- Potomci zloglasnih političara i zločinaca često su pokušavali da pobegnu od porodičnog nasleđa, a neki su živeli povučeno ili pod drugim imenom.
- U tekstu se izdvajaju priče Betine Gering, Svetlane Alilujeve, Monike Hertvig i Brigite Hes, koje su na različite načine nosile teret svojih očeva.
- Pojedini naslednici su ostali uz režim ili su završili tragično, poput Udaja Huseina, Fidela Anhela Kastra Dijaza-Balarta i Mutasima Gadafija.
Šta se dogodilo sa decom najzlijih ljudi u istoriji? Neke od njihovih priča mogle bi vas iznenaditi. Iako u školi učimo o najgorim zločincima u istoriji, retko kada čujemo bilo šta o njihovim potomcima. Neki od potomaka ovih omraženih ljudi krenuli su stopama svojih slavnih očeva, postavši brutalni vođe i diktatori – čime su, bez sumnje, učinili svoje roditelje ponosnim.
Ipak, postoje i priče o deci koja čine sve što mogu kako bi se distancirala od svojih zloglasnih srodnika. Neki od njih odlaze u ilegalu i poriču samo postojanje ljudi koji su im očevi, vodeći težak život u pokušaju da pobegnu od nasleđene prošlosti.
I dok neki od najgorih svetskih zločinaca možda više nisu među živima, njihova loza u mnogim slučajevima i dalje traje. Njihova deca su živa i zdrava, i često, sasvim neprimetno, žive među ostatkom stanovništva.
Saznajte čime se danas bave potomci istorijskih zločinaca kao što su Benito Musolini ili Josif Staljin
Betina Gering je praunuka Hermana Geringa čoveka koji je bio drugi čovek u hijerarhiji Adolfa Hitlera i predsednik Rajhstaga.
Godine 2010. živela je u Santa Feu (Novi Meksiko), gde se bavila lečenjem biljem. U dokumentarnom filmu „Hitlerova deca” (Hitler's Children), izraelskog reditelja Hanoha Zevija, objasnila je da su se ona i njen brat dobrovoljno podvrgli sterilizaciji. Izjavila je:
„Podvrgla sam se sterilizaciji u 30. godini jer sam se plašila da ću stvoriti još jedno čudovište. Kao prvo, ličim na njega — oči, jagodice, profil. Više ličim na njega nego njegova rođena ćerka.”
Udaj Husein je, po svemu sudeći, postao gori negativac od svog oca.
Udaj Husein je bio prvi sin Sadama Huseina i njegove prve supruge, Sadžide Talfah, a bio je i predviđeni naslednik očevog „carstva”. Međutim, izgubio je status naslednika nakon što je 1988. godine, tokom jedne zabave, ubio očevog ličnog slugu i degustatora hrane, Kamela Hanu Gegea.
U jednom trenutku, Udaj je bio predsednik Olimpijskog komiteta Iraka i Fudbalskog saveza Iraka, ali je sportiste koji nisu pobeđivali podvrgavao ekstremnim fizičkim kaznama. Takođe je ostao trajno hrom nakon pokušaja atentata 1996. godine, kada je pogođen sa više metaka; dva metka nisu mogla biti izvađena jer su se nalazila preblizu kičmene moždine. Navodno je protiv svojih neprijatelja koristio i „gvozdenu devicu”, a otimao je i mlade Iračanke kako bi ih zlostavljao. On i njegov brat Kusaj poginuli su 2003. godine u Mosulu, tokom sukoba sa američkim snagama.
Najstariji sin Fidela Kastra oduzeo je sebi život.
U januaru 2018. godine objavljeno je da je najstariji sin Fidela Kastra, Fidel Anhel Kastro Dijaz-Balart – koga je porodica zvala „Fidelito” – oduzeo sebi život. Prema rečima njegove porodice, on se tokom većeg dela života borio sa depresijom, a nakon smrti oca u novembru 2016. godine, stanje mu se dodatno pogoršalo.
