- Dobra osoba se raduje vašem uspehu, mirno prihvata vaše 'ne' i jednako je ljubazna prema svima, bez obzira na korist.
- Prepoznaje se i po pouzdanosti, poštovanju tuđih granica i tome što posle razgovora sa njom ostaje osećaj mira, a ne nelagode.
Dobrog čoveka retko ćete prepoznati po lepim rečima. Možda nikada ne govori o dobroti, ne objavljuje mudre citate na društvenim mrežama i ne hvali se dobrim delima koja je učinio tokom života. Ali jednog dana primetićete kako razgovara sa umornom prodavačicom, kako reaguje na tuđi uspeh ili šta radi kada od nekoga čuje jednostavno „ne“.
I odjednom će vam sve biti jasno: pred vama je osoba pored koje možete da budete opušteni i svoji.
Možda upravo taj osećaj govori o nečijem karakteru više od bilo kakvih reči i pohvala.
1. Iskreno se raduje kada vam se dogodi nešto lepo
Najjednostavniji način da upoznate nečiji karakter jeste da mu saopštite lepu vest.
Dobili ste novi posao. Dete vam je upisalo fakultet. Ostvarili ste nešto o čemu ste dugo sanjali. Kupili ste stan, smršali ili upoznali ljubav svog života.
Jedna osoba će se nasmejati i reći: „Kako divno! Baš mi je drago zbog tebe!“
Druga će gotovo istog trenutka početi da se poredi sa vama.
„A kolika ti je plata?“ „Ma, samo si imao sreće.“ „Videćemo koliko će to potrajati.“
Naizgled se nije dogodilo ništa strašno. Ipak, posle razgovora sa prvom osobom imate još više volje za životom i novim uspesima, dok posle susreta sa drugom iz nekog razloga poželite da umanjite sopstvenu sreću.
Dobar čovek ne doživljava tuđi uspeh kao pretnju. Nema potrebu da bude iznad vas kako bi se osećao vrednim.
Pored njega ne morate da se izvinjavate zato što ste srećni.
2. Mirno prihvata vaše „ne“
O čoveku često najviše saznajemo ne onda kada mu izađemo u susret, već kada ga odbijemo.
Ne želite da odete na neki susret. Ne možete da pozajmite novac. Niste spremni da razgovarate o ličnoj temi. Ne želite nekome da pozajmite automobil ili ga primite u svoj dom.
Zrela osoba može da bude razočarana, ali će prihvatiti vašu odluku.
Neće vas kažnjavati ćutanjem. Neće reći: „Dobro, sad mi je jasno kakav si čovek.“ Neće pokušavati da vam nametne osećaj krivice.
Jer poštovanje prema drugoj osobi počinje tamo gde prestaje potreba da njome upravljamo.
To važi čak i za najbliže odnose. Istinska bliskost ne podrazumeva pravo da prelazimo tuđe granice.
3. Jednako je ljubazan prema ljudima od kojih nema nikakvu korist
Mnogo toga o čoveku otkriva trenutak kada misli da ga niko ne posmatra.
Kako razgovara sa konobarom? Sa kasirkom u prodavnici? Sa dostavljačem koji kasni? Sa starijim komšijom? Sa zaposlenim od kojeg mu ništa nije potrebno?
Upravo u takvim situacijama često nestaje sva ona uglađenost koju pojedinci pokazuju pred drugima.
Neko može da bude neverovatno ljubazan prema svom šefu, a potpuno drugačiji prema osobi koja je na nižem položaju.
S druge strane, postoje ljudi koji se prema svima ophode sa jednakim poštovanjem. Ne zato što od toga imaju korist, već zato što ne dele ljude na „važne“ i „nevažne“.
Takvo ponašanje teško je neprestano glumiti.
Pravi karakter najbolje se vidi upravo onda kada nema potrebe da ostavljamo dobar utisak.
4. Ispunjava obećanja ili iskreno kaže kada nešto ne može
„Pozvaću te večeras.“
„Svratiću sutra.“
„Poslaću ti dokumenta.“
Na prvi pogled, sve su to sitnice. Međutim, upravo se od takvih sitnica gradi poverenje.
Dobar čovek ne mora da bude savršen. I on može nešto da zaboravi, zakasni ili ne stigne da ispuni ono što je obećao.
Razlika je u tome što mu nije svejedno koliko njegovo obećanje znači drugoj osobi.
Ako nešto ne može da uradi, to će vam otvoreno reći.
Neće nestati na tri dana. Neće vas ostaviti da nagađate šta se dogodilo. Neće se ponašati kao da vam nikada ništa nije obećao.
Pouzdanost retko izgleda kao veliko, herojsko delo. Mnogo češće krije se u sasvim običnim postupcima: rekao je – uradio je. Ne može – javio je na vreme.
Ali upravo na tim naizgled dosadnim stvarima počivaju prijateljstvo, ljubav i zdravi međuljudski odnosi.
5. Ne pokušava da vas promeni po svojoj meri
Postoje ljudi koji neprestano pokušavaju da „poprave“ sve oko sebe.
„Moraš da budeš samouvereniji.“ „Previše brineš.“ „Normalna žena se tako ne ponaša.“ „Da si me samo poslušao...“
Ponekad se iza takvih reči zaista krije briga.
Međutim, briga prestaje onog trenutka kada drugoj osobi više ne ostavljamo pravo da bude ono što jeste.
Dobar čovek ume da vam kaže i neprijatnu istinu kada je to potrebno. Može da vas upozori, posavetuje i pruži podršku.
Ali neće pretvoriti blisku osobu u projekat koji neprestano mora da usavršava.
Nije mu potrebno da postanete poslušniji, tiši, uspešniji ili sličniji njemu kako bi vas prihvatio.
Sposoban je da vidi vaše mane, a da vas uprkos njima poštuje.
6. Posle razgovora sa njim ne morate ponovo da sastavljate sebe
Ovo je možda najsuptilniji znak od svih.
Posle razgovora sa jednom osobom osećate mir. Čak i kada ste razgovarali o teškim i neprijatnim temama.
Posle susreta sa drugom, iz nekog razloga, neprestano u mislima ponavljate svaku izgovorenu reč.
„Zašto je to rekla?“
„Možda sam ispala glupa?“
„Zašto me je tako pogledao?“
„Trebalo je drugačije da odgovorim.“
Dobar čovek ne mora uvek da se slaže sa vama niti da vam govori samo ono što želite da čujete.
Može da se raspravlja, kritikuje vas, pa čak i da se naljuti.
Ali pored njega nemate neprestani osećaj da morate da branite svoje pravo da budete ono što jeste.
Ako vam je teško, neće nužno odmah pokušati da vas spasava ili rešava sve vaše probleme.
Ponekad je dovoljno da vas pita: „Želiš li da razgovaramo?“
A ako niste spremni, ostaviće vam prostora i vremena. Upravo se u tome ogleda poštovanje. Neće svako pokušati da zaviri u najdublje delove vaše duše samo zato što je primetio da vam je teško.