- Hoakin Finiks je odrastao u sektaškoj porodici, bez stalnog doma i školovanja, a kao dete je sa braćom pevao na ulici da bi preživeli.
- Njegov život obeležila je smrt brata Rivera, koji je umro na ulici u njegovom naručju.
- Kasnije je izgradio veliku glumačku karijeru i 2020. osvojio Oskara za ulogu u filmu 'Džoker'.
Hoakin Finiks rođen je 1974. godine u okviru verske grupe pod nazivom „Deca Božja” (Children of God). Njegova porodica se selila iz zemlje u zemlju širom Južne Amerike, bez stalnog doma i bez redovnog školovanja.
Da bi preživeli, Hoakin i njegovo četvoro braće i sestara pevali su na uličnim uglovima, nadajući se sitnom novcu. Ponekad su ti novčići bili jedina stvar koja ih je delila od gladi.
Oko 1977. godine, njegovi roditelji su konačno shvatili pravu prirodu vođe te grupe i zauvek je napustili. Porodica se vratila u Sjedinjene Države teretnim brodom, ne ponevši gotovo ništa sa sobom. Kako bi obeležili svoj novi početak, izabrali su novo prezime: Finiks – prema mitskoj ptici koja se uzdiže iz sopstvenog pepela. Na kraju su se nastanili u Los Anđelesu, a deca su počela da se bave glumom.
Mali Hoakin, koji je tada koristio ime „Lif” (Leaf – u prevodu: list), dobijao je filmske uloge još kao dete. Ipak, njegov stariji brat River postao je prava zvezda.
River je bio blag, izuzetno talentovan i obožavan od strane miliona ljudi. Sa svega 18 godina, bio je nominovan za nagradu Oskar. Hoakin mu se divio više nego bilo kome drugom na svetu. A onda je došla noć Noći veštica, 1993. godine.
Ispred noćnog kluba „Vajper rum” (The Viper Room) u Zapadnom Holivudu, dvadesettrogodišnji River srušio se na trotoar. Hoakin je zgrabio telefon i pozvao hitnu pomoć. Njegov glas, ispunjen užasom i molbom da neko dođe jer mu brat umire, kasnije je emitovan u vestima širom sveta.
River je te noći preminuo usled slučajnog predoziranja drogom.
Hoakinova tuga postala je javna stvar
Kamere su ga pratile svuda. Njegov najteži trenutak pretvorio se u novinski naslov. Zbog toga je na neko vreme nestao iz Holivuda, a tokom ostatka života veoma retko je govorio o toj noći.
Kada se vratio, nije pokušavao da bude River. Postao je neko potpuno svoj. U filmu „Gladijator” igrao je okrutnog cara, u „Hodu po ivici” Džonija Keša, u „Masteru” slomljenog veterana, a u ostvarenju „Ona” – usamljenog čoveka zaljubljenog u veštačku inteligenciju. Kritičari su ga opisivali kao čudnog, intenzivnog, nepredvidivog i genijalnog.
Godine 2019. smršao je više od 23 kilograma kako bi odigrao ulogu Artura Fleka u filmu „Džoker”. Devetog februara 2020. godine, Hoakin Finiks stajao je na bini „Dolbi” teatra, držeći Oskara za najboljeg glavnog glumca. Govorio je o saosećanju, o drugim šansama i o tome kako ljudi mogu pomoći jedni drugima da rastu. A onda je, u svojim završnim rečima, na binu izveo i svog brata.
Podelio je sa publikom rečenicu koju je River napisao kada je imao samo 17 godina – o tome kako treba pohrliti u pomoć s ljubavlju, kako bi nakon toga zavladao mir. Dvadeset šest godina nakon najgore noći u njegovom životu, mali dečak koji je nekada na ulici pevao za sitan novac stajao je pred celim svetom i prepustio svom starijem bratu da izgovori poslednju reč.
Neki ljudi nose tugu kao kamen. Hoakin je naučio da je nosi kao obećanje.