- Ričard Barton je 1971. na Brionima boravio sa Elizabet Tejlor kako bi se pripremio za ulogu Tita u filmu 'Bitka na Sutjesci'. U dnevniku je ostavio oštre i duhovite opise prvog susreta sa Titom i Jovankom.
- Jovanku je opisao kao šarmantnu, ali krupnu i seljačkog izgleda, dok mu je Tito delovao sitno i nejasno zbog zatamnjenih naočara. Zabeležio je i da ga je protokol brzo zamorio, uprkos luksuzu i pažnji domaćina.
Susret holivudskih zvezda i jugoslovenskog državnog vrha na Brionima početkom sedamdesetih godina bio je mnogo više od obične posete slavnih gostiju. Iza zatvorenih vrata predsedničkih vila odvijali su se razgovori, razmenjivali pokloni i stvarali utisci koji su kasnije, zahvaljujući dnevnicima jednog od najpoznatijih glumaca tog vremena, dobili sasvim drugačiju dimenziju.
Ričard Barton, tada jedan od najvećih holivudskih glumaca, doputovao je u Jugoslaviju sa suprugom Elizabet Tejlor krajem jula 1971. godine. Povod za dolazak bio je priprema za ulogu Josipa Broza Tita u filmu "Bitka na Sutjesci", velikom ratnom spektaklu koji je trebalo da prikaže jednu od najznačajnijih bitaka jugoslovenskog partizanskog pokreta.
Barton je imao priliku da izbliza upozna čoveka čiji je lik trebalo da tumači, ali i njegovu suprugu Jovanku Broz. Svoje prve utiske nije pokušavao da ulepša diplomatskim formulacijama. Naprotiv, u dnevniku je ostavio opise prožete britanskim humorom, ironijom i prilično otvorenim komentarima o izgledu i ponašanju domaćina.
"Dočekala nas je žena seljačkog izgleda i mali muškarac velikog stomaka", zapisao je glumac, ne skrivajući iznenađenje prvim susretom.
Jovanka mu je delovala šarmantno i imala je !razoran osmeh", dok je Tito, koji je nosio zatamnjene naočare, za njega ostao svojevrsna enigma. Glumac čak nije uspeo da vidi ni boju njegovih očiju.
Posebno mu je zapao za oko fizički kontrast između supružnika. Jovanku je opisivao kao krupnu i snažnu ženu, gotovo impozantne pojave, dok mu je Tito delovao "malen, nežan i sitan, osim po stomaku koji je upadao u oči". Primetio je i njegove kratke korake, kao i ruku koju mu je pružio, opisujući je kao "malenu i ne naročito čvrstu".
Iako prvi utisci nisu bili naročito povoljni, Barton je znao da se u Jugoslaviji ne nalazi samo kao gost. Njegov zadatak bio je da što bolje razume Titovu ličnost, pokrete, način govora i držanje, kako bi na filmskom platnu mogao da dočara državnika koji je obeležio čitavu jednu epohu.
Prvi susret sa Titom i Jovankom: "Krupna žena, vrlo seljačkog izgleda"
Holivudski par stigao je na Brione 31. jula 1971. godine, na Titov poziv. Njihov dolazak izazvao je veliko interesovanje javnosti, a prisustvo Elizabet Tejlor dodatno je privlačilo pažnju medija i fotografa.
Barton je u dnevniku detaljno opisao putovanje, doček i prve sate provedene na Brionima:
"Stigli smo srećno i odvezli se automobilom Mercedes-Benzom kroz Pulu, gde nas je čekao brod. Na aerodromu — masa fotografa, novinara i TV ekipa. Uobičajena pitanja: ‘Kakav je osećaj da glumite velikog čoveka?’, ‘Koliko znate o Titu?’... Dodelili su nam vilu nedaleko od Titove. Bilo je veoma vruće, bez klima-uređaja."
Prvi susret sa Jovankom posebno je opisao:
"Madam Broz dočekala nas je u vili. Krupna žena, vrlo seljačkog izgleda, ali krajnje šarmantna, sa razornim osmehom. Ponuđeni su nam kanapei (jeo sam ih, sklonivši hleb), šampanjac — koji sam odbio, i ukusna turska kafa, koju nisam odbio."
U ovim zapisima prepoznaje se Bartonov karakterističan smisao za humor, ali i njegova sklonost da bez ulepšavanja beleži ono što vidi. Iako je Jovanki priznao šarm i prijatno ponašanje, njen izgled nije ostavio utisak kakav bi se možda očekivao od jednog stranog gosta na prijemu kod jugoslovenskog predsedničkog para.
