- Jelena Karleuša tvrdi da je spor sa Minimaksom i Arkanom počeo zbog novinskog naslova sa izjavom koju nikada nije izgovorila.
- Kaže da je Arkan tražio da se pojavi u emisiji i izvini, a kasnije mu je u Sava centru lupio šamar zbog te emisije.
- Posle incidenta Arkan i Minimaks više nisu razgovarali, a voditelj nije otišao ni na njegovu sahranu.
Jelena Karleuša prisetila se i gostovanja u emisiji Milovana Ilića Minimaksa, koje je, prema njenim rečima, izazvalo sukob između voditelja i Željka Ražnatovića Arkana. Sve je počelo nakon što je u novinama objavljen naslov sa izjavom koju ona, kako tvrdi, nikada nije izgovorila.
„Pokojni Minimaks je mene navlačio na tanak led više puta. O emisiji u kojoj je gostovao Arkan brujao je Balkan. Izašao je jedan novinski naslov sa izjavom koju ja nikada nisam dala: 'Da su sve pevačice kuve'. Ono što sam zapravo rekla bilo je: 'Svi mi u ovom poslu smo kuve, ali ne u bukvalnom smislu, jer prodajemo lepotu, talenat ili magiju za pare'. Arkan je tada, naravno, prepoznao svoju tadašnju suprugu i došao je kod Milovana. Minimaks ga je pitao šta on ima da kaže o mojoj izjavi“, ispričala je Jelena za Mondo.
Prema njenim rečima, Arkan nije bio spreman da pređe preko toga, pa je zahtevao da se ona pojavi u narednoj emisiji i izvini.
„Kako Arkan nije bio poznat po taktičnosti, rekao je: 'Ta mala neka dođe u sledeću emisiju da se izvini'. Sutradan sam bila sa majkom na sedmom spratu naše zgrade kod Fontane. Kaže ona meni: 'Sine, samo ništa ne govori. Ne reaguj. Ko o čemu, ku*va o poštenju'. Od svega što mi je majka rekla, meni je samo ta rečenica ostala u glavi i ja je izgovorim u sledećoj emisiji“, prisetila se Karleuša.
Pevačica je navela da je Arkan potom zvao Željka Mitrovića i tražio da se emisija ne reprizira, nakon čega su, kako kaže, odnosi između njega i Minimaksa postali loši. Do novog susreta došlo je u Centru Sava, na dodeli nagrada Oskar popularnosti, gde je Minimaks bio voditelj, a Jelena je čekala da je najavi.
„Stojim ja iza zavese, čekam da me Minimaks najavi, kad se otvaraju vrata, a na njima Arkan sa telohraniteljima“, ispričala je Jelena, a zatim otkrila šta se dogodilo.
„Ne pogledavši me, okreće se ka Minimaksu i lupa mu šamar. Milovan ga je pitao: 'Zašto?'. Odgovorio je Arkan: 'Zbog one emisije!'. Minimaks je mene tada odbranio. Ja sam bila klinka i nisam razmišljala o posledicama. Željko mene tada nije ni pogledao, a Minimaksu je zveknuo tu šamarčinu. Primala sam nagradu kasnije i sve vreme gledala u Minimaksa. Nikada nisam videla da nekome toliko dugo stoji otisak od šake na obrazu“, ispričala je Karleuša.
Kako je dodala, nakon tog incidenta Arkan i Minimaks više nisu razgovarali, a Milovan Ilić nije otišao ni na njegovu sahranu.
Milovan Ilić Minimaks bio je mnogo više od televizijskog voditelja. Bio je novinar, humorista, satiričar i čovek čiji su britki komentari, neobične najave i duhoviti aforizmi obeležili jednu epohu domaće televizije i radija. Imao je retku sposobnost da od običnog razgovora napravi događaj, da goste iznenadi pitanjima na koja nisu bili spremni i da u nekoliko rečenica kaže ono o čemu su drugi dugo ćutali. Njegov humor bio je prepoznatljiv, ponekad provokativan, ali gotovo uvek začinjen inteligencijom i specifičnim šarmom.
