- Norveški trik za sušenje veša zimi zasniva se na kratkom, intenzivnom provetravanju umesto držanja prozora na kip.
- Veš treba rasporediti s razmakom, dobro centrifugirati i ne stavljati stalak uz hladan zid ili radijator.
- Takav pristup smanjuje kondenzaciju, vlagu i rizik od buđi u stanu.
Dok se mnogi tokom zime bore sa mokrim prozorima, neprijatnim mirisima i buđi koja se pojavljuje po zidovima, u Norveškoj, zemlji poznatoj po dugim i hladnim zimama, posebna pažnja posvećuje se pravilnom provetravanju i kontroli vlage. Jednostavan trik može pomoći da se veš brže osuši, a da stan ne postane prepun vlage.
Sušenje veša tokom zimskih meseci za mnoge porodice predstavlja pravi izazov. Kada temperature padnu ispod nule, a kiša, sneg i magla postanu svakodnevica, sušenje odeće na terasi često nije praktično. Zbog toga se stalci sa mokrim vešom sele u dnevne sobe, spavaće sobe i hodnike, gde odeća ponekad ostaje vlažna i po nekoliko dana.
Međutim, ono što mnogi ne znaju jeste da takva navika može ozbiljno da utiče na kvalitet vazduha u domu. Mokra odeća postepeno oslobađa vodu u prostoriju, a kada nema dovoljno provetravanja, povećava se relativna vlažnost vazduha. Posledice su dobro poznate: zamagljeni prozori, kondenzacija na hladnim zidovima, neprijatan miris i, u najgorem slučaju, pojava buđi.
U skandinavskim zemljama, gde hladno vreme traje znatno duže nego kod nas, kontrola vlage u zatvorenom prostoru posebno je važna. Jedan od praktičnih principa koji se primenjuje jeste kratko, intenzivno provetravanje umesto držanja prozora stalno odškrinutim.
U čemu je tajna skandinavskog načina sušenja veša?
Najvažnija stvar nije u skupocenom uređaju, posebnom deterdžentu ili neobičnom rasporedu odeće. Suština je u tome da vlaga koju mokar veš oslobađa mora nekuda da ode.
Kada se veš suši u zatvorenoj prostoriji, voda iz tkanine isparava i prelazi u vazduh. Ako se vazduh ne menja, prostorija postaje sve vlažnija, a sam proces sušenja može da se uspori.
Zbog toga je korisno povremeno širom otvoriti prozor na nekoliko minuta i omogućiti brzu razmenu vazduha.
Na prvi pogled, ovo deluje nelogično. Zašto otvarati prozore usred zime kada želimo da zadržimo toplotu?
Odgovor se krije u osobinama hladnog vazduha.
Hladan spoljašnji vazduh, naročito kada je napolju mraz, često sadrži manje vodene pare od toplog vazduha u stanu. Kada uđe u prostoriju i zagreje se, njegova relativna vlažnost opada, pa može da primi dodatnu vlagu koja isparava iz odeće.
Upravo zato kratko provetravanje može biti efikasnije od celodnevnog držanja prozora na kip.
Važno je, ipak, naglasiti da ovaj postupak ne uklanja svu vlagu automatski i da njegova efikasnost zavisi od spoljašnjih uslova, temperature i ventilacije u domu.
Zašto prozor ne treba držati stalno odškrinutim?
Jedna od najčešćih grešaka tokom zime jeste držanje prozora na kip satima, u uverenju da će tako vlaga postepeno nestajati.
Iako i takav način omogućava razmenu vazduha, on može da dovede do nepotrebnog hlađenja zidova i površina oko prozora. Kada se te površine ohlade, povećava se rizik da se na njima kondenzuje vlaga iz toplog vazduha.
Umesto toga, bolje je širom otvoriti prozor na približno pet do deset minuta, kada vremenski uslovi i kvalitet spoljašnjeg vazduha to dozvoljavaju.
Ako postoji mogućnost da se napravi kratka promaja, razmena vazduha može biti još brža.
Nakon provetravanja prozori se zatvaraju, prostorija se ponovo zagreva, a veš nastavlja da se suši.
Postupak se može ponoviti tokom dana, naročito ako se na staklima pojavljuje kondenzacija.
Još jedna važna caka: Veš nikada ne treba slagati previše gusto
Osim pravilnog provetravanja, na brzinu sušenja značajno utiče i način na koji je odeća raspoređena.
Mnogi pokušavaju da na jedan stalak stave što više garderobe, pa se majice, pantalone, peškiri i posteljina međusobno dodiruju. Međutim, upravo to usporava sušenje.
