- Kratak i miran odgovor, bez pravdanja, može da bude snažniji od rasprave i da jasno postavi granicu. Savet je da se pre odgovora napravi kratka pauza i unapred pripreme dve-tri rečenice.
- Ne mora svaka uvreda da dobije reakciju, a korisnu kritiku treba odvojiti od ličnog napada. Najvažnije je da tuđe reči ne postanu merilo vaše vrednosti.
Posle neprijatnog razgovora često u glavi iznova proživljavamo situaciju i smišljamo savršene odgovore koje smo mogli da izgovorimo. Međutim, osoba koja nas je uvredila odavno je otišla, dok njene reči nastavljaju da nas povređuju. Postoji stara parabola koja se pripisuje Omaru Hajamu, a koja objašnjava kako reagovati na grubost, a pritom sačuvati samopouzdanje i unutrašnji mir.
Priča o prljavoj odeći
Jednog dana, čovek je javno uvređen. Mudrac ga je saslušao, ali nije pokušavao da bilo šta dokazuje niti da se raspravlja sa onim ko ga je ponizio. Kasnije je svom učeniku dao staru, prljavu odeću i ponudio mu da je obuče. Učenik je to odbio.
Tada ga je mudrac upitao zašto bi prihvatao da "nosi" prljave reči samo zato što je neko drugi odlučio da ih izgovori. Uvreda ne govori nužno ništa o osobi kojoj je upućena. Ona pre svega otkriva nešto o onome ko ju je izgovorio.
Ne počinjite da se pravdate
Rečenica poput "Ti ništa ne možeš da uradiš" lako može da vas navede da počnete da nabrajate svoja dostignuća, objašnjavate okolnosti i pokušavate da dokažete da druga osoba nije u pravu.
Međutim, u tom trenutku gruba osoba već je dobila nešto što joj ne pripada — pravo da vas procenjuje, dok vi počinjete da polažete ispit pred nekim ko nije zaslužio takvu ulogu.
Kratak odgovor poput "Ne moraš tako da razgovaraš sa mnom" može biti mnogo snažniji od dugog objašnjavanja. Isto važi i za rečenicu: "Ako želiš da razgovaramo o tome, hajde da to uradimo bez uvreda."
Nije potrebno držati desetominutno predavanje, dokazivati svoju vrednost niti insistirati na tome da poslednja reč bude vaša.
Mali trik: Sačekajte dve ili tri sekunde pre nego što odgovorite. Pauza ne ostavlja utisak slabosti, već vam pomaže da ne izgovorite prvu uvredljivu rečenicu koja vam padne na pamet i ne uvučete se u nepotrebnu svađu.
Oštar odgovor ne mora da bude grub
Najsnažnije rečenice retko sadrže protivuvredu. Njihova snaga leži u jasnoći i odlučnosti kojom pokazujete da ne pristajete na nepoštovanje.
Možete reći:
- "Ovim završavamo razgovor."
- "Neću nastaviti razgovor tim tonom."
- "Čuo sam tvoje mišljenje."
- "Kada budeš mogao da razgovaraš mirno, možemo da se vratimo na ovu temu."
Nakon toga, važno je da zaista prestanete da se objašnjavate. Ako nastavite da govorite još deset minuta, pokušavajući da ubedite drugu osobu da ste u pravu, postavljena granica gubi smisao.
Mali trik: Unapred pripremite dve ili tri kratke rečenice koje možete da upotrebite u neprijatnim situacijama. Kada su emocije uzburkane, teško je smisliti duhovit i promišljen odgovor. Pripremljene rečenice pomoći će vam da reagujete smirenije i sigurnije.
I tišina može da bude znak snage
Ne zaslužuje svaka uvreda odgovor. Provokacija na društvenim mrežama, zajedljiva opaska nepoznate osobe ili još jedan pokušaj rođaka da pokrene staru raspravu mogu jednostavno ostati bez reakcije.
