- Bora Todorović je tokom okupacije beograda u Drugom svetskom ratu kao dečak krao da bi prehranio majku i sestru, a već sa 11 godina pokušao je da bude glava porodice.
- Posle rata je napustio tehnički posao i upisao glumu, a prelomni trenutak bio je angažman u Ateljeu 212 i uloga Mortimera.
- Tokom skoro šest decenija karijere postao je jedan od najvoljenijih glumaca, uz nagrade 'Pavle Vuisić' i 'Dobričin prsten'.
Brat i sestra, srpski glumački doajeni, Bora Todorović i Mira Stupica proveli su teško detinjstvo. Okupacija tokom Drugog svetskog rata zatekla ih je u Beogradu. Češće gladni nego siti, snalazili su se na razne načine kako bi preživeli. Ubrzana škola odrastanja ostavila je vidljive posledice na licima i dušama naših glumačkih legendi.
"Mamu su otpustili. Kuća je bila rastresena od bombardovanja, kroz rupe na regastorima ulazili su hladnoća i sneg", priseća se Mira Stupica u svojim memoarima.
Za vreme okupacije Beograda, iako je imao svega jedanaest godina, slavni glumac je morao da krade kako bi prehranio porodicu.
"Nema hrane, nema drva. Uveče kad ležemo, mi se oblačimo: kapute, šalove, čarape, pa čak i rukavice. A nas troje se u našoj muci čak i zasmejavamo. Bora traži da onako u mraku igramo slovo na slovo, i to samo o hrani. Naše žlezde bi proradile i dugo nas je u noć mučila glad.
Bori je bila jedanaesta, a meni sedamnaesta kad je on odlučio da bude glava porodice. Sklepao je neku dasku sa točkićima i uputio se na Železničku stanicu Beograd da bude nosač i da nas svojim radom hrani. Profesionalci su ga, bez ikakve sentimentalnosti, onako malog pretukli i odveli u kvart. Tamo ga je slučajno našao naš komšija Mile, tramvajdžija, i dovukao, onako umuzganog i išamaranog.
Bora je postao inventivan. Krao je ugalj sa stanice, kao i gume iz nekog nemačkog magacina, pa pravio đonove i prodavao. Krao je gde je i šta je stigao i ne jednom imao glavu u torbi. Jednom su ga uhvatili Nemci s društvom u krađi konjskih sedala iz magacina na Tašmajdanu. Poređali su ih uza zid, repetirali šmajsere i na komandu Pali svakog nogom šutnuli u zadnjicu", otkrila je Mira.
Bora Todorović je tokom celog rata bežao od metka. Zahvaljujući mangupluku i inteligenciji, uspeo je da preživi i da tako mali nahrani majku i sestru.
Posle rata je upisao srednju tehničku školu kako bi što pre uspeo da zarađuje i prehranjuje svoju porodicu. Zaposlio se u Fabrici motora i traktora u Rakovici. Provodio je radno vreme crtajući delove za poljoprivredne mašine i računajući tehničke podatke, ali majka i sestra su dobro znale da zapravo mašta o tome da krene sestrinim koracima koja je već gradila svoju bogatu karijeru.
Jednog dana je jednostavno presekao, ostavio je posao i upisao Pozorišnu akademiju.
Položio je prijemni. Upisao se. Pohađao nastavu… Ipak, profesori režije su se na vežbama grabili za druge glumce, slavne studente, a Boru bi tek povremeno primetili uz "Ko beše ovaj".
To je, uz manjak ambicije, doprinelo tome da Todorović studira baš dugo. Dvadeset godina je otaljavao taj jedan ispit do diplomskog. A onda je dugo, kako je govorio, “vegetirao” u Beogradskom dramskom pozorištu.
Nekako je vremenom došao do čuvenog Ateljea 212 gde mu je, samo 15 dana pre premijere, pružena životna šansa – da zakorači u ulogu Mortimera u čuvenoj crnoj komediji "Arsenik i stare čipke" i da deli scenu sa maestralnom Rahelom Ferari. Tako je stupio u red onih koje će cela Jugoslavija veličati i slaviti.
""Atelje 212" je, moglo bi se reći pozorišni аnsаmbl solistа. Sve sаme glumčine: Ružа Sokić, Sekа Sаblić, Mirа Bаnjаc, Zorаn Rаdmilović, Bаtа Stojković, Đorđe Jelisić", prisećao se Todorović.
Bio je do te mere zaljubljen u glumu da je ona postala njegov život i o tome je otvoreno govorio.
"Svoj glumački život živim i izvan scene, to je profesija koja čoveka prosto natapa, postaje neodvojivi deo celokupne ličnosti. Ne vidim u tome ništa loše. Mislim da to i jeste magnetizam i zračenje profesije!"
Tokom karijere duge skoro šest decenija, igrao je u više od stotinu filmova, tv serija i pozorišnih predstava, a dobitnik je najznačajnijih glumačkih nagrada: Nagrade "Pavle Vuisić" i "Dobričin prsten".
