Većina roditelja najlepša sećanja vezuje za najranije detinjstvo svoje dece. I kao da vreme neumoljivo prohuji - dete kojem je tek ispao prvi zubić odjednom postaje tinejdžer. Roditelji se tada nađu na nepoznatom terenu i često ne znaju kako da pristupe mladom čoveku koji stoji pred njima. Tinejdžeri uglavnom ne žele da razgovaraju s njima niti da dele ono što se dešava u njihovim životima. Nova tehnologija, a posebno sveprisutni mobilni telefoni, dodatno im je omogućila da se osamostale. Svoje razgovore s vršnjacima mogu da vode van kuće, pa roditelji još manje znaju šta se događa u njihovom životu.
- Šta znači biti roditelj tinejdžera? To znači činiti ono što mislite da je najbolje kad zapravo nemate nikakvu predstavu o tome šta je najbolje. To znači prebroditi oluje i nastaviti dalje. Ako je glavni posao adolescenta izgrađivanje osećaja sopstvene nezavisnosti, onda je glavni zadatak roditelja da mu omogući da tu nezavisnost postepeno izgradi. Za kvalitetan razvoj tinejdžera važna su oba roditelja. O važnosti majki u odnosu s njihovim sinovima napisane su brojne knjige i sprovedena mnoga istraživanja. Ipak, kad vaš sin postane tinejdžer, uloga oca postaje posebno važna, kaže Jasenka Jugović porodični i bračni psihoterapeut.
Uvodite ga u svet odraslih
Uloga oca u životu tinejdžera ključna je za razvoj stabilnog samopouzdanja, emocionalne sigurnosti i postavljanje zdravih granica u ponašanju. Kad mladi prolaze kroz intenzivne fizičke i psihičke promene, figura oca može da pruži oslonac koji utiče na formiranje ličnosti i buduće odnose u odraslom dobu. Očevi tradicionalno igraju važnu ulogu u učenju dece kako da poštuju pravila i postavljaju jasne granice. Kroz zdrav autoritet, koji podrazumeva ravnotežu između ljubavi i discipline, on pomaže tinejdžeru da razvije samokontrolu i da se lakše nosi sa stresom i frustracijama u spoljašnjem svetu.
Sinovi u ocu vide važan model za formiranje sopstvenog muškog identiteta. U ovom periodu upijaju očev model ponašanja jer ih posmatraju mnogo više nego što ih slušaju. Jedan od najefikasnijih načina da očevi uvedu sinove u svet odraslih je taj da im pričaju priče iz sopstvenog života s dobrim i lošim iskustvima, za razliku od perioda dečaštva, kad su im najčešće pričali samo one lepe.
Učite ga kako da poštuje žene
Način na koji otac tretira majku, partnerku ili druge žene u svom okruženju postaje važan obrazac koji će sin primenjivati u svojim budućim emotivnim vezama.
Kroz očev primer dečaci uče kako da kanališu emocije, rešavaju konflikte i preuzimaju odgovornost, ali i kako da izražavaju emocije na zdrav način. Dečak uči kako da reaguje na stres, gubitak ili poslovni neuspeh posmatrajući da li njegov otac reaguje agresijom, povlačenjem ili konstruktivnim rešavanjem problema.
Vi ste mu mentor
S naletom testosterona, dečaci u tinejdžerskom dobu osećaju fizičke promene i potrebu za dokazivanjem. Otac je tu da kroz sport, fizički rad ili razgovor postavi čvrste, ali bezbedne zidove, o koje sin može da testira svoju snagu. Kroz ovaj odnos sin uči da razlikuje konstruktivnu snagu - zaštitu, istrajnost i disciplinu - od destruktivne agresije. Ovo je faza u kojoj dosadašnji stil vaspitanja - "tako je jer ja tako kažem" - prestaje da funkcioniše i često izaziva otpor i bunt. Otac tada treba da uđe u ulogu mentora i trenera. Umesto da donosi odluke umesto sina, treba da mu pomogne da sagleda njihove posledice.
"Šta misliš da će se desiti ako to uradiš?" ili: "Tu sam da ti pomognem ako krene po zlu, ali odluka je tvoja."
Nikad ne treba terati tinejdžera da se bavi nečim što ne želi. Ne dozvolite mu da pomisli da očinsku ljubav može da zasluži samo ako postane ono što otac misli da treba da bude.
Vaši mali razgovori su jako važni
Dok majke češće pružaju verbalnu i direktnu utehu, očevi kroz zajedničke aktivnosti i razgovore često podstiču tinejdžera na samostalnost, preuzimanje zdravih rizika i rešavanje problema. To mu pomaže da se lakše odvoji od primarne porodice i zakorači u svet odraslih.
Očevi takođe treba da upoznaju svet svog sina i da, uprkos svim obavezama, pronađu vreme da odu na njegov koncert ili utakmicu.
Važno je i vreme koje otac i sin provode sami, bez ometanja. Sin će tada shvatiti da je dovoljno značajan da dobije očevu nepodeljenu pažnju. A tinejdžeri za pažnjom svojih očeva često žude mnogo više nego što su spremni da pokažu.
Istraživanja ukazuju na to da mladići koji imaju podršku očeva imaju veće zadovoljstvo, bolje školsko funkcionisanje i stabilniju osnovu za kasnije odnose i donošenje odluka. Kod njih se ređe javljaju emocionalne i problemi u ponašanju.
Dečaci u ovom dobu retko žele da sede licem u lice i razgovaraju o osećanjima. Komunikacija sa sinom često lakše teče rame uz rame - dok nešto popravljate, vozite automobil, igrate igrice ili trenirate. U takvim, neobaveznim situacijama sin će često sam pokrenuti važne teme.
Izbegavajte stalnu kritiku
Tinejdžer se u ovom periodu prirodno povlači u svoju sobu i svoj svet. Otac to ne sme da shvati lično, kao odbacivanje, već kao deo procesa osamostaljivanja. Važno je staviti mu do znanja: "Primećujem da si neraspoložen. Tu sam kad budeš želeo da pričaš." Na taj način on poštuje tinejdžerovu privatnost, ali istovremeno ostavlja otvorena vrata za razgovor.
Važno je izbegavati i stalno kritikovanje. Ako je svaka interakcija oca sa sinom kritika - oko ocena, frizure, ponašanja ili društva - dečak će početi da ga izbegava jer će imati osećaj da nikada nije "dovoljno dobar". Kad u procesu otkrivanja sebe pogreši, otac ne treba da ga posramljuje. To nije pravi način da mu ukaže na grešku.
Ništa ne bi trebalo da mu stvara osećaj srama, bezvrednosti ili beskorisnosti, jer takve poruke mogu da doprinesu razvoju usamljene i nesigurne osobe. Mnogo je korisnije pohvaliti trud i karakter. Na primer: "Sviđa mi se kako si ostao smiren u toj situaciji." Takva rečenica možda deluje jednostavno, ali šalje važnu poruku: vidim te, primećujem te i verujem u tebe. A upravo na tom osećaju može da se gradi odnos poverenja koji će ocu i sinu biti potreban i mnogo kasnije, kad tinejdžer postane odrastao muškarac.