Kada neko traži svađu, a ne dobije očekivani emotivni odgovor, njegov plan može da izgubi smisao. Ipak, važno je razlikovati ćutanje iz straha od svesne odluke da se u raspravu ne ulazi.
U prvom slučaju prećutkujemo ono što nas boli jer se plašimo posledica, dok u drugom sami odlučujemo da razgovor nije vredan našeg vremena i energije.
Nema potrebe da odgovarate na svaku provokaciju, da se branite pred svakim ko vas pogrešno razume ili da dokazujete svoju vrednost ljudima koji su već odlučili da vas ne poštuju.
A šta ako je kritika opravdana?
Oštre reči i grubost nisu isto. Rečenica "U izveštaju postoji greška koju treba ispraviti" možda vam neće prijati, ali se odnosi na konkretan problem. Nasuprot tome, komentar "Nesposobni ste kao i uvek" predstavlja lični napad.
Zato je važno da odvojite sadržaj poruke od načina na koji je izgovorena. Ako u kritici postoji nešto korisno, možete to da prihvatite i iskoristite da nešto promenite, a da pritom ne morate da trpite ponižavanje.
Mali trik: Zapitajte se: "Da li mi ova osoba ukazuje na stvaran problem ili samo pokušava da me isprovocira?" Ako postoji konkretna greška, ispravite je. Ako je cilj da vas uznemiri, ne trošite energiju na beskrajna pravdanja.
Najvažnije je da sačuvate sebe
Najbolji odgovor na grubost nije nužno najduhovitiji, najglasniji ili najubedljiviji. Mnogo je važnije da ne dozvolite da tuđi bes postane merilo vaše vrednosti i da zbog nečijih reči počnete da sumnjate u sebe.
Ponekad je dovoljno mirno izgovoriti jednu rečenicu, jasno postaviti granicu i nastaviti svojim putem. Ne morate da uzvratite istom merom, da pobedite u svakoj raspravi niti da svakome objašnjavate ko ste i koliko vredite.
Ne morate da nosite tuđu prljavu odeću. Tuđe uvrede ne morate da pretvorite u sopstveni teret.
Posle neprijatnog razgovora često u glavi iznova proživljavamo situaciju i smišljamo savršene odgovore koje smo mogli da izgovorimo. Međutim, osoba koja nas je uvredila odavno je otišla, dok njene reči nastavljaju da nas povređuju. Postoji stara parabola koja se pripisuje Omaru Hajamu, a koja objašnjava kako reagovati na grubost, a pritom sačuvati samopouzdanje i unutrašnji mir.
Priča o prljavoj odeći
Jednog dana, čovek je javno uvređen. Mudrac ga je saslušao, ali nije pokušavao da bilo šta dokazuje niti da se raspravlja sa onim ko ga je ponizio. Kasnije je svom učeniku dao staru, prljavu odeću i ponudio mu da je obuče. Učenik je to odbio.
Tada ga je mudrac upitao zašto bi prihvatao da „nosi“ prljave reči samo zato što je neko drugi odlučio da ih izgovori. Uvreda ne govori nužno ništa o osobi kojoj je upućena. Ona pre svega otkriva nešto o onome ko ju je izgovorio.
Ne počinjite da se pravdate
Rečenica poput „Ti ništa ne možeš da uradiš“ lako može da vas navede da počnete da nabrajate svoja dostignuća, objašnjavate okolnosti i pokušavate da dokažete da druga osoba nije u pravu.
Međutim, u tom trenutku gruba osoba već je dobila nešto što joj ne pripada — pravo da vas procenjuje, dok vi počinjete da polažete ispit pred nekim ko nije zaslužio takvu ulogu.
