- Mira Banjac danas slavi 97. rođendan, a iza nje je više od sedam decenija karijere.
- Detinjstvo su joj obeležili rat, razdvojenost od majke i gotovo nepoznatog oca.
- Kasnije je prošla kroz brak, razvod i samoću, dok je sina Branislava sama podizala uz stalnu grižu savesti zbog posla.
Iza osmeha i prepoznatljivih televizijskih uloga Mire Banjac krila se životna priča puna rastanaka, usamljenosti, finansijskih problema i trenutaka kada je mislila da više nema izlaza. Ipak, žena koja je decenijama osvajala publiku uspela je da se podigne onda kada je izgledalo da je sve izgubljeno. Danas puni 97 godina.
Majku je godinama čekala, a oca gotovo da nije poznavala
Mira Banjac, rođena kao Mirjana Banjac, na svet je došla 4. novembra 1929. godine u Erdeviku, u Sremu. Njeno detinjstvo bilo je daleko od bezbrižnog.
Njeni roditelji imali su neobičnu životnu priču. Otac je bio potomak srpskih emigranata u Americi i odrastao je u Detroitu, dok je njena majka bila Vojvođanka. Venčali su se iako se gotovo nisu poznavali, a otac nije govorio srpski, baš kao što majka nije znala engleski. Zajedno su proveli svega četiri godine. Nakon toga otac se vratio u Ameriku, uz obećanje da će poslati papire kako bi mu se supruga i ćerka pridružile. Papiri su stigli, ali do odlaska nikada nije došlo. Porodica sa majčine strane nije dozvolila da Mira i majka odu preko okeana.
Ubrzo je počeo Drugi svetski rat. Majka je otišla u Beograd zbog posla, dok je Mira ostala u Erdeviku, kod bake i tetke po ocu. Zatvaranje granica dodatno je otežalo njihov položaj, pa su majka i ćerka godinama bile razdvojene.
Mira se kasnije prisećala da je živela između dve žene koje se nisu slagale, dok je ona neprestano čeznula za majkom. „Ja, u stvari, uopšte i nisam bila dete“, govorila je opisujući period koji nije želela da ponovo proživi, piše RTS.
Umesto detinjstva, rat i Prva proleterska brigada
Dok su druga deca odrastala uz igru i školu, Mira je veoma rano upoznala surovost rata.
Tokom Drugog svetskog rata bila je godinu dana u Prvoj proleterskoj brigadi, gde je učestvovala u radu kulturne sekcije. Sa tom grupom obilazila je i područje Sremskog fronta. Rat joj je praktično oduzeo detinjstvo, ali je ujedno oblikovao njenu snagu i pogled na život.
Nakon rata vratila se obrazovanju i odlučila da se posveti glumi. Završila je Državnu pozorišnu školu u Novom Sadu 1950. godine, u prvoj generaciji koja je prošla kroz ovu školu.
Ljubav sa studija, brak i sin zbog kojeg je sve žrtvovala
Tokom studija upoznala je Andreju Jovanovića, svoju prvu veliku ljubav. Njihova veza ubrzo je prerasla u brak, a 1951. godine dobili su sina Branislava. Međutim, porodična sreća nije dugo trajala, Mira i Andreja odlučili su da se razvedu.
Glumica je kasnije otvoreno govorila o tome da su bili različiti ljudi i da njihov odnos više nije imao budućnost. Ipak, među njima nije bilo velikih svađa niti neprijateljstva. Ostali su u dobrim odnosima sve do Andrejine smrti.
Mira se nikada više nije udavala. Njen sin Brana postao je njena najveća ljubav i životni oslonac. Ipak, glumica je priznala da je često mučila griža savesti jer zbog brojnih predstava, snimanja i putovanja nije uvek mogla da bude uz njega koliko je želela.
„Privatni život uvek gubi“, govorila je o ceni koju je plaćala zbog glumačke karijere.
Trenuci kada je mislila da nema izlaza: Dugovi i očaj
Jedan od najtežih perioda u njenom životu nastupio je tokom godina kada je pokušavala da izgradi karijeru i obezbedi egzistenciju.
Prema njenim kasnijim svedočenjima, nakon majčine smrti ostala je bez velikog životnog oslonca. Borila se sa finansijskim problemima, dugovima i osećajem da je sve teret koji mora sama da nosi.
Pojedini medijski tekstovi o njenom životu navode da je u jednom trenutku razmišljala o samoubistvu i čak počela da piše oproštajno pismo. A onda je stigao telefonski poziv.
Poziv koji joj je dao novi razlog da nastavi dalje i koji je, prema pričama o ovom periodu njenog života, označio prekretnicu. Ponuđena joj je velika glavna uloga, prenosi Nova.rs
Od pozorišnih dasaka do kultnih filmskih uloga
Mira je počela da gradi karijeru u pozorištu, nastupajući u Sremskoj Mitrovici, Banjaluci i Novom Sadu. Sedamdesetih godina preselila se u Beograd i postala članica Ateljea 212.
Posebno se izdvojila uloga Danice Čvorović u „Balkanskom špijunu“, ali i mnoge druge uloge koje su pokazale koliko je bila glumački raznovrsna. Tokom karijere osvojila je tri Zlatne arene u Puli, dve Sterijine nagrade i brojna druga priznanja.
Želja koju nije uspela da ostvari: „Dala bih celu karijeru za unuče“
Iako je ostvarila karijeru o kakvoj mnogi glumci mogu samo da sanjaju, Mira je u privatnom životu imala jednu neostvarenu želju.
Želela je da postane baka. Njen sin Branislav nije dobio dete, a glumica je o tome govorila sa posebnom tugom. U jednom intervjuu priznala je da bi se odrekla čitave karijere da je mogla da dobije unuče.
„Ne da Bog sve“, rekla je, govoreći o tome kako život svakome donese nešto, ali mu nešto drugo uskrati.
Branislav je radio kao televizijski snimatelj, a majci je, između ostalog, napravio biblioteku i crvenu kuhinju. Njihova bliskost ostala je jedna od važnih konstanti u njenom životu, piše Blic.
Preminuo je prošle godine