Tokom Hladnog rata, kada su se Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez nadmetali u svemiru i strahovali od nuklearnog sukoba, jedan neobičan poklon stigao je u Belu kuću. Sovjetski lider Nikita Hruščov poklonio je američkom predsedniku Džonu F. Kenediju štene čija je majka bila jedna od prvih životinja koje su poletele u svemir i vratile se žive. Međutim, zbog straha da bi simpatični četvoronožni gost mogao da krije tajne uređaje, podvrgnut je detaljnom pregledu američkih obaveštajnih službi.
Štene po imenu Pušinka, čije ime na ruskom znači „pahuljica“, bilo je ćerka čuvene sovjetske svemirske keruše Strelke. Iako je u Belu kuću stigla kao poklon koji je trebalo da zbliži dve porodice, njen dolazak izazvao je i bezbednosne sumnje, karakteristične za vreme u kojem su čak i naizgled bezazleni gestovi mogli da budu posmatrani kroz prizmu špijunaže.
Kako je sovjetski lider poslao štene u Belu kuću
Priča o Pušinki počela je nekoliko meseci ranije, tokom susreta Nikite Hruščova i Džona F. Kenedija u Beču 1961. godine. Na državnoj večeri Žaklin Kenedi je u nedostatku tema pitala za Strelku, koja je zajedno sa kerušom Belkom učestvovala u sovjetskoj svemirskoj misiji 1960. godine.
Strelka i Belka poletele su u svemir u letelici Korabl-Sputnik 2, poznatoj i kao Sputnjik 5, i uspešno se vratile na Zemlju. Njihov let predstavljao je važan korak u pripremama za slanje ljudi u svemir.
Tokom razgovora, Žaklin Kenedi pitala je Hruščova šta se dogodilo sa Strelkinim štencima. Nekoliko meseci kasnije, jedno od njih stiglo je u Belu kuću kao poklon sovjetskog lidera.
Američki predsednik, prema sećanju njihove ćerke Kerolajn Kenedi, u početku nije mogao da veruje da je njegova supruga zaista uspela da dobije štene od sovjetskog premijera. Pušinka je tako postala neobičan simbol odnosa dveju supersila, u trenutku kada su političke tenzije bile izuzetno visoke.
Kenedijev i Hruščovljev odnos bio je obeležen dubokim neslaganjima, ali i pokušajima da se smanje tenzije i izbegne nuklearni rat. Samo godinu dana nakon njihovog susreta u Beču, tokom Kubanske raketne krize u oktobru 1962, svet se našao na ivici nuklearnog sukoba.
CIA proveravala štene
Iako je Pušinka bila samo malo, čupavo štene, njen dolazak nije mogao da prođe bez bezbednosnih provera. Američke vlasti morale su da razmotre mogućnost da poklon iz Sovjetskog Saveza krije nešto više od pseće dlake i nestašnog karaktera.
Zbog straha da bi u njenom telu mogao da bude skriven uređaj za prisluškivanje, Pušinku su pregledali pripadnici američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) u Medicinskom centru Volter Rid.
Pregled je uključivao rendgensko snimanje, proveru magnetometrom i ultrazvučni pregled, odnosno sonogram. Cilj je bio da se utvrdi da li štene u telu ima neki sumnjiv predmet ili uređaj koji bi mogao da ugrozi bezbednost predsedničke porodice.
Rezultati su pokazali da Pušinka ne krije nikakve špijunske naprave i da nema razloga da bude tretirana kao bezbednosna pretnja. Tako je štene, koje je u Belu kuću stiglo kao neobičan diplomatski poklon, prošlo proveru dostojnu jednog osumnjičenog špijuna.
Pušinka osvojila porodicu Kenedi i dobila svoje štence
Nakon što su bezbednosne sumnje otklonjene, Pušinka je počela da se prilagođava životu u Beloj kući. Posebno se zbližila sa decom predsednika, Kerolajn i Džonom F. Kenedijem Mlađim.
Prema sećanju Trapesa Brajanta, člana osoblja Bele kuće zaduženog za pse, Pušinka je naučila da se popne merdevinama do dečje kućice za igru, a zatim da se spusti niz metalni tobogan. Brajant ju je tome naučio koristeći kikiriki kao nagradu, sve dok mu Kerolajn nije rekla da prestane da joj ga daje jer veterinar nije preporučio takvu poslasticu.
Pušinka je kasnije dobila i svoje potomstvo. Parila se sa Čarlijem, jednim od terijera porodice Kenedi, i na svet donela četiri šteneta. Predsednik ih je u šali nazvao „pupnicima“, igrajući se rečju „Sputnjik“, nazivom sovjetskog satelita.
Zanimljivo je da je interesovanje javnosti za ove štence bilo ogromno. U Belu kuću stiglo je oko 5.000 pisama ljudi koji su želeli da udome po jedno od njih.
Na kraju su dva šteneta, Baterflaj i Striker, poklonjena deci na američkom Srednjem zapadu, dok su Vajt Tips i Blekli otišli kod porodičnih prijatelja. Jedno je pripalo i Patriši Kenedi i njenom suprugu Piteru Loufordu.
Šta se dogodilo sa Pušinkom nakon Kenedijeve smrti?
Pušinkin život u Beloj kući nije trajao zauvek. Nakon ubistva Džona F. Kenedija 1963. godine, njegova supruga Žaklin poklonila je psa Irvinu Vilijamsu, baštovanu Bele kuće.
Prema kasnijim sećanjima Kerolajn Kenedi, Pušinka je s vremenom postala razdražljivija i sklona tome da gricne ljude. Kerolajn je smatrala da je tome možda doprinelo to što je pas odrastao u naučnoj laboratoriji pre nego što je stigao u predsedničku porodicu.
Ipak, njena priča nije se završila odlaskom iz Bele kuće. Pušinka je ostavila potomstvo, a njeni potomci nastavili su da žive decenijama kasnije. Prema podacima objavljenim 2024. godine, potomci sovjetskog svemirskog psa i dalje su bili živi.