Kratak odgovor poput „Ne moraš tako da razgovaraš sa mnom“ može biti mnogo snažniji od dugog objašnjavanja. Isto važi i za rečenicu: „Ako želiš da razgovaramo o tome, hajde da to uradimo bez uvreda.“
Nije potrebno držati desetominutno predavanje, dokazivati svoju vrednost niti insistirati na tome da poslednja reč bude vaša.
Mali trik: Sačekajte dve ili tri sekunde pre nego što odgovorite. Pauza ne ostavlja utisak slabosti, već vam pomaže da ne izgovorite prvu uvredljivu rečenicu koja vam padne na pamet i ne uvučete se u nepotrebnu svađu.
Oštar odgovor ne mora da bude grub
Najsnažnije rečenice retko sadrže protivuvredu. Njihova snaga leži u jasnoći i odlučnosti kojom pokazujete da ne pristajete na nepoštovanje.
Možete reći:
„Ovim završavamo razgovor.“
„Neću nastaviti razgovor tim tonom.“
„Čuo sam tvoje mišljenje.“
„Kada budeš mogao da razgovaraš mirno, možemo da se vratimo na ovu temu.“
Nakon toga, važno je da zaista prestanete da se objašnjavate. Ako nastavite da govorite još deset minuta, pokušavajući da ubedite drugu osobu da ste u pravu, postavljena granica gubi smisao.
Mali trik: Unapred pripremite dve ili tri kratke rečenice koje možete da upotrebite u neprijatnim situacijama. Kada su emocije uzburkane, teško je smisliti duhovit i promišljen odgovor. Pripremljene rečenice pomoći će vam da reagujete smirenije i sigurnije.
I tišina može da bude znak snage
Ne zaslužuje svaka uvreda odgovor. Provokacija na društvenim mrežama, zajedljiva opaska nepoznate osobe ili još jedan pokušaj rođaka da pokrene staru raspravu mogu jednostavno ostati bez reakcije.
Kada neko traži svađu, a ne dobije očekivani emotivni odgovor, njegov plan može da izgubi smisao. Ipak, važno je razlikovati ćutanje iz straha od svesne odluke da se u raspravu ne ulazi.
U prvom slučaju prećutkujemo ono što nas boli jer se plašimo posledica, dok u drugom sami odlučujemo da razgovor nije vredan našeg vremena i energije.
Nema potrebe da odgovarate na svaku provokaciju, da se branite pred svakim ko vas pogrešno razume ili da dokazujete svoju vrednost ljudima koji su već odlučili da vas ne poštuju.
A šta ako je kritika opravdana?
Oštre reči i grubost nisu isto. Rečenica „U izveštaju postoji greška koju treba ispraviti“ možda vam neće prijati, ali se odnosi na konkretan problem. Nasuprot tome, komentar „Nesposobni ste kao i uvek“ predstavlja lični napad.
Zato je važno da odvojite sadržaj poruke od načina na koji je izgovorena. Ako u kritici postoji nešto korisno, možete to da prihvatite i iskoristite da nešto promenite, a da pritom ne morate da trpite ponižavanje.
Mali trik: Zapitajte se: „Da li mi ova osoba ukazuje na stvaran problem ili samo pokušava da me isprovocira?“ Ako postoji konkretna greška, ispravite je. Ako je cilj da vas uznemiri, ne trošite energiju na beskrajna pravdanja.
Najvažnije je da sačuvate sebe
Najbolji odgovor na grubost nije nužno najduhovitiji, najglasniji ili najubedljiviji. Mnogo je važnije da ne dozvolite da tuđi bes postane merilo vaše vrednosti i da zbog nečijih reči počnete da sumnjate u sebe.
Ponekad je dovoljno mirno izgovoriti jednu rečenicu, jasno postaviti granicu i nastaviti svojim putem. Ne morate da uzvratite istom merom, da pobedite u svakoj raspravi niti da svakome objašnjavate ko ste i koliko vredite.
Ne morate da nosite tuđu prljavu odeću. Tuđe uvrede ne morate da pretvorite u sopstveni teret.