Dan za pranje veša može da bude jedan od najprijatnijih dana u nedelji, naročito kada iz sušilice izvadimo mekane, čiste i mirisne peškire. Međutim, ponekad se dogodi da nas umesto svežine dočeka neprijatan miris ustajalosti, buđi ili vlage. Iako deluje kao da je problem u samom pranju, uzrok može da bude mnogo složeniji. Dobra vest je da se ovaj problem često može rešiti uz nekoliko promena u načinu pranja i održavanja peškira.
Neprijatni mirisi najčešće nastaju kada se u vlaknima tkanine tokom vremena nakