U avgustu 2016. godine, jedna žena donela je drugoj čizkejk. Nije bilo pretnji, svađe ni očiglednog razloga za strah. Međutim, ubrzo nakon što je probala kolač, Olga je počela je da povraća, oseća snažnu mučninu i gubi svest.
Žena koja joj je donela desert bila je Viktorija, njena klijentkinja, poznanica i osoba koja joj je, prema tvrdnjama tužilaštva, neobično ličila na nju. Istražitelji su kasnije zaključili da iza ovog susreta nije stajao običan pokušaj pljačke, već plan da Olga bude uklonjena, a njeni dokumenti prisvojeni.
Ono što ovaj slučaj čini posebno uznemirujućim jeste činjenica da je osumnjičena, pokušala da prikrije ono što se dogodilo tako što je scena zločina izgledala kao pokušaj samoubistva. A ključni tragovi koji su je na kraju povezali sa slučajem pronađeni su na ambalaži jednog običnog kolača.
Dve žene koje su ličile jedna na drugu
Olga Cvik bila je ukrajinska imigrantkinja koja je živela u Njujorku i radila kao kozmetičarka. U salonu je pružala usluge ulepšavanja, uključujući nadogradnju trepavica. Viktoriju Nasjrovu poznavala je kao klijentkinju koja je povremeno dolazila na tretmane.
Na prvi pogled, njihova veza nije delovala neobično. Ipak, Olga je primetila nešto što joj je ostalo u sećanju: Viktorija je izgledala veoma slično njoj. Obe su imale tamnu kosu, sličan ten i govorile ruski. Olga je kasnije ispričala da je imala utisak kao da gleda osobu koja bi mogla biti njena dvojnica.
Viktorija je, prema Olginom svedočenju, pokušavala da njihov odnos učini prisnijim. Predlagala je druženje i ponašala se kao da su prijateljice, iako je Olga radije održavala profesionalnu distancu. Nije želela da se viđaju van posla, ali je pristala da joj izađe u susret kada ju je Viktorija zamolila za hitnu popravku trepavica. Taj pristanak otvorio je vrata događajima koji će uslediti.
Poseta koja je trebalo da bude samo još jedan kozmetički tretman
Bio je 28. avgust 2016. godine. Viktorija je kontaktirala Olgu i rekla joj da joj je hitno potrebna popravka trepavica jer je narednog dana trebalo da putuje u Meksiko. Problem je bio u tome što Olga tog dana nije radila u salonu.
Viktorija je, međutim, bila uporna i molila ju je da napravi izuzetak. Olga je na kraju pristala da je primi kod kuće. Kada je Viktorija stigla, donela tri mala komada čizkejka. Predstavila ih je kao kolač iz poznate poslastičarnice.
Prema Olginom iskazu, Viktorija je pojela dva komada, a zatim insistirala da i ona proba preostali. Takav gest mogao je delovati kao sasvim obična ljubaznost. Olga nije imala razloga da očekuje da bi hrana koju joj je donela poznanica mogla biti opasna.
Pojela je kolač. Oko dvadeset minuta kasnije počela je da se oseća loše. Mučnina je postajala sve intenzivnija, povraćala je, a zatim je izgubila svest. Poslednje čega se sećala bilo je da se Viktorija kretala po njenoj sobi.
Pronađena bez svesti, u prizoru koji je zbunio policiju
Sledećeg dana Olga nije bila u stanju da normalno funkcioniše. Prema svedočenjima koja su kasnije izneta u istrazi, komšija je primetio da se žena koja je posetila Olgu vraćala u stan. U jednom trenutku, zabrinut zbog njenog stanja, otišao je da proveri šta se događa.
Prizor koji je zatekao bio je neobičan. Olga je ležala bez svesti u krevetu, odevena u donji veš, iako se sećala da je pre nego što joj je pozlilo nosila trenerku. Po podu su bile razbacane tablete, a grejanje je bilo uključeno na najjače uprkos letnjoj vrućini. Komšija je pozvao hitnu pomoć.