Iako je Fidelito dugo bio povezan sa očevim režimom kao pristalica Kubanske revolucije, kasnije se govorilo da je postao razočaran tom ideologijom i da je pokušavao da ograniči svoje učešće u radu vlade – naročito stoga što se oštro protivio odlukama Kube u vezi sa energetskom krizom.
Njegovi roditelji su se razveli dok je bio mali, a rane godine života proveo je sa majkom u Sjedinjenim Državama. Kada je otišao u posetu ocu u Meksiko – gde se Kastro pripremao za rušenje Batistine diktature u Havani – otac je odbio da ga vrati majci. Umesto toga, zadržao ga je pored sebe i na kraju ga odveo na Kubu.
Eda Musolini se udala za čoveka koji je bio u sukobu sa njenim ocem.
Eda Musolini bila je najstarija ćerka italijanskog diktatora Benita Musolinija. Udala se za fašističkog propagandistu i ministra spoljnih poslova Galeaca Ćana, kojem je kasnije suđeno za izdaju, nakon čega je 1944. godine pogubljen jer je glasao protiv fašističkog vođe. Nakon pogubljenja, Eda je pobegla u Švajcarsku, odakle je prokrijumčarila dnevnike koji su sadržali tajnu istoriju režima.
Kada se 1945. godine vratila u Italiju, odmah je uhapšena i osuđena na dve godine zatvora. Kasnije, 1975. godine, objavila je autobiografiju pod naslovom *La mia vita*, a dvadeset godina kasnije preminula je u Rimu.
Lana Piters, ćerka Josifa Staljina, prebegla je u Sjedinjene Države
Svetlana Alilujeva, koja je kasnije promenila ime u Lana Piters, bila je najmlađa ćerka Josifa Staljina. Kada je imala samo šest godina, njena majka je izvršila samoubistvo, ostavljajući je pod staranjem braće i oca. Međutim, tokom Drugog svetskog rata, njen brat Jakov stradao je u nacističkom koncentracionom logoru, nakon što je Staljin odbio da ga razmeni za jednog nemačkog generala kojeg je držao u zarobljeništvu.
Još jedan od njene braće kasnije je preminuo od posledica alkoholizma u 40. godini života. Pitersova je 1967. godine konačno napustila Sovjetski Savez; tokom života napisala je četiri knjige, od kojih su dve postale bestseler memoari. Tri puta se udavala, imala je troje dece, a preminula je od raka u 85. godini.
Monika Hertvig bila je ćerka Amona Geta – čoveka koji je ubijao žene i bebe „iz zabave”
Otac Monike Hertvig, nacistički komandant Amon Get, pogubljen je vešanjem 1946. godine zbog ubistva desetina hiljada ljudi. Bio je austrijski kapetan SS-a i komandant koncentracionog logora Krakov-Plašov u Poljskoj tokom Drugog svetskog rata. Monika, koja je bila njegovo vanbračno dete, imala je manje od godinu dana kada je on pogubljen. U dokumentarnom filmu „Nevinost” (Innocence), izraelskog reditelja Hanoha Zevija, Monika – koja se celog života pitala ko je zapravo bio njen otac – susreće se sa ljudima koji su mu bili najbliži, dok istovremeno pokušava da prihvati istinu o svom ocu, koji nije bio prisutan u njenom životu, kao i o zločinima koje je počinio.
Mutasim Gadafi plaćao je zvezde poput Bijonse i Maraje Keri da pevaju na njegovim zabavama
Mutasim Gadafi bio je savetnik za nacionalnu bezbednost svog oca, Moamera Gadafija. Prema rečima njegove bivše devojke, Talite van Zon, on je na svoja „hedonistička zadovoljstva” trošio više od 1,6 miliona dolara mesečno. Na njegovim zabavama nastupale su zvezde poput Bijonse i Maraje Keri, a prisustvovale su im i druge slavne ličnosti, uključujući Lindsi Lohan i Džej-Zija.