Tito ga nije očarao, ali je prihvatio njegove predloge za film
Već narednog dana, 1. avgusta, Barton je zabeležio još jedan susret sa Titom, tokom kojeg su razgovarali o scenariju filma "Bitka na Sutjesci".
"Dug, ali ugodan dan proveden sa Titom. Predsedniku i supruzi poklonili smo Van Cleef & Arpels – komad pirita sa satom u njemu. Kada me Tito pitao o scenariju, rekao sam da mislim da je u njemu prikazan suviše skromno i da bi trebalo da deluje snažnije. On se složio da to promenimo, što se režiseru veoma dopalo. Možda ću tako imati više posla nego samo da stojim i izgledam kao ‘čovek sudbine’."
Ovaj zapis pokazuje da Barton nije želeo da njegov zadatak bude samo puko oponašanje Titovog izgleda. Smatrao je da filmski lik mora da ima više prostora za izražavanje autoriteta i karaktera, pa je čak predlagao izmene scenarija.
Za razliku od njega, Elizabet Tejlor bila je mnogo više oduševljena jugoslovenskim predsednikom. Prema Bartonovim zapisima, u Titu je prepoznavala "čoveka snage, dostojanstva i aristokratske samosvesti", dok je njen suprug ostajao znatno rezervisaniji.
Pre susreta proučavao je Titovu ličnost i istoriju Jugoslavije
Bartonova radoznalost nije počela tek dolaskom na Brione. Još 21. jula 1971. godine u dnevniku je zabeležio razgovore sa Jugoslovenima o filmu i ličnosti predsednika.
"Veći deo jučerašnjeg dana proveo sam sa Jugoslovenima u razgovoru o Titovom filmu. Puno fascinantnih priča o komunizmu i Rusiji, ali najviše o Titu. Idemo, na Titov poziv, da ga vidimo dvadeset osmog. Trebalo bi da bude vrlo zanimljivo, u najmanju ruku."
U početku je, dakle, bio veoma zainteresovan za susret. Međutim, neposredni razgovori i druženja nisu u potpunosti ispunili njegova očekivanja. Umesto figure kakvu je zamišljao na osnovu priča i istorijskih događaja, upoznao je čoveka čije su ga navike, izgled i način komunikacije često zabavljali, ali i zamarali.
Susret Holivuda i jugoslovenskog državnog vrha
Boravak Bartona i Elizabet Tejlor na Brionima bio je neobičan spoj dva sveta. Na jednoj strani nalazio se najpoznatiji holivudski par tog vremena, čija je burna ljubavna priča redovno punila novinske stupce, a na drugoj jugoslovenski predsednik i njegova supruga, koji su predstavljali državni vrh zemlje.
Dok su fotografi pratili svaki korak slavnih gostiju, iza zatvorenih vrata odvijali su se razgovori koji su ostavili sasvim drugačiji utisak na Bartona od onoga što se moglo videti na fotografijama.
Njegovi dnevnici, koje je kasnije objavio Yale University Press, otkrivaju detalje susreta koji nisu bili namenjeni javnosti. Glumac je beležio ono što ga je zabavljalo, nerviralo ili iznenađivalo, ne pokušavajući da svoje utiske prilagodi očekivanjima domaćina.
Ipak, njegov boravak nije se svodio samo na upoznavanje Tita i Jovanke. Barton je imao priliku da razgovara o Drugom svetskom ratu, međunarodnoj politici i odnosima Jugoslavije sa drugim državama, ali i da upozna svakodnevicu predsedničkog para na Brionima.
Ručak, pokloni i Titova kolekcija uspomena
Jedan od zanimljivijih zapisa odnosi se na ručak tokom kojeg je Tito gostima pokazivao predmete koje je dobijao od državnika i prijatelja iz različitih delova sveta.
"Ovo je iz Indonezije, od samog Sukarna. Ovo je rad naroda Makedonije. Ovo je iz Sudana", nabrajao je ponosno predsednik, pokazujući predmete iz svoje impresivne kolekcije.
Barton je čitavu situaciju posmatrao sa karakterističnom ironijom. Primetio je da su mnogi prisutni već delovali umorno od razgovora, iako je šampanjac bio dostupan tokom ručka.