Legendarni Dorćolac bio poznat po specifičnom, autentičnom humoru i sposobnosti da svakom liku da posebnu energiju i duhovitost, čineći ga prepoznatljivim i voljenim od strane publike.
Sebe je opisivao kao skromnog čoveka, iako su ga mnogi smatrali teškim. Nimalo nije bio mrzovoljan. Sebi je najviše zamerao brzopletost i impulsivnost u razgovoru, nepromišljeno izgovorene reči zbog kojih se kasnije kajao i koje su mu se kasnije svetile, ali na svu sreću znao je da se izvini i da proceni reči koje nije trebalo da izgovori. I on sam bi se vrlo brzo odljutio i oprostio. Nije mogao da sa nekim bude u zategnutom, neprijateljskom odnosu na duže vreme.
Bora je voleo kafanu, i imao dva ili tri omiljena mesta gde je svakodnevno odlazio. Često je u kafani sedeo sa Draganom Nikolićem i za njihovim stolom uvek je bilo smeha. Njegov najveći porok bile su cigarete. Stalno ih je ostavljao i vraćao im se.
Prva žena, a mnogi znaju da kažu i najveća Borina ljubav, bila je Snežana Matić, poznata beogradska balerina. U braku sa njom dobio je sina Srđana Žiku Todorovića. Kažu da Žika umnogome po karakteru liči na svoju majku, koja mu je kroz život najbolji prijatelj.
Najbolja prijateljica mu je bila čuvena Seka Sabljić, bili su sjajni prijatelji i obožavali su da rade zajedno, ali, kako se u medijima pisalo, nakon snimanja filma "Maratonci trče počasni krug", njihov odnos je zahladneo.
Naime, šuškalo se da je došlo do čarke koja je glumicu izvela iz takta. Ono što je moglo da se nasluti jeste da se u nekoj sceni Bora malo više "prepustio situaciji" na šta je Seka odreagovala žustro, počela je da se svađa sa njim, da ga udara, a čak se spekuliše i da nije želela da nastavi snimanje.
- Najteže mi je palo kada me je Borin sin Žika pitao da li je istina da sam zbog toga bila ljuta na njegovog oca. Odgovorila sam mu da se na Boru nikada nisam naljutila. Naprotiv, nas dvoje smo baš bili bliski. Jedno vreme smo se zajedno sa Gagom Nikolićem zajedno provodili na brodu na Savi. Normalno je da se tokom života ljudi u nekom trenutku malo razdvoje i da svako ode na svoju stranu, zbog porodice, posla ili čega već. To se desilo i sa mnom i Borom, ali nikada nismo bili u svađi - objasnila je Seka Sablić.
Legendarni glumac preminuo je 2014. godine nakon komplikacija moždanog udara kada je primljen u bolnicu zbog rutinske operacije slepog creva, ostavivši za sobom ne samo bogatu filmsku karijeru, već i troje dece iz dva braka.
Bora je bio ponosan otac sina Srđana Žike Todorovića, kojeg je dobio iz prvog braka sa balerinom Snežanom Matić, i dve ćerke, Danu i Taru, koje je dobio iz drugog braka sa suprugom Karolin Kilkom.
Srđan Žika Todorović, dobro poznati glumac i muzičar, postao je poznat široj javnosti, ne samo zbog očeve slave, već i zbog sopstvenog talenta. Međutim, Žikin život nije bio bez poteškoća, jer je prošao kroz težak period borbe sa porocima, uključujući alkohol i drogu. Bora je bio suočen sa izazovom da svog sina izvuče iz tih kandži, ulažući ogromnu energiju u pomoć i podršku tokom teških trenutaka.
Sa druge strane, Borina ćerka Dana, iako manje poznata javnosti, bila je izvor neizmernog ponosa za svog oca. Rođena 1977. godine u Beogradu, Dana se bavi prevođenjem, pisanjem i glumom. Njena karijera je impresivna, ali se odvijala van očiju domaće javnosti. Školovala se na različitim mestima širom sveta – u Budimpešti, Detroitu, Indijanapolisu i Njujorku, a studije drame završila je u Londonu.
Jedan od njenih najvećih profesionalnih uspeha je rad u Ujedinjenim nacijama, gde je šest godina provela kao prevodilac. Takođe, njen prvi roman "Tragična sudbina Morica Tota" privukao je pažnju međunarodne publike, budući da je preveden na nemački i engleski jezik. Pored toga, objavila je i dve knjige za decu u Sloveniji, dok je njen roman "Park Logovskoj" bio posvećen upravo njenom ocu, što je gest koji je Bora, nažalost, nije dočekao da vidi.
Bora Todorović je uvek isticao svoju ćerku kao izvor ponosa i divljenja. Njena posvećenost, obrazovanje i uspeh u umetničkim i intelektualnim sferama bili su njegova tiha radost, za razliku od turbulentnog puta kroz koji je prošao sa Žikom. Dana je bila uzor stabilnosti, a njena neverovatna sličnost sa ocem i bratom primetna je svima koji je upoznaju.