- Sisi se teško se mirila sa strogim pravilima habzburškog dvora i sve više je tragala za slobodom.
- Svekrva nadvojvotkinja Sofija preuzela je ulogu u vaspitanju dece.
- Pojavio se i niz glasina o carevim ljubavnim vezama.
Kada se pomene carica Sisi, mnogi najpre pomisle na dugu, raskošnu kosu, romantične portrete i ljubavnu priču sa carem Francem Jozefom. Decenijama je njen lik predstavljao gotovo savršenu sliku evropske aristokratije 19. veka, lepa, elegantna, obožavana i okružena luksuzom. Ali stvarni život Elizabete Bavarske bio je daleko od bajke.
Žena koju su savremenici smatrali jednom od najvećih lepotica Evrope teško se uklapala u strogi svet habzburškog dvora. Njena potreba za slobodom, komplikovani porodični odnosi i kasnije tragedije postepeno su je udaljavali od uloge carice koju joj je istorija namenila.
Nije želela život po pravilima dvora
Elizabeta je rođena 24. decembra 1837. godine u Bavarskoj, u porodici koja je pripadala evropskoj aristokratiji. Njeno detinjstvo bilo je slobodnije od života koji ju je kasnije čekao na bečkom dvoru. Volela je prirodu, jahanje i boravak na otvorenom, daleko od krutih ceremonija i strogih društvenih očekivanja.
Sudbonosni susret sa austrijskim carem Francem Jozefom dogodio se 1853. godine. Car je trebalo da se zbliži sa njenom starijom sestrom Helenom, ali se zaljubio u Elizabetu, tada šesnaestogodišnjakinju.
Venčali su se 24. aprila 1854. godine, a mlada Bavarka postala je carica Austrije.
Ono što je spolja izgledalo kao ostvarenje bajke ubrzo je pokazalo i svoju drugu stranu. Elizabeta se teško prilagođavala strogom protokolu, očekivanjima dvora i ograničenjima koja su dolazila sa njenim položajem. Sloboda na koju je navikla u detinjstvu ustupila je mesto životu u kojem su gotovo svaki njen korak posmatrali i procenjivali.
Prema istorijskom prikazu Sisi muzeja u bečkom Hofburgu, carica se vremenom sve više povlačila iz dvorskog života i nastojala da živi u skladu sa sopstvenim interesovanjima.
Tri sata dnevno posvećivala je svojoj kosi
Elizabetina lepota bila je jedna od njenih najpoznatijih osobina, ali i nešto čemu je posvećivala izuzetno mnogo vremena.
Njena duga, gusta kosa bila je toliko upečatljiva da je postala deo njenog prepoznatljivog lika. Svakodnevno češljanje i oblikovanje frizure trajali su satima, a lična frizerka Franciska Fajfalik imala je posebno važnu ulogu u njenom životu.
U Sisi muzeju navodi se da je carica ustajala veoma rano, a da je nega kose često trajala dva do tri sata. To vreme koristila je i za učenje jezika, razgovore i čitanje.
Ipak, njena kosa nije bila samo ukras kojim se ponosila. Njena nega predstavljala je i veliki teret, jer je zahtevala gotovo ritualnu disciplinu i oduzimala značajan deo dana.
Briga o izgledu nije se završavala frizurom. Elizabeta je pažljivo pratila svoju težinu, vežbala i isprobavala različite metode nege kože. Istorijski zapisi govore o njenom izrazito vitkom struku i strogim režimima kojima je nastojala da sačuva figuru.
Majčinstvo joj je donelo bol koji nije mogla da zaboravi
Iza carskih obaveza i javnih pojavljivanja krila se i majka koja je doživela težak gubitak. Elizabeta je sa Francem Jozefom imala četvoro dece, ali je njihova porodična priča bila daleko od idilične.
Njihova prva ćerka, Sofija, umrla je 1857. godine, dok je još bila veoma mala. Taj gubitak dogodio se tokom putovanja u Mađarsku, a Elizabeta je kasnije morala da nastavi život pod pogledima javnosti, bez prostora za privatnost kakvu bi želela.
Njena uloga majke bila je dodatno komplikovana dvorskim običajima i odnosom sa nadvojvotkinjom Sofijom, majkom cara Franca Jozefa, koja je imala veliki uticaj na vaspitanje dece. Mlada carica nije imala potpunu slobodu da sama odlučuje o njihovom odrastanju.
Svekrva koja joj je oduzela pravo da bude majka
Od samog početka braka, Sisi se suočavala sa velikim pritiskom svoje svekrve, nadvojvotkinje Sofije Bavarske, majke cara Franca Jozefa. Sofija je smatrala da mlada carica nije dovoljno pripremljena za život na strogom habzburškom dvoru, pa je nastojala da kontroliše njeno ponašanje, svakodnevicu, pa čak i vaspitanje njene dece. Najbolniji sukob nastao je nakon rođenja prve ćerke, kada je Sofija preuzela značajnu ulogu u brizi o detetu, ostavljajući Sisi osećaj da nema dovoljno prava da sama odlučuje o sopstvenom majčinstvu. Iako je nosila carsku krunu, Sisi se unutar dvorskih zidina često osećala bespomoćno, zarobljena između strogih pravila, očekivanja porodice i želje za slobodom. Ovaj odnos dodatno je produbio njen otpor prema dvorskom životu i postao jedan od simbola lične neslobode koju je trpela iza blještavila carskog dvora.