Godine 2011, snage koje su se borile protiv Gadafija – uz podršku NATO-a – zarobile su ga tokom bitke za Sirt, gde su on i njegov otac pogubljeni.
Omar bin Laden možda pati od bipolarnog poremećaja.
Omar bin Laden je jedno od 20 dece Osame bin Ladena i unuk Muhameda bin Avada bin Ladena; reč je o jednoj od najbogatijih porodica u Saudijskoj Arabiji koja ne pripada kraljevskoj lozi. On je odlučno odbacio očev plan da preuzme porodično nasleđe, kada se preselio u Saudijsku Arabiju i 2001. godine prekinuo sve veze sa svojim ocem.
On upražnjava ono što naziva „umerenim” oblikom islama i napisao je memoare o životu sa svojim ocem, u kojima se priseća:
Nije nam bilo dozvoljeno da pričamo šale. Bilo nam je naređeno da ne pokazujemo radost ni zbog čega. Dozvoljavao nam je da se osmehnemo, ali samo pod uslovom da se ne smejemo glasno. Ako bismo izgubili kontrolu nad emocijama i glasno se nasmejali, morali smo da pazimo da ne pokažemo očnjake. Bilo je situacija kada je moj otac zapravo brojao zube koji su se videli, prekorevajući svoje sinove zbog broja zuba koje je njihova vesela reakcija otkrila.
Eda Gering, za koju se veruje da je bila Hitlerova kumica, bila je pronacistički nastrojena
Eda je ćerka Hermana Geringa, a veruje se da joj je kum bio Adolf Hitler. Rođena je 1938. godine i odrasla u Berlinu, dok je njen otac tokom celog Drugog svetskog rata bio jedan od vodećih članova Nacističke partije. Ipak, on je oduzeo sebi život kada je Eda imala samo osam godina.
Kao odrasla osoba, s ljubavlju je govorila o svom ocu, tvrdeći da ima sasvim drugačije mišljenje o njemu od onog koje, čini se, ima ostatak sveta. Godine 2015. podnela je zahtev Odboru za pravna pitanja bavarskog parlamenta, tražeći obeštećenje za „ostavštinu svog oca, koja je eksproprisana 1948. godine”. Sud je njen zahtev jednoglasno odbio.
Brigita Hes je 40 godina čuvala tajnu o reputaciji svog oca
Godine 2013. Brigita Hes je živela u severnoj Virdžiniji. Njen otac, Rudolf Hes, bio je čovek odgovoran za izgradnju koncentracionog logora Aušvic u Poljskoj, u kojem je moglo biti oduzeto i do 2.000 života na sat. Do kraja Drugog svetskog rata, tamo je stradalo više od milion Jevreja, zajedno sa 20.000 Roma i hiljadama drugih političkih zatvorenika. Njen otac se smatra jednim od najvećih ratnih zločinaca u istoriji, a nakon suđenja u Varšavi, 1947. godine, pogubljen je vešanjem.
Brigita je 40 godina krila svoju porodičnu istoriju, ne govoreći o njoj čak ni najbližim članovima porodice. Nakon što je posle rata napustila Nemačku i preselila se u Španiju, udala se za jednog irsko-američkog inženjera i otišla u Vašington. Godine 1972. zaposlila se u modnom butiku čiji su vlasnici bili Jevreji – par koji je pobegao iz nacističke Nemačke – ali su je zadržali na poslu čak i nakon što su saznali ko joj je otac. Tu je radila 35 godina.
Eda je rekla autoru Tomasu Hardingu da se svog oca seća kao „najdivnijeg čoveka na svetu”, iako je bio odgovoran za smrt toliko ljudi. Objasnila je: „Morao je to da uradi. Njegova porodica je bila ugrožena. Mi bismo bili ugroženi da to nije učinio. A on je bio samo jedan od mnogih u SS-u. Bilo je i drugih koji bi to učinili da on nije.”