"Primetio sam da su se lica mnogih već odavno smejala od dosade. Elizabetino lice bilo je, naravno, izuzetak. Ona se zabavljala. Dobro je što ne pijem, jer bih možda počeo da postavljam vrlo nezgodna pitanja," zapisao je Barton, s prepoznatljivom dozom ironije.
Upravo je Elizabetina reakcija bila jedan od detalja koji su njenom suprugu posebno privlačili pažnju. Dok je ona uživala u razgovorima i društvu domaćina, Barton je često ostajao po strani, komentarišući atmosferu i ponašanje prisutnih.
Da li je Elizabetina naklonost prema Titu budila Bartonovu ljubomoru?
Elizabet Tejlor nije krila oduševljenje jugoslovenskim predsednikom. Za razliku od supruga, koji je u njegovom ponašanju često pronalazio razlog za ironiju, ona je Tita doživljavala kao "zabavan, duhovit i izuzetno uglađen čovek, svetskih manira".
Barton je, međutim, imao sasvim drugačiji pogled. U njegovim zapisima Tito je često predstavljen kao domaćin koji voli da govori o sebi, pokazuje svoje uspehe i ostavlja utisak čoveka koji je navikao da bude u centru pažnje.
Pojedini komentari iz dnevnika kasnije su protumačeni i kao mogući odraz Bartonove ljubomore. On i Elizabet imali su veoma buran odnos, obeležen snažnim emocijama, čestim nesuglasicama i ljubomornim ispadima. Zbog toga nije isključeno da mu je smetalo što je njegova supruga toliko uživala u društvu jugoslovenskog predsednika.
Ipak, Barton je tokom boravka zabeležio i trenutke u kojima je Tito uspevao da ga iznenadi duhovitošću.
"Bilo je i povremenih svetlih trenutaka," napisao je. "Tito je na engleskom rekao: ‘Bilo mi je jako drago kad mi je baka umrla.’ Elizabet ga je pitala: ‘Zašto?’ A on je odgovorio: ‘Zato što je to značilo da je prestala da me tuče.’ Elizabet je bila zgranuta: ‘Užasno je da kažete takvu stvar!’ Tito se nasmejao i rekao: ‘Bila je mala, ali jaka i uvek ljuta.’"
Ova anegdota pokazuje drugačiju stranu čoveka kojeg je Barton do tada uglavnom posmatrao kroz prizmu državničkog protokola. Tito je, barem u tom trenutku, pokazao da ume da se našali na sopstveni račun i da svoje detinjstvo predstavi kroz neobičnu, pomalo mračnu šalu.
Razgovor sa Vinstonom Čerčilom: anegdota o moći
Tokom boravka na Brionima Barton je zabeležio i zanimljivu priču o susretu Tita i Vinstona Čerčila, koji se tada nalazio u blizini, na jahti Aristotela Onazisa.
"Upoznali smo Čerčila, koji je bio na Onazisovoj jahti. Čerčil je prihvatio vrlo mali viski, dok je Tito imao svoj uobičajeni – veliki. Tito ga je upitao: ‘Zašto tako mala porcija? Naučio si me da pijem velike.’ Čerčil mu je mirno odgovorio: ‘Tada smo obojica imali moć. Ja je sad nemam, a ti je još uvek imaš.’"
Barton je zabeležio i Titovu reakciju na ovu opasku:
"Moć kvari," rekao je Tito, osmehnuvši se, ali nije delovalo da je u potpunosti poverovao u sopstvene reči.
Ovaj razgovor, koji je glumac preneo u dnevniku, ostao je jedan od zanimljivijih detalja njegovih zapisa sa Briona. U nekoliko rečenica našli su se nekadašnji ratni saveznici, dvojica državnika različitih političkih sistema i tema koja je obojicu obeležila – moć i njen uticaj na čoveka.
Elizabet Tejlor privukla je više pažnje od predsednika
Jedan od upečatljivijih događaja tokom boravka holivudskog para bio je večernji odlazak u
Pulu, gde su prisustvovali filmskoj projekciji u rimskom amfiteatru.
Barton je zabeležio atmosferu koja ih je dočekala na ulicama, ali i reakciju publike kada su se pojavili.
"Sinoć smo išli da pogledamo film u rimskom amfiteatru u Puli. Ulice su bile pune mornara koji su stajali u stavu mirno, a iza njih mase ljudi koje su tapšale celom rutom. Elizabet je bila zvezda večeri – mnogo veća od Tita, ili bar jednaka. Kada smo ušli u Koloseum, svi su ustali i aplaudirali. Elizabet je bila duboko oduševljena. Ja, naravno, ciničan kao i uvek."
Ovaj zapis otkriva koliko je Tejlor uživala u pažnji koju je dobijala. Bila je jedna od najvećih filmskih zvezda na svetu, a njen dolazak u Jugoslaviju izazvao je ogromno interesovanje. Barton je, s druge strane, i dalje posmatrao događaje sa dozom distance i ironije.
Njegove reči otkrivaju i koliko su supružnici različito doživljavali isti boravak. Dok je Elizabet uživala u prijemima, razgovorima i pažnji javnosti, njen suprug često je imao utisak da učestvuje u predstavi čiji mu se scenario ne dopada.
Tito ga je poveo u obilazak Briona, a jedan trenutak posebno ga je iznenadio
Među najživopisnijim delovima Bartonovih dnevnika nalazi se opis vožnje sa Titom po Brionima. Glumac je zabeležio gotovo filmsku scenu koja je počela kvarom automobila, a završila se posetom malom zoološkom vrtu.
"Nazvao nas je u 16 sati i u kabrioletu Lincoln Continental smo krenuli. Posle samo pedesetak metara, vozeći preko oštrog kamena, probušio je prednju desnu gumu. Umesto da se zaustavi, pojačao je broj okretaja. Klackali smo se i trzali desetak sekundi koje su parale živce. Ostavili smo auto i otišli pešice do malog zoološkog vrta sa slonom, kozama i gazelama. Nakon incidenta s automobilom, Tito je izgledao vrlo staro i još sitnije, ali se ubrzo vratio svom starom samopouzdanju. Činilo se da se pomalo bojao slona dok ga je hranio."
Ovaj događaj ostao je jedan od upečatljivijih trenutaka njegovog boravka. Barton je primetio kako se Tito, uprkos neprijatnosti sa automobilom, brzo vratio uobičajenom držanju. Posebno mu je bilo zanimljivo njegovo ponašanje prilikom susreta sa slonom, kada je predsednik, prema glumčevom zapažanju, pokazao izvesnu nesigurnost.
Predsednička jahta, luksuz i priče o odbrani jugoslovenske obale
Barton je pažljivo beležio i detalje o Titovom načinu života, a posebno ga je zanimalo kako predsednik provodi vreme na Brionima. Jedan od takvih događaja bila je plovidba predsedničkom jahtom, tokom koje mu je Tito pokazivao obalu i govorio o njenoj odbrani.
"Tačno u 9.50 krenuli smo iz kuće prema predsedničkoj vili, zatim ravno na malu, snažnu jahtu. Najveća brzina 35 čvorova, 160 tona, 120 stopa. Plovili smo niz stotine ostrva, lepi gradovi, hoteli, kamene plaže pune turista. Gotovo svi su mahali jahti, a Tito im je uzvraćao. Ponosno mi je rekao da je njegova obala najbolje branjena u Evropi, da su pod svim ostrvima skrivene pećine sa puškama, podmornicama i topovima. Povremeno bih kroz dvogled video mornara na nekom brežuljku kako ukočeno pozdravlja."
Glumac je bio impresioniran prizorima duž jadranske obale, ali je i dalje imao osećaj da prisustvuje pažljivo organizovanoj predstavi. Tito je, sudeći prema njegovim zapisima, uživao da gostima pokazuje svoju zemlju, njene prirodne lepote i vojnu snagu.
Barton je zabeležio i završetak ovog izleta:
"Ručali smo na ostrvcetu okrenutom prema Brionima, ne bez mučnog pregleda kuće i poseda,“ zaključio je glumac.
"Ogroman je napor otrpeti dosadu": Bartonov poslednji zapis o Titu
Do kraja boravka na Brionima glumac je već prilično dobro upoznao svakodnevicu predsedničkog para, ali njegovo oduševljenje nije raslo. Naprotiv, u poslednjim zapisima sve češće se osećaju zamor i nestrpljenje.
Poslednji Bartonov zapis o Titu datira iz 2. avgusta 1971. godine. U njemu je opisao razgovore sa ljudima zaduženim za odnose s javnošću, ali i zamor koji su mu donosila duga druženja sa domaćinima.
"U 9.30 sam video PR-ovca koji mi je postavio mnogo pitanja o tome zašto sve to radim. Po ko zna koji put sam ponavljao: ‘Sjajan čovek’, ‘Sjajna prilika’, ‘Nadam se da mogu da ispoštujem pravdu’. U stvari, nadao sam se da će oni ispoštovati pravdu prema meni. Ogroman je napor otrpeti dosadu, posebno beskrajne prevedene razgovore. I Tito i Madam Broz pričaju duge priče, ne dopuštaju da ih prevodioci prekidaju, pa kad završe, čoveku je sasvim svejedno o čemu se govorilo."