Olga je prevezena u bolnicu, gde je ostala nekoliko dana. Kada se osvestila i oporavila dovoljno da se vrati kući, shvatila je da nedostaju njene lične stvari. Nisu nestali samo novac i dragocenosti već i dokumenti koji su bili daleko važniji od bilo kog komada nakita, pasoš i kartica kojom je dokazivala pravo na rad u Sjedinjenim Američkim Državama.
Scena sa tabletama navela je istražitelje da razmotre mogućnost da je neko pokušao da predstavi slučaj kao samoubistvo. Pitanje je bilo ko bi želeo da Olgu onesposobi, presvuče, ostavi bez svesti i odnese njene dokumente. Odgovor u tom trenutku još nije bio poznat.
Detektiv u početku nije verovao žrtvi
Kada je detektiv Kevin Rodžers iz njujorške policije počeo da istražuje nestanak Olginih stvari, naišao je na priču koja mu nije odmah delovala uverljivo.
Olga mu je govorila da joj je pozlilo nakon što je pojela čizkejk koji joj je donela Viktorija Nasjrova. Međutim, početni medicinski nalazi nisu pokazali jasan dokaz trovanja, a detektiv nije uspevao da pronađe Viktoriju. Zbog toga je sumnjao da Olga možda ne govori celu istinu. Nije bilo neposrednog priznanja, pouzdanog svedoka samog trovanja niti očiglednog forenzičkog dokaza koji bi odmah razjasnio šta se dogodilo. Olga je, pritom, prošla kroz ozbiljno zdravstveno stanje, a njeno sećanje na ključne trenutke bilo je nepotpuno.
Ipak, detektiv nije potpuno zatvorio slučaj. Nekoliko meseci kasnije pojavio se novi svedok, komšija čiji su iskazi pomogli da se događaji rekonstruišu. Njegov opis Olge pronađene bez svesti, sa tabletama oko tela i uključenim grejanjem, dao je istrazi novi pravac. Rodžers je počeo da razmatra mogućnost da je Olga od početka govorila istinu.
Trag koji je promenio čitavu istragu
U Olginom domu policija je pronašla plastičnu ambalažu u kojoj se nalazio čizkejk. U njoj su ostali tragovi kolača. U početku nije bilo jasno da li će taj predmet moći da pruži bilo kakav odgovor, ali detektiv je odlučio da ga sačuva kao potencijalni dokaz.
Prva laboratorijska analiza nije dala rezultat koji bi razjasnio slučaj. Istraga je mogla ponovo da zapadne u ćorsokak. Međutim, kasnijim, detaljnijim testiranjem ostataka kolača pronađen je fenazepam, snažan sedativ koji može izazvati izrazitu pospanost, gubitak svesti, a u određenim okolnostima i smrt.
Dodatna analiza tableta pronađenih pored Olge pokazala je prisustvo istog leka. Istražitelji su tako dobili važnu vezu između hrane koju je pojela i neobičnog prizora u kojem je pronađena. Na ambalaži su pronađeni i tragovi DNK koji su povezani sa Viktorijom Nasjrovom.
To je bio prelomni trenutak. Ono što je isprva izgledalo kao neobjašnjiva bolest, moguća predoziranost ili čak pokušaj samoubistva, sada je imalo sasvim drugačije objašnjenje. Istražitelji su imali forenzičke dokaze koji su podržavali Olginu priču o trovanju.
Zašto bi neko želeo da ubije svoju dvojnicu?
Upravo je ovo pitanje slučaj učinilo toliko poznatim. Prema teoriji tužilaštva, cilj nije bio samo da se Olga opljačka. Viktorija je, kako su tužioci tvrdili, želela da preuzme njen identitet.
Dve žene nisu samo fizički ličile jedna na drugu već su imale i slične karakteristike koje su mogle doprineti tome da ih neko na prvi pogled pomeša. Uz to, obe su govorile ruski. Istražitelji su smatrali da je Viktorija mogla da iskoristi Olgine dokumente, naročito pasoš i dokument o pravu na rad, kako bi se predstavljala kao ona.
U tom scenariju, krađa dokumenata ne bi bila tek posledica napada, već njegov glavni motiv. Tužilaštvo je tvrdilo da je Olga morala da bude uklonjena kako bi Viktorija mogla da upotrebi njene dokumente bez rizika da se njihova vlasnica pojavi i razotkrije prevaru.
