Dobrota ne podrazumeva da svakome morate pričati o svom životu, pravdati svaku odluku ili pružati nove prilike osobi koja nije umela da ceni ni prethodne.
Nije svako ko želi da vam se približi ujedno i neko kome treba dozvoliti da upozna najosetljivije delove vaše duše.
2. Naučite da kažete "ne" bez osećaja krivice
Za ljude koji su navikli da svima izlaze u susret, odbijanje često predstavlja pravi izazov. Plaše se da će nekoga razočarati, izazvati svađu ili pokvariti odnos, pa čak i onda kada su umorni, iscrpljeni ili nemaju mogućnosti da pomognu, ponovo pristaju na tuđe zahteve.
Prijateljica traži pomoć iako jedva pronalazite vreme za sebe. Rođak ponovo pozajmljuje novac koji vam nije vratio ni prethodni put. Koleginica prebacuje svoje obaveze na vas, a vi prihvatate jer vam je neprijatno da je odbijete.
Međutim, postoji zanimljiv primer u Jevanđelju po Marku. Nakon napornog dana, Isus se povukao na osamljeno mesto kako bi se molio. Kada su ga učenici pronašli i rekli da ga svi traže, on nije odustao od svog puta samo zato što su drugi nešto očekivali od njega (Marko 1:35–38).
Ovaj događaj podseća da ni tuđe potrebe ne moraju uvek biti važnije od sopstvenih obaveza i odgovornosti.
Možete voleti svoje najbliže, a ipak ne odgovarati na svaki poziv usred noći. Možete poštovati rođake, ali odbiti da im pozajmite novac koji je potreban vašoj porodici. Možete biti dobar prijatelj, a ipak priznati da vam je potreban odmor.
Reč "ne" ne znači da nekoga manje volite, već da razumete sopstvene mogućnosti i granice.
3. Ne morate da trpite poniženje zarad porodičnog mira
U Jevanđelju po Jovanu opisan je događaj u kojem Isus ulazi u hram i zatiče trgovce. Ne ostaje ravnodušan, već ih izgoni i poručuje: "Ne činite od doma Oca mog dom trgovine" (Jovan 2:16).
Ovaj događaj podseća da krotost ne znači pasivno prihvatanje svega što se događa oko nas. Postoje trenuci kada je neophodno jasno pokazati da određeno ponašanje nije prihvatljivo.
U svakodnevnom životu to može da izgleda mnogo jednostavnije nego što se čini. Majka može bezuslovno voleti odraslog sina, ali mu ne mora dozvoliti da je vređa. Žena može želeti da sačuva brak, ali ne mora da pristaje na ponižavanje. Čovek može ceniti dugogodišnje prijateljstvo, ali ipak odlučiti da se udalji od osobe koja ga neprestano iskorišćava.
Za to nisu potrebne svađe, uvrede ni dramatični sukobi.
Ponekad je dovoljno mirno reći: "Ne možeš tako da razgovaraš sa mnom." Međutim, važno je da iza tih reči zaista stoji odluka da prekinete razgovor ukoliko druga osoba nastavi da vas ponižava.
Porodični mir ne bi trebalo da se održava tako što će jedna osoba stalno ćutati i trpeti.
4. Ne vraćajte se neprestano tamo gde vas ne žele
U Jevanđelju po Luki Isus daje učenicima uputstvo da, ukoliko ih u nekom gradu ne prime, nastave dalje i otrese se prašine sa svojih nogu (Luka 10:10–11).
Postoje ljudi koji godinama pokušavaju da zasluže naklonost onih kojima njihovo prisustvo zapravo nije važno. Ponovo pozivaju rođake koji ih se sete samo kada im je potrebna pomoć, pokušavaju da obnove prijateljstva sa ljudima koji su ih izdali i neprestano se pravdaju onima koji odavno ne žele da ih saslušaju.
Posebno je teško prekinuti takve odnose kada iza sebe imate mnogo zajedničkih godina, uspomena i iskustava. Čovek tada počinje da razmišlja o svemu što je uložio u taj odnos i pita se da li zaista treba da odustane.
Ipak, lepe uspomene iz prošlosti ne znače da morate beskonačno da prihvatate loše ponašanje u sadašnjosti.