Barton nije krio da mu je protokol bio naporan, a dugi razgovori preko prevodilaca posebno zamorni. Činilo mu se da druženja traju beskonačno i da često ne uspeva da zadrži pažnju na temama o kojima se govori.
Ipak, Elizabetino oduševljenje Titom i njegovim načinom ophođenja uticalo je na to da glumac nastavi da učestvuje u zajedničkim druženjima. U suprotnom, kako se može zaključiti iz njegovih zapisa, verovatno bi mnogo ranije pokušao da se povuče iz čitave priče.
"Bitka na Sutjesci": film zbog kojeg je Barton upoznao Tita
Tokom bitke na Sutjesci ranjen je i sam Josip Broz Tito. Dana 9. juna 1943. godine, u jednom od nemačkih napada, eksplozija bombe povredila mu je ruku.
Prema poznatoj priči koja je kasnije postala deo Titove ratne legende, njegov nemački ovčar Tigar skočio je na njega i svojim telom primio deo eksplozije. Pas je tako, prema ovom predanju, pomogao da Tito izbegne teže posledice napada.
Ovaj događaj dodatno je učvrstio priču o dramatičnim trenucima tokom bitke i postao jedan od detalja koji su se često pominjali u prikazima Titovog ratnog puta.
Holivudski glumac dobio zadatak da oživi jugoslovenskog predsednika
Gotovo tri decenije nakon bitke, Ričard Barton dobio je priliku da na filmskom platnu prikaže čoveka čije je ime bilo neraskidivo povezano sa ovim događajem.
Poznat po snažnim glumačkim interpretacijama, britkom jeziku i burnom privatnom životu, Barton je ozbiljno pristupio pripremama za ulogu. Dolazak na Brione omogućio mu je da Tita posmatra iz neposredne blizine, da čuje njegov govor i prouči gestove i ponašanje.
Jedan od njegovih zapisa posebno se odnosi na razgovor o Staljinu i Titovom odnosu prema nekadašnjem sovjetskom lideru.
"Malo me iznervirala nervoza s kojom nas posluga poslužuje. Tito i Jovanka žive u neverovatnom luksuzu, neuporedivom s bilo čim što sam video. Nakon ručka razgovarali smo dugo o ratu, posebno o Sutjesci. Pitao sam ga voli li Staljina. Dugo je ćutao, a onda rekao da mu se ‘divi kao političaru, ali da ga ne voli kao čoveka’."
Ovaj razgovor pokazuje da se Barton nije ograničavao samo na pitanja vezana za filmsku ulogu. Zanimalo ga je i kako Tito razmišlja o drugim političkim vođama, kakav je njegov odnos prema prošlosti i kako posmatra događaje koji su obeležili njegov život.
Između filmske uloge i stvarnog života
Boravak Ričarda Bartona i Elizabet Tejlor na Brionima ostao je jedna od neobičnijih epizoda u susretima Holivuda i jugoslovenskog državnog vrha.
Bartonovi dnevnici otkrivaju čoveka koji nije imao potrebu da prikriva svoje utiske, čak ni kada je reč o domaćinu koji je u to vreme uživao veliki međunarodni ugled. Tita je posmatrao bez posebnog divljenja, često ga je kritikovao, ali je umeo da prepozna i njegove duhovite i zanimljive strane.
Elizabet je, s druge strane, u jugoslovenskom predsedniku videla osobu vrednu pažnje i bila je očigledno oduševljena njegovim društvom. Njihove različite reakcije dodatno su obogatile priču o ovom susretu.
Za Bartona je to bio neobičan spoj profesionalne obaveze i ličnog iskustva. Morao je da upozna čoveka kojeg je trebalo da odigra, a pritom je otkrivao da stvarna ličnost često nema mnogo zajedničkog sa slikom koju stvaraju istorija, politika i javnost.
Upravo zato njegovi dnevnici i danas privlače pažnju: pružaju pogled iza zvaničnih fotografija i protokolarnih susreta, otkrivajući kako je jedan od najvećih glumaca svog vremena doživeo Tita, Jovanku i Jugoslaviju početkom sedamdesetih godina.
(Stil / Monto / Beogradske)