Glasine o carevoj ljubavnoj vezi sa glumicom
Brak Sisi i Franca Jozefa godinama je pratio niz glasina o carevim ljubavnim vezama, a najviše pažnje privlačio je njegov blizak odnos sa austrijskom glumicom Katarinom Šrat. Njihovo prijateljstvo trajalo je decenijama, zbog čega se često spekulisalo da je glumica bila više od careve prijateljice i da je između njih postojala tajna ljubavna veza. Njihova bliskost je istorijski zabeležena, i verovalo se da je Franc Jozef varao svoju suprugu sa Katarinom. Njihov odnos tako je ostao jedna od intrigantnih misterija privatnog života habzburškog vladara, čiji je brak sa Sisi, uprkos bajkovitom početku, bio obeležen udaljenošću i ličnim nezadovoljstvom.
Smrt sina Rudolfa promenila je sve
Godine 1889. Elizabetin jedini sin, prestolonaslednik Rudolf, pronađen je mrtav u lovačkom dvorcu Majerling, zajedno sa svojom mladom ljubavnicom Marijom Večerom.
Zvanična istorijska interpretacija događaja jeste da je Rudolf ubio Mariju, a potom sebi oduzeo život. Okolnosti i pojedini detalji slučaja decenijama su izazivali interesovanje, a tu su i tvrdnje o velikoj zaveri.
Za Elizabetu je to bio udarac od kojeg se, prema istorijskim prikazima, nikada nije u potpunosti oporavila.
Nakon Rudolfove smrti, sve češće je nosila crninu, poklanjala nakit i povlačila se iz javnog života. Umesto raskošnih ukrasa koji su nekada pratili njen izgled, počeli su da je prate crni velovi i tamna odeća. Sve više vremena provodila je putujući, daleko od bečkog dvora.
Prema podacima Sisi muzeja, upravo je nakon sinovljeve smrti njeno povlačenje postalo još izraženije. Putovanja su joj pružala mogućnost da se udalji od dvorskih obaveza, a more i Grčka postali su među mestima kojima se rado vraćala.
Bežala je od pogleda, iako je ceo svet želeo da je vidi
Postoji posebna ironija u životu carice Sisi, žena čija je lepota bila predmet divljenja sve više je pokušavala da se sakrije od javnosti. Kako je starila, sve manje je želela da pozira za portrete i bude posmatrana. Lepezu, šešir ili veo koristila je da zakloni lice od radoznalih pogleda.
Njena slava bila je nešto što nije mogla lako da kontroliše. Ljudi su želeli da vide caricu čija je lepota postala legenda, dok je ona sve više težila privatnosti.
Zbog toga Sisi nije bila samo istorijska figura poznata po izgledu. Bila je i žena koja se opirala ulozi koju joj je društvo namenilo, tragajući za slobodom koju položaj carice nije mogao da joj pruži.
Tragičan kraj na obali Ženevskog jezera
Dana 10. septembra 1898. godine, Elizabeta je boravila u Ženevi, u Švajcarskoj, gde je putovala inkognito. Predstavljala se kao grofica fon Hoenembs, nastojeći da izbegne ceremonije i pažnju koja je pratila njen pravi identitet.
Tog dana, dok je sa pratiljom išla prema brodu na obali Ženevskog jezera, napao ju je italijanski anarhista Luiđi Lučeni.
Lučeni je prvobitno nameravao da napadne drugu aristokratsku ličnost, ali je promenio plan kada je iz novina saznao da se carica nalazi u Ženevi. Oštrim turpijastim predmetom zadao joj je udarac u predelu grudnog koša. U prvi mah nije shvatila koliko je povreda ozbiljna, ali joj se ubrzo stanje pogoršalo. Preminula je od unutrašnjeg krvarenja, u 60. godini života. Lučeni je uhapšen, osuđen na doživotni zatvor i umro je u zatvorskoj ćeliji 1910. godine.
Žena koja je postala legenda
Elizabeta Bavarska ostala je upamćena kao jedna od najpoznatijih carica evropske istorije, ali njena zaostavština ne može se svesti samo na lepotu. Njena životna priča spaja raskoš habzburškog dvora, otpor društvenim pravilima, strogu posvećenost izgledu, porodične tragedije i nasilnu smrt. Možda je najveća zabluda o njoj upravo to što je svet toliko dugo bio fasciniran njenim licem, dok je žena iza portreta ostajala mnogo teža za razumevanje.
Stil/Sisi Museum/Britanica