Kroz njegove emisije prošle su brojne ličnosti koje će kasnije postati velika imena domaće estrade. Nekima je upravo gostovanje kod njega bilo odskočna daska za karijeru, dok su drugi zahvaljujući njegovim emisijama prvi put dobili priliku da se predstave širokoj publici. Iako je bio okružen poznatima i decenijama sarađivao sa najvećim zvezdama, privatni život pažljivo je čuvao od javnosti.
Televizijska legenda preminula je u februaru 2005. godine, posle borbe sa teškom bolešću. Iza njega su ostale brojne emisije, intervjui, sedam knjiga aforizama i dve zbirke poezije, ali i anegdote koje se i danas prepričavaju. Njegov život bio je jednako zanimljiv kao i program koji je stvarao, a mnogi detalji iz biografije otkrivaju čoveka koji je, uprkos ogromnoj popularnosti, imao sasvim drugačiji odnos prema slavi od većine svojih savremenika.
Od Lipnice do Beograda: Dečak koji je znao da nasmeje ljude
Milovan Ilić rođen je 5. novembra 1938. godine u Lipnici kod Kragujevca. Još tokom mladosti pokazivao je interesovanje za pisanu reč, humor i satiru, a kasnije je upravo te osobine postavio u središte svoje profesionalne karijere.
U jednom intervjuu govorio je i o svom horoskopskom znaku, uz prepoznatljivu dozu ironije.
„Rođen sam 5. novembra, u znaku Škorpije, što mi je posebno drago. Jer, da mogu da biram horoskopski znak, opet bih izabrao Škorpiju, koja je dosta nezgodna, a čujem da ima“, rekao je Minimaks.
U Beograd je došao 1957. godine, sa namerom da studira pravo. Ipak, njegov profesionalni put ubrzo je krenuo u sasvim drugom smeru. Umesto pravničke karijere, privukli su ga novinarstvo, humor i satirično pisanje.
Prve tekstove objavljivao je u „Politici“, a potom je počeo da radi u satiričnom listu „Jež“. Njegov talenat za kratku, britku i duhovitu formu postajao je sve prepoznatljiviji, a upravo će mu takav način izražavanja kasnije doneti ogromnu popularnost.
Prelomni trenutak dogodio se 1967. godine, kada je pokrenuo radio-emisiju „Minimaks“. Naziv je nastao od reči „minimum govora, maksimum muzike“, a upravo po emisiji Milovan Ilić dobio je nadimak pod kojim će ga pamtiti čitava Jugoslavija.
Uspeh je stigao gotovo preko noći. Njegov drugačiji pristup radijskom programu, kratke dosetke i neobičan način povezivanja muzičkih numera osvojili su slušaoce. Minimaks nije bio klasičan spiker koji samo najavljuje pesme, već voditelj koji je i između dve numere umeo da napravi mali šou.
Kasnije je prešao na televiziju, gde je njegova popularnost dostigla još veće razmere.
„Minimaksovizija“: Emisija koja je stvarala zvezde
Jedan od najvažnijih delova njegove karijere bila je emisija „Minimaksovizija“, koja se emitovala na televiziji Pink. Za razliku od tada uobičajenih televizijskih formata, Minimaks je imao potpuno svoj stil. Nije voleo duge i formalne najave, već je razgovore prekidao džinglovima, vicevima, dosetkama i aforizmima.
Njegovi gosti nikada nisu mogli da budu sigurni kakvo ih pitanje čeka, a upravo je ta nepredvidivost emisiju činila posebno zanimljivom. Umeo je da bude duhovit, provokativan, direktan, ali i da iz sagovornika izvuče priče koje u drugim emisijama nikada ne bi ispričali.
Koliko je bio drugačiji od drugih voditelja, pokazuje i njegova izjava iz jednog intervjua za „Jugopapir“.