Da bi voda iz tkanine lakše isparavala, vazduh mora da cirkuliše oko odeće.
Zato je preporučljivo:
- Ostaviti razmak između komada garderobe.
- Deblje peškire i dukserice rasporediti tako da budu što više izloženi vazduhu.
- Košulje i majice, kada je moguće, sušiti na ofingerima.
- Ne postavljati stalak neposredno uz hladan spoljašnji zid.
- Ne prekrivati radijatore mokrom odećom.
Posebno je korisno da veš pre sušenja bude dobro centrifugiran, u skladu sa oznakama za održavanje tkanine.
Što manje vode ostane u odeći nakon pranja, manje vlage će završiti u vazduhu prostorije.
Gde je najbolje postaviti stalak sa vešom?
Iako mnogi biraju dnevnu ili spavaću sobu, idealno mesto za sušenje odeće jeste prostorija sa dobrom ventilacijom, u kojoj se vlažnost može kontrolisati.
U domovima koji imaju posebnu vešernicu ili kupatilo sa odgovarajućim ventilacionim sistemom, sušenje je znatno jednostavnije.
Ako takav prostor ne postoji, stalak je najbolje postaviti u prostoriju koja se može redovno provetravati, uz dovoljno prostora između odeće i nameštaja.
Spavaća soba nije najbolji izbor, naročito ako se u njoj tokom noći zadržava više ljudi i nema dovoljno ventilacije.
Takođe, treba izbegavati sušenje veša u blizini hladnih zidova, iza velikih ormara ili u uglovima u kojima vazduh slabo cirkuliše.
U takvim delovima stana vlaga se lakše zadržava, što može doprineti nastanku buđi.
Mali uređaj može da napravi veliku razliku
Ukoliko se veš često suši u stanu, posebno tokom hladnih meseci, korisno je nabaviti higrometar, mali uređaj koji meri relativnu vlažnost vazduha.
On može pokazati da li je vazduh u prostoriji previše vlažan čak i kada na prozorima nema vidljive kondenzacije.
Za mnoge stambene prostore praktičan cilj jeste održavanje relativne vlažnosti približno između 30 i 50 odsto tokom hladnog perioda, uz prilagođavanje uslovima u stanu.
Ako vlažnost često prelazi 60 odsto, posebno u hladnim prostorijama, trebalo bi poboljšati ventilaciju i proveriti postoji li problem sa kondenzacijom.
U stanovima u kojima provetravanje nije dovoljno, odvlaživač vazduha može biti korisno rešenje. On uklanja deo vodene pare iz vazduha i sakuplja je u posebnoj posudi, čime pomaže da se odeća osuši bez prekomernog povećanja vlage u prostoriji.
Ipak, važno je razlikovati ventilator od odvlaživača. Ventilator može ubrzati isparavanje vode sa odeće, ali sam po sebi ne uklanja vlagu iz stana.
Zašto je važno da se veš osuši što pre?
Odeća koja dugo ostaje vlažna može da razvije neprijatan, ustajao miris. To se naročito primećuje kod debelih peškira, trenerki i posteljine.
Osim toga, dugotrajno povećana vlažnost u domu stvara povoljnije uslove za razvoj buđi i grinja.
Osobe koje imaju alergije, astmu ili druge respiratorne tegobe mogu biti posebno osetljive na loš kvalitet vazduha i prisustvo buđi.
Zbog toga pravilno sušenje odeće nije samo pitanje praktičnosti i urednog doma, već i važan deo održavanja zdravijih uslova stanovanja.
Najveća greška koju pravimo tokom zime
Kada napolju zahladni, mnogi potpuno prestaju da otvaraju prozore. Veruju da će tako sačuvati toplotu i smanjiti račune za grejanje.
Međutim, u zatvorenom prostoru vlaga nastaje svakodnevno, ne samo sušenjem veša već i kuvanjem, tuširanjem i disanjem.
Ako nema odgovarajuće ventilacije, ona se postepeno nagomilava.
Zato je važno pronaći ravnotežu između očuvanja toplote i redovne razmene vazduha.
Najkorisnija lekcija koju možemo preuzeti iz skandinavskog pristupa stanovanju jeste da zimi ne treba potpuno zatvarati dom, već pametno upravljati vlagom.
Kratko provetravanje, dobro centrifugiran veš, pravilan raspored odeće i kontrola vlažnosti mogu značajno olakšati sušenje tokom zime.
A ono što je najbolje jeste da za početak nisu potrebni nikakvi skupi uređaji niti velike promene u domaćinstvu. Ponekad je dovoljno promeniti nekoliko svakodnevnih navika kako bi se odeća brže sušila, a prozori i zidovi ostali suvlji.