Ponekad je potrebno prestati sa kucanjem na zatvorena vrata. Ne iz osvete, ljutnje ili želje da nekoga kaznite, već zato što i vaše vreme, osećanja i život imaju vrednost.
5. Ne mešajte ljubav sa popustljivošću
Zamislite roditelje koji godinama vraćaju dugove svog odraslog sina. On ponovo uzima kredit, neodgovorno troši novac i svaki put kada se nađe u problemu, očekuje da će ga roditelji izbaviti iz neprilike.
Oni se odriču sopstvenih potreba, odlažu važne planove i troše ušteđevinu, uvereni da tako pokazuju koliko vole svoje dete.
Ali da li mu takva pomoć zaista koristi?
Biblijska učenja često govore o odgovornosti za sopstvene postupke. Ljubav ne znači da morate podržavati svaku odluku bliske osobe, niti da ste dužni da neprestano uklanjate posledice njenih postupaka.
Možete nekome pomoći da se izvuče iz teške situacije, ali ne morate beskonačno nadoknađivati njegovu neodgovornost. Možete podržati člana porodice, ali ne možete umesto njega rešavati svaki problem koji nastane zbog njegovih izbora.
Ponekad najiskrenija pomoć podrazumeva da kažete: "Volim te i želim ti dobro, ali ovo ne mogu da uradim umesto tebe."
6. Govorite o onome što vas povređuje
"Ne mrzi brata svoga u srcu svome; slobodno pokaraj bližnjega svoga, i nećeš nositi greha zbog njega" (3. Mojsijeva 19:17).
Ove biblijske reči povezuju dve važne stvari: odsustvo mržnje prema drugima i potrebu da se otvoreno govori o onome što nije ispravno.
U svakodnevnom životu često se događa upravo suprotno. Ljudi prećutkuju uvrede, pretvaraju se da se ništa nije dogodilo i nastavljaju da održavaju odnose kao da ih tuđe reči nisu povredile. Međutim, neprijatna iskustva ne nestaju samo zato što o njima ne govorimo.
Neko se osmehuje rođaku za prazničnim stolom, iako pamti svaku njegovu uvredu. Drugi pristaje na susrete sa prijateljem koji stalno zloupotrebljava njegovu dobrotu. Treći izbegava razgovor sa partnerom jer se plaši da bi iskreno priznanje moglo da ugrozi njihov odnos.
Neizgovorene zamerke često se vremenom pretvaraju u ogorčenost, udaljavanje i hladnoću.
Mnogo je zdravije mirno i jasno reći: "Povređuje me kada se tako ponašaš. Ne želim da se to ponavlja."
Bez vređanja, ponižavanja i želje za osvetom, ali uz dovoljno samopoštovanja da ne prećutkujete ono što vas boli.
7. Ne dozvolite da strah upravlja vašim životom
U priči o talentima, Isus govori o čoveku koji je dobio talenat od gospodara, ali ga je iz straha zakopao u zemlju umesto da ga iskoristi. Plašio se posledica i nije se usudio da učini ništa sa onim što mu je povereno.
Sličan obrazac može se prepoznati i u svakodnevnim odnosima. Strah se često predstavlja kao razboritost, strpljenje ili želja da se sačuva mir.
"Bolje da ćutim nego da se posvađamo."
"Prećutaću, samo da ne ostanem sam."
"Pristaću, jer se plašim da će prestati da me vole."
Vremenom čovek počinje da odustaje od sopstvenih želja, zanemaruje lične granice i ostaje u odnosima koji mu više ne donose ni radost ni sigurnost. Umesto da živi u skladu sa svojim potrebama i vrednostima, sve odluke donosi prema tome kako će ih drugi prihvatiti.
A onda, posle mnogo godina, shvati da je previše vremena proveo pokušavajući da svima udovolji.
Ponekad je potrebno napraviti promenu čak i kada se ona nekome neće dopasti. Tuđe odobravanje ne može biti važnije od sopstvenog dostojanstva i unutrašnjeg mira.
Skromnost ne znači odricanje od dostojanstva, a praštanje ne znači obavezu da ponovo dozvolite nekome da vas povredi.
Postoji jedna rečenica koju vredi zapamtiti: "Ne želim da te povredim, ali neću dozvoliti ni da ti nastaviš da povređuješ mene."