„A ovo što sam sad voditelj, to je isto kad bi neko ko je završio atomsku fiziku, a nema posla, vozio taksi“, govorio je uz svoj karakteristični humor.
Iako je često delovalo da se samo zabavlja pred kamerama, Minimaks je veoma dobro razumeo televiziju i publiku. Znao je koliko je važno da gost bude zanimljiv, da razgovor ima dinamiku i da gledalac nikada ne oseti monotoniju. Njegova emisija bila je mesto na kojem su se susretali pevači, glumci, sportisti, muzičari i ljudi iz različitih oblasti javnog života.
Mnogi su upravo zahvaljujući njemu dobili priliku da se predstave širokoj publici.
Od Brene do Cece i Karleuše: Mnogima je pomogao da postanu poznati
Minimaksovo ime posebno se vezuje za razvoj domaće estrade. Njegove emisije bile su svojevrsna pozornica na kojoj su se pojavljivala nova lica, a gostovanje kod njega često je značilo veliku prekretnicu u karijeri.
Jedna od najpoznatijih priča vezana je za Lepu Brenu. Pre nego što je postala regionalna zvezda, bila je poznata kao Brena, a upravo joj je Minimaks dodelio umetničko ime Lepa Brena, koje je kasnije postalo jedan od najprepoznatljivijih brendova jugoslovenske muzičke scene.
Veliku pažnju publike privukla je i Vesna Vukelić Vendi, koju je voditelj predstavio u svom prepoznatljivom stilu. Njeno pojavljivanje u njegovoj emisiji pomoglo je da postane poznato lice na estradi.
Kseniji Pajčin gostovanje kod Minimaksa bilo je značajno u periodu kada je započinjala samostalnu karijeru, dok su se u njegovom studiju pojavljivale i Svetlana Ceca Ražnatović, Jelena Karleuša, Jasna Milenković Jami i Dara Bubamara.
Posebno se pamti gostovanje Cece Ražnatović i Željka Ražnatovića Arkana neposredno nakon njihovog venčanja. Njih dvoje su se tada pojavili kod Minimaksa i zajedno gledali snimke sa svadbe. Takođe, jedno od prvih javnih pojavljivanja pevačice sa decom dogodilo se upravo u njegovoj emisiji.
Njegov studio bio je otvoren i za potpuno drugačije muzičke senzibilitete. Kod njega su gostovali „Rokeri s Moravu“, Đorđe Balašević, Rambo Amadeus i brojni drugi umetnici koji su obeležili domaću kulturnu i muzičku scenu.
Minimaks je imao poseban dar da prepozna zanimljive ljude i predstavi ih publici na način koji će se dugo pamtiti.
Suzana Mančić otkrila savet koji nikada nije zaboravila
Mnogi koji su sarađivali sa Minimaksom i danas se sa osmehom prisećaju njegovog karaktera, brzine razmišljanja i specifičnog smisla za humor.
Jedna od njih je Suzana Mančić, koja je svojevremeno u emisiji na Kurir televiziji ispričala kakav savet je dobila od čuvenog voditelja.
„Od Minimaksa sam dobila jedan fantastičan savet, a to je: 'Mala, pamet u glavu i d*pe uza zid'. Tim rečima. Nisam do tada upoznala čoveka koji je bio toliko duhovit i koji toliko brzo misli. Shvatila sam da moram da nađem neki svoj stil. Divno smo sarađivali – voleli smo da putujemo, jedemo i pijemo, da se šalimo“, ispričala je Suzana.
O njegovoj posebnoj energiji govorio je i mađioničar Lazar Antić, poznatiji kao Big Lale, koji je bio njegov prijatelj i saradnik u emisiji „Maksovizija“.
Kako je istakao, Minimaks mu posebno nedostaje u trenucima kada se okupi staro društvo i počnu da se prepričavaju vicevi i anegdote.
