Lekari upozoravaju na predmete i proizvode koje svakodnevno koristimo u domaćinstvu, a koji mogu da nas izlože potencijalno štetnim hemikalijama. Pojedine navike i predmeti zaslužuju više pažnje zbog moguće povezanosti sa povećanim rizikom od raka. Stručnjaci zato savetuju da obratimo pažnju na sastav proizvoda koje unosimo u svoj dom i, kada je moguće, biramo bezbednije alternative.
Jedan od njih je i dr Džej Lutar, profesor na Harvardskoj medicinskoj školi, koji je za portal Health.com otkrio da izbegava prekomernu upotrebu dezinfekcionih sprejeva, intenzivno mirisnih sredstava za čišćenje i električnih osveživača vazduha koji neprestano oslobađaju hemijske materije. Umesto njih, prednost daje jednostavnijim sredstvima, poput sirćeta, sode bikarbone i sapuna, dok dezinfekciona sredstva koristi kada su zaista potrebna.
Način pripreme hrane i nameštaj su glavni zagađivači
Lutar za čuvanje i zagrevanje hrane daje prednost staklu i nerđajućem čeliku, budući da pojedine hemikalije iz plastike – uključujući ftalate i bisfenole – mogu preći u hranu, pri čemu zagrevanje dodatno pojačava njihovo dejstvo.
Radiolog Deril Heber, s druge strane, nikada ne koristi šporet na gas bez adekvatne ventilacije. Naime, visoke temperature – pa čak i one od 177 stepeni Celzijusa, koje su uobičajene za pećnice – mogu dovesti do porasta nivoa benzena u zatvorenom prostoru.
Benzen je kancerogen koji se dovodi u vezu sa leukemijom, a njegova koncentracija u takvim uslovima može biti čak i viša nego u slučaju izloženosti duvanskom dimu iz okoline. Heber savetuje da se tokom kuvanja obavezno uključi aspirator i otvore prozori, a prilikom kupovine novog šporeta preporučuje izbor modela sa indukcionom pločom.
Heber takođe izbegava nameštaj izrađen od kompozitnog drveta – poput iverice, šperploče ili medijapana (MDF) – jer lepkovi koji se koriste u njihovoj proizvodnji oslobađaju formaldehid, supstancu povezanu sa nastankom raka nosnog dela ždrela i leukemije. On preporučuje izbor nameštaja od punog drveta ili proizvoda koji ne sadrže dodate formaldehide.
Na kraju, Lutar nastoji da izbegava predmete – poput nameštaja ili tepiha – koji su tretirani tako da odbijaju vodu i fleke. Takvi predmeti mogu sadržati PFAS supstance, poznate kao „večne hemikalije”, od kojih su neke klasifikovane kao kancerogene. Umesto toga, on bira predmete izrađene od prirodnih materijala, kao što su pamuk, vuna, lan ili svila.
Treba imati na umu da većina polipa dugo ne izaziva nikakve simptome, jer njihovo tkivo nema receptore za bol. Zbog toga osoba može da se oseća potpuno zdravo, a da pritom ne zna da ima izraslinu.
Ipak, određene vrste polipa vremenom mogu da se razviju u zloćudne promene, naročito adenomatozni, vilozni i nazubljeni (seratni) polipi. Zato lekari upozoravaju da bol ne treba čekati kao znak za uzbunu, već preporučuju redovne preventivne preglede, uključujući kolonoskopiju, kako bi se potencijalno opasne promene otkrile na vreme.
Stil / Dzen