Porota je Nasjrovu proglasila krivom za pokušaj ubistva i druga krivična dela. Tvrdnja da je planirala da preuzme Olgin identitet predstavljala je objašnjenje motiva koje je iznelo tužilaštvo.
Privatni istražitelj koji je pronašao trag u odrazu naočara
Dok je policija pokušavala da pronađe Nasjrovu, za njom je tragao i Herman Vajzberg, bivši detektiv njujorške policije koji je radio kao privatni istražitelj. On se, međutim, bavio i drugim slučajem povezanim sa Nasjrovom, zbog čega je već prikupljao informacije o njenom kretanju.
Vajzberg je proučavao njene fotografije na društvenim mrežama. Nije se usredsredio samo na njeno lice, već i na detalje u pozadini. Na jednoj fotografiji obratio je pažnju na odraz u njenim naočarima za sunce, kao i na šavove na naslonu za glavu i izgled komandne table automobila. Zaključio je da bi automobil mogao biti model Chrysler 300.
Zatim je upoređivao druge fotografije i pokušavao da utvrdi gde se Nasjrova kreće. Tragovi sa društvenih mreža pomogli su mu da suzi potragu na deo Bruklina u kojem je pronađeno više automobila tog modela. Proveravanjem registarskih tablica, istražitelji su došli do vozila koje su povezali sa ženom koju su tražili.
Vajzberg je 20. marta 2017. obavestio njujoršku policiju o svojim saznanjima. Nasjrova je tog dana uhapšena u Bruklinu. U njenom stanu pronađena je i identifikaciona kartica Olge Cvik, što je dodatno ojačalo sumnje da je pokušala da prisvoji njen identitet.
Nije bio prvi put da se pojavila sumnja na trovanje
Tokom istraživanja Nasjrovine prošlosti, istražitelji su naišli i na druge navode o drogiranju i krađama. Jedan od muškaraca koji je govorio za emisiju 48 Hours bio je Ruben Boruhov, vlasnik obližnje hemijske čistionice.
Prema njegovom iskazu, upoznao je ženu preko ruskog sajta za upoznavanje. Pozvala ga je na večeru, a nakon što je probao hranu, ubrzo je izgubio sposobnost da normalno reaguje. Tvrdio je da je kasnije otkrio da mu nedostaju novac i druge vrednosti. Slučaj je privukao pažnju istražitelja jer je ukazivao na mogući obrazac u kojem je droga korišćena kako bi žrtve bile onesposobljene i opljačkane.
Nasjrova je bila tražena i zbog zasebnog slučaja ubistva u Rusiji. Prema izveštaju CBS-a, ruske vlasti povezivale su je sa smrću Alle Aleksejenko, čije je telo pronađeno 2015. godine. Međunarodna poternica bila je izdata u vezi sa tim slučajem. Nasjrova je negirala da je ubila tu ženu.
Suđenje: šta je porota morala da utvrdi?
U februaru 2023. godine, porota u Njujorku proglasila je Viktoriju Nasjrovu krivom za pokušaj ubistva drugog stepena, pokušaj napada prvog stepena, napad drugog stepena, protivpravno lišavanje slobode prvog stepena i sitnu krađu.
Na suđenju su razmatrani okolnosti Olginog trovanja, laboratorijski rezultati, tragovi pronađeni na ambalaži i nestanak njenih dokumenata. Važnu ulogu imali su i svedoci koji su pomogli da se rekonstruišu događaji tokom kojih je Olga izgubila svest.
Odbrana je imala priliku da ospori dokaze i način na koji su izvedeni pred sudom. Nasjrova je, prema izveštajima CBS-a, odbacivala predstavljanje sebe kao ubice. Ipak, porota je nakon razmatranja dokaza donela osuđujuću presudu.
U aprilu 2023. sudija Kenet Holder osudio ju je na 21 godinu zatvora, uz dodatnih pet godina nadzora nakon odsluženja kazne. U septembru 2024. apelacioni sud potvrdio je presudu.