„Najviše mi Mića fali u situacijama kada se okupi staro društvo, počnu da se pričaju vicevi, šale. Niko to ne ume da radi kao što je on znao. Za mene Minimaks nije umro, ne mogu i danas da prihvatim da više nije među nama. Ja volim da kažem da je on na dugogodišnjoj turneji sa koje još nije vratio“, govorio je Big Lale.
Iako je poznavao celu estradu, pevači nisu dolazili u njegovu kuću
Iako je decenijama bio okružen pevačima, glumcima i drugim poznatim ličnostima, Minimaks je imao vrlo jasnu granicu između poslovnog i privatnog života.
Sa brojnim estradnjacima provodio je sate u studiju, putovao, razgovarao i sarađivao, ali to nije značilo da je želeo da ih uključuje u svoj porodični život. Smatrao je da popularnost i poslovna bliskost ne podrazumevaju i privatno prijateljstvo.
„Ne sećam se da je neki pevač ili bilo ko sa estrade ikada ušao u moju kuću, jer posao je jedno, a privatnost drugo“, govorio je svojevremeno.
Ta rečenica možda najbolje opisuje njegov odnos prema slavi. Iako je poznavao gotovo sve važne ljude sa javne scene, nije imao potrebu da privatno bude deo njihovog sveta.
Ipak, kada se ozbiljno razboleo, pokazalo se da je imao prijatelje koji su bili spremni da mu pomognu. Prema dostupnim svedočenjima, Kemal Monteno i Arsen Dedić angažovali su se kako bi mu obezbedili mesto za lečenje u bolnici u Padovi.
Porodica i odrastanje: Imao je dve sestre, iako nisu imale iste roditelje
Iza televizijske ličnosti koja je decenijama zasmejavala publiku krila se i zanimljiva porodična priča. Njegovi roditelji su se razveli, a majka se kasnije ponovo udala. U novom braku dobila je ćerku, dok je porodica usvojila i devojčicu koja je bila napuštena u niškoj bolnici.
Minimaks je o tome govorio bez zadrške, ističući da je odrastanje sa sestrama za njega bilo važnije od bioloških razlika.
„Svom ocu Dragoljubu bio sam jedino dete, a moja majka se kasnije ponovo udala i u tom braku rodila ćerku, a jednu devojčicu je usvojila. Zbog toga smatram da imam dve najrođenije sestre, između ostalog i zato što sam odrastao sa njima“, pričao je voditelj.
Porodične okolnosti iz detinjstva očigledno su ostavile trag na njegov pogled na bliskost, pripadnost i odnose među ljudima. Iako je u javnosti često bio duhovit i ironičan, o porodici je govorio sa posebnom toplinom.Dva braka i troje dece: Bio je miljenik žena, ali je samo dve odveo pred oltar Minimaks je važio za šarmantnog muškarca i bio je omiljen među pripadnicama lepšeg pola. Njegova duhovitost, sigurnost i neobičan način komunikacije činili su ga drugačijim od mnogih muškaraca iz javnog života.
Ipak, iza brojnih priča o njegovoj popularnosti kod žena krio se prilično jednostavan ljubavni život. Kako je jednom prilikom sam ispričao, mnoge žene je želeo, ali je samo dve odveo pred oltar.
Prvi put se oženio veoma mlad, sa samo 22 godine. U tom braku, koji je trajao 12 godina, dobio je sina Igora.
Nakon razvoda ponovo je pronašao ljubav i oženio se Biljanom. Njihova zajednica trajala je sve do njene smrti 2004. godine. U tom braku dobili su dvoje dece, sina Vladimira i ćerku Anu.
Vladimir Ilić, poznatiji kao Ila, bio je član muzičkog sastava Sha-Ila, dok se njegova sestra Ana retko pojavljuje u javnosti.
Druga supruga preminula je samo nekoliko meseci pre Minimaksa, što je bio jedan od najtežih perioda u njegovom životu. Porodična tragedija i narušeno zdravlje obeležili su poslednje godine čuvenog voditelja.
