- Petnaestogodišnja Marta Maksli pronađena je mrtva u dvorištu porodične kuće 1975. godine, a istraga se ubrzo usmerila na porodicu Skakel iz komšiluka.
- Ključni tragovi bili su njen dnevnik, polomljena golf-palica i iskazi o poslednjoj večeri, ali slučaj godinama nije imao konačan dokaz.
- 2020. godine dešava se nešto što niko nije očekivao.
Uveče, 30. oktobra 1975. godine, petnaestogodišnja Marta Maksli provela je poslednje sate svog života u mirnom, bogatom naselju Bel Hejven. Bila je u društvu vršnjaka, u komšiluku koji je delovao bezbedno i u kojem su se porodice međusobno poznavale. Sledećeg dana pronađena je mrtva u dvorištu porodične kuće.
Istraga je ubrzo počela da se vrti oko porodice Skakel, koja je živela preko puta Makslizovih. Godinama kasnije, jedan član te porodice bio je osuđen za ubistvo, proveo je više od jedanaest godina u zatvoru, a zatim je njegova presuda poništena.
Slučaj je postao poznat širom žemlje, ne samo zbog brutalnosti zločina već i zbog bogatstva porodice Skakel, njene veze sa porodicom Kenedi i brojnih pitanja na koja istraga nikada nije pružila konačan odgovor.
Ko je bila Marta?
Marta Maksli mala je samo 15 godina. Živela je sa roditeljima, Doroti i Dejvidom, i bratom Džonom u Bel Hejvenu, elitnom delu poznatom po velikim kućama, privatnim posedima i imućnim stanovnicima.
Bila je tinejdžerka koja je izlazila sa prijateljima, družila se sa vršnjacima i vodila dnevnik. Upravo će taj dnevnik kasnije postati jedan od važnih delova dokaznog materijala u slučaju. Preko puta njene kuće živela je porodica Skakel ,koja je imala sedmoro dece. Među njima su bili Tomas, poznatiji kao Tomi, koji je imao 17 godina, i Majkl, koji je imao 15 godina, baš kao Marta.
Porodice su se poznavale, a Marta je provodila vreme sa braćom Skakel. Njihov odnos, posebno njena komunikacija sa Tomijem i Majklom, kasnije će takođe postati važan deo istrage. Porodica Skakel bila je izuzetno imućna. Bila je povezana sa porodicom Kenedi preko Etel Skakel, koja se udala za Roberta F. Kenedija.
Dnevnik je otkrio napetosti među tinejdžerima
Marthin dnevnik pružio je istražiteljima uvid u njene odnose sa braćom Skakel i atmosferu koja je prethodila njenoj smrti. U jednom zapisu opisala je vožnju sa Tomijem, navodeći da je sedela veoma blizu njega i da joj je stavljao ruku na koleno. Drugi zapisi ukazivali su na to da joj njegovi pokušaji udvaranja nisu uvek prijali.
U zapisu iz septembra 1975. Marta je, prema izveštajima sa suđenja, izrazila nezadovoljstvo Majkovim ponašanjem. Napisala je da je bio neprijatan i da je govorila sebi kako bi trebalo da prestane da odlazi u njihovu kuću. Ovi zapisi kasnije su dobili veliku pažnju jer je tužilaštvo tvrdilo da je Majkl bio ljubomoran zbog odnosa između Marte i njegovog brata.
Poslednje veče: 30. oktobar 1975.
Bilo je veče uoči Noći veštica. Mladi iz naselja družili su se i obilazili komšije, a Marta je te večeri otišla do kuće Skakelovih.
Prema rekonstrukciji slučaja, ona je tokom večeri bila u društvu braće Skakel. Istražitelji su kasnije pokušavali da utvrde ko ju je poslednji video živu, kada je napustila njihovu kuću i gde se kretala nakon toga. Majkl je istražiteljima rekao da je oko 21.30 otišao kod rođaka Džimija , dok je Tomi ostao u naselju. Majkl je tvrdio da se vratio kući oko 23.30.
Tomi je, rekao da je Marta otišla kući nedugo nakon Majklovog odlaska. Porodični tutor Ken izjavio je da je oko 22 časa gledao televiziju sa Tomijem. Vremena i kretanje prisutnih postali su ključni za istragu jer su istražitelji verovali da je ona ubijena između 21.30 i 22 časa. Ipak, različiti iskazi, kasnije sumnje i pitanja o Majklovom kretanju te večeri ostavili su prostor za ozbiljne nedoumice.
Jezivo otkriće na porodičnom imanju
Sledećeg dana, 31. oktobra 1975, Marta nije bila tamo gde su je očekivali. Njeno telo pronađeno je u dvorištu porodičnog imanja, ispod drveta. Prema policijskim nalazima, napad se dogodio u blizini prilaza kući, a telo je potom odvučeno kroz travu do mesta na kojem je pronađeno.