„Bio je dobar čovek, a danas ga niko ne spominje“
Njegov sin Vladimir Ilić Ila svojevremeno je govorio o ocu i njegovom odnosu prema ljudima, ali i o tome koliko ga je pogodilo što se nakon njegove smrti, kako je smatrao, o njemu nedovoljno govorilo.
Posebno je isticao da je Minimaks, uprkos ogromnoj popularnosti, pre svega bio dobar čovek, što je ponekad bila i njegova najveća slabost.
„Ćaletu sam govorio da ima osobinu koja mu je ujedno i mana i vrlina – bio je dobar čovek. I eto danas ga niko i ne spominje. Greota. On je pre svega bio novinar i humorista. Posle je počeo da radi emisije 'Tup-tup' i 'Mini maks' – minimalno razgovora, maksimalno muzike. Tako je on i dobio nadimak Minimaks“, pričao je Vladimir.
U istom razgovoru prisetio se i razlike u reakcijama ljudi na smrt njegovih roditelja. Kako je ispričao, kada mu je majka preminula, porodica je dobila mnogo više telegrama saučešća nego nakon očeve smrti.
„O tome govori podatak da sam, kada je mama umrla, dobio duplo više telegrama nego kada je ćale umro. Jer mama kada je umrla, tata bi video te telegrame da je izašao iz bolnice. Onda kad je tata umro, ko je imao da vidi te telegrame. Svi su samo iščezli, a kuća nam je bila puna 24 sata dok je otac bio živ“, ispričao je njegov sin.
Vladimir je takođe podsećao da je Minimaks umeo da pomogne ljudima, da im pruži priliku i da se nikada nije ponašao kao neko ko je zbog popularnosti iznad drugih.
Aforizmi koji su nekada zasmejavali Jugoslaviju, a danas zvuče kao stvarnost
Minimaks nije bio samo voditelj koji je umeo da zabavi publiku. Njegovi aforizmi bili su posebna vrsta društvenog komentara, kratke i precizne opaske kojima je umeo da prokomentariše politiku, društvo, ljudske slabosti i svakodnevicu.
Njegove rečenice često su bile duhovite, ali su iza humora krile kritiku i ozbiljnu poruku. Upravo zbog toga mnoge od njih ostale su aktuelne i decenijama nakon što su nastale.
Neki od njegovih najpoznatijih aforizama su:
1. „Ne znam da li će nas Evropa primiti, ali Afrika nas je već stavila na listu čekanja.“
2. „Godišnjica Kosovske bitke biće proslavljena čim se bitka završi.“
3. „Rekli smo istorijsko NE. Možda bismo rekli još nešto da smo znali strane jezike.“
4. „Ovoliki neuspesi. Pa, to još nikome nije uspelo!“
5. „Srbi žele da žive u jednoj državi. Švedskoj, recimo.“
6. „Možda bi neki prodali zemlju. Ali, ko će ovo da kupi.“
7. „U pravu ste, mada bi logičnije bilo da ste u zatvoru.“
Njegov humor nije zavisio od dugih objašnjenja. Ponekad je bilo dovoljno nekoliko reči da nasmeje publiku, ali i da pokrene razmišljanje o stvarima o kojima se tada nije govorilo otvoreno.
Poslednje godine i smrt: Prijatelji su pokušali da mu pomognu
Minimaks je poslednje godine života proveo suočavajući se sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Iako je dugo bio jedna od najprepoznatljivijih televizijskih ličnosti, bolest ga je udaljila od javnosti i posla koji je toliko voleo.
U teškim trenucima uz njega su bili porodica i prijatelji, među kojima su se posebno istakli Kemal Monteno i Arsen Dedić, koji su se angažovali da mu pomognu oko lečenja u Italiji.
Milovan Ilić Minimaks preminuo je u februaru 2005. godine, posle borbe sa teškom bolešću. Njegov odlazak označio je kraj jedne televizijske epohe, ali ne i kraj priča o čoveku koji je umeo da od nekoliko rečenica napravi nezaboravan trenutak.
Stil / Telegraf / Kurir