Bila je brutalno pretučena i ubodena delom slomljene golf-palice. Istražitelji su pronašli tragove krvi i delove oružja u blizini prilaza.
Ono što je slučaj činilo posebno uznemirujućim jeste činjenica da je ubistvo počinjeno u neposrednoj blizini porodičnih kuća, u naselju u kojem su se stanovnici poznavali i gde niko nije očekivao takav zločin. Za njenu porodicu, dan koji je trebalo da bude običan petak pretvorio se u početak višedecenijske borbe za odgovore.
Oružje koje je usmerilo istragu ka porodici Skakel
Istražitelji su utvrdili da je korišćena golf-palica tipa 6-iron, marke Toni Pena. Palica se polomila usled siline udaraca, a deo njene drške upotrebljen je i za ubadanje žrtve.
Policija je kasnije pronašla golf-palicu iz odgovarajućeg kompleta na imanju porodice Skakel. Ta okolnost bila je značajna jer je porodica živela preko puta Makslijevih. Međutim, pronalazak odgovarajuće palice na njihovom posedu nije sam po sebi dokazao ko je njome napao Martu. Upravo tu počinje jedna od najvećih kontroverzi slučaja, postojala je veza između oružja i porodice, ali nije postojao neposredan forenzički dokaz koji bi nedvosmisleno identifikovao ubicu.
Braća pod lupom istražitelja
U početku su istražitelji razmatrali više mogućnosti, a pažnja je bila usmerena na ljude koji su Martu poznavali i koji su bili u njenom društvu poslednje večeri. Tomi Skakel postao je jedan od prvih osumnjičenih u javnim spekulacijama jer je, prema tadašnjim iskazima, bio među poslednjima koji su je videli živu. Njegov odnos sa Martom, opisan u njenom dnevniku, dodatno je podstakao pitanja.
Majkl Skakel takođe je bio u centru interesovanja. Tužilaštvo će mnogo godina kasnije izneti teoriju da je bio ljubomoran zbog Marthinog odnosa sa Tomijem i da je reagovao u besu. Ali nijedna od ovih okolnosti nije sama po sebi dokaz krivice. Tomi je negirao umešanost, a Majkl je tokom čitavog slučaja tvrdio da nije ubio Martu. Istražitelji su morali da utvrde ne samo ko je imao motiv, već i ko je imao priliku da počini zločin.To pitanje ostalo sporno tokom čitavog sudskog procesa.
Zašto je istraga godinama bila bez rezultata?
Nakon početnih ispitivanja, policija nije uspela da pronađe dovoljno dokaza za hapšenje. Iako su ispitani brojni svedoci, slučaj je vremenom postao hladan.
U januaru 1976. Rašton Skakel, otac porodice, prekinuo je saradnju svoje porodice sa istražiteljima. Prema hronologiji CBS-a, prethodno je dozvolio policiji da pretraži njihov dom.
Godine su prolazile bez optužnice, a slučaj je ostao prisutan u lokalnoj zajednici. Postojala su pitanja o iskazima, kretanju osumnjičenih i tome da li je policija dovoljno temeljno ispitala sve moguće pravce istrage.
U međuvremenu, Martina porodica nije odustajala od traženja odgovora. Njena majka Doroti i brat Džon kasnije su javno govorili o gubitku i uverenju da znaju ko je odgovoran, ali njihovo uverenje nije moglo da zameni dokazni postupak.
Preokret: novi izveštaji i navodno priznanje
Slučaj je ponovo dobio pažnju javnosti tokom devedesetih godina. Knjige i novinarske istrage pokrenule su nova pitanja, a među ljudima koji su se bavili slučajem bio je i Mark Fuhrmen, bivši detektiv policije Los Anđelesa. Godine 1995. u javnost je dospeo izveštaj iz privatne istrage koju je angažovala porodica Skakel. Taj dokument, poznat kao Sutonov izveštaj, ukazivao je na Majkla kao osobu na koju bi trebalo usmeriti pažnju.
Posebno značajni postali su navodi Gregorija Colemana, koji je poznavao Majkla iz ustanove Elan, u kojoj su boravili tokom sedamdesetih godina. On je tvrdio da mu je Majkl rekao da će se izvući sa ubistvom jer je Kennedy. To je bilo navodno priznanje, a ne snimljeno priznanje niti nezavisno potvrđena činjenica o tome ko je ubio Martu. Coleman je kasnije svedočio u postupku, ali je umro 2001. godine, pre suđenja Majklu. Upravo su ovakvi iskazi doprineli ponovnom otvaranju slučaja, ali su kasnije izazivali i pitanja o pouzdanosti svedoka i kvalitetu dokaza.
Majklovo hapšenje 2000. godine
U junu 1998. pokrenuta je istraga pred posebnom, jednodušnom porotom koju je vodio jedan sudija. Nakon dugotrajnog ispitivanja dokaza, Majkl Skakel uhapšen je u januaru 2000. i optužen za ubistvo. Pojedini mediji su slučaj predstavljali kao priču o privilegovanom mladiću koji je decenijama izbegavao odgovornost, dok su njegovi branioci tvrdili da je postao žrtva loše istrage i medijskog pritiska.
On je negirao krivicu. Njegovi advokati su isticali da ne postoji fizički dokaz koji ga povezuje sa ubistvom i da postoje svedoci koji su mogli da potvrde njegovo kretanje te večeri. Tužilaštvo je, s druge strane, smatralo da kombinacija iskaza, navodnih priznanja, okolnosti i motiva predstavlja dovoljno osnova za suđenje.
Suđenje 2002: osuđen na 20 godina do doživotne kazne
Suđenje je održano 2002. godine. Tužilaštvo je predstavilo svoju teoriju da je Majkl ubio Martu u naletu ljubomore i besa.
Među važnim elementima bili su njen dnevnik, iskazi svedoka o navodnim priznanjima i okolnosti koje su povezivale porodicu Skakel sa oružjem. Odbrana je osporavala pouzdanost iskaza i ukazivala na nedostatak direktnih fizičkih dokaza. On nije svedočio na sopstvenom suđenju.
U junu 2002. porota ga je proglasila krivim za ubistvo. U avgustu iste godine osuđen je na kaznu od 20 godina do doživotnog zatvora. Za Martinu porodicu to je predstavljalo važan trenutak posle gotovo 27 godina bez odgovora. Međutim, presuda nije označila kraj slučaja, tek je počeo dug niz žalbi, novih ročišta i promena sudskih odluka.
Preokret 2013: Majkl izlazi iz zatvora
Majkl je u zatvoru proveo više od jedanaest godina. Godine 2013. sudija je poništio njegovu presudu i odobrio novo suđenje, zaključivši da njegov tadašnji advokat nije pružio odgovarajuću odbranu.
Jedno od ključnih pitanja bilo je to što odbrana nije izvela svedoka koji je mogao da potkrepi njegov alibi za vreme kada je ubistvo verovatno počinjeno. On je potom pušten uz kauciju dok se nastavljala pravna borba. To nije značilo da je sud utvrdio da je nevin, već da je prethodna presuda poništena i da je trebalo razmotriti da li je suđenje bilo pravično.
Odluka je izazvala nove reakcije. Martina porodica nastavila je da veruje da je on odgovoran, dok je njegova odbrana tvrdila da je od početka bio pogrešno optužen.
Presuda je vraćena, pa ponovo poništena
Godine 2016. Vrhovni sud Konektikata ponovo je uspostavio Majklovu osudu, zaključivši da je njegova prvobitna odbrana bila pravno odgovarajuća. Ali pravna saga se tu nije završila. U maju 2018. sud je promenio odluku i poništio presudu, ovog puta zbog propusta odbrane da predstavi dokaze o alibiju koji su mogli biti važni za ishod suđenja.
Ove odluke pokazale su koliko je slučaj bio pravno složen. Sud nije rešavao samo pitanje ko je ubio Martu već i da li je Majklu suđeno u skladu sa njegovim pravima.
Godina 2020: tužilaštvo odustaje od ponovnog suđenja
Tridesetog oktobra 2020, tačno 45 godina nakon Martine smrti, tužilaštvo je objavilo da Majkla Skakela neće ponovo izvesti pred sud.
Razlozi su uključivali nedostatak fizičkih dokaza, smrt važnog svedoka i poteškoće u dokazivanju slučaja van razumne sumnje.
Njegov advokat nastavio je da insistira na njegovoj nevinosti. Martin brat Džon, međutim, izjavio je da i dalje veruje da je on ubio njegovu sestru. Odluka da se ne pokrene novo suđenje značila je da se slučaj protiv Majkla neće nastaviti kroz novi krivični postupak. Nije značila da su istražitelji konačno utvrdili identitet ubice. Posle 45 godina, pitanje koje je pratilo porodicu Moxley ostalo je bez konačnog sudskog odgovora.
Šta se dogodilo kasnije?
Slučaj je nastavio da privlači pažnju i nakon odluke tužilaštva. Majkl Skakel je 2023. godine podneo tužbu protiv grada i glavnog istražitelja, tvrdeći da su u postupku protiv njega prekršena njegova prava i da su postojali propusti u istrazi.
U izveštaju CBS-a iz januara 2024. navedeno je da odgovor tuženih tada još nije bio podnet.
Martina porodica, sa druge strane, ostala je pri svom uverenju o tome ko je odgovoran za njenu smrt. Njena majka preminula je u decembru 2024. godine, ne dočekavši konačno razrešenje slučaja pred krivičnim sudom. Na pedesetu godišnjicu ubistva, 2025. godine, slučaj je i dalje bio predmet medijskog interesovanja i novih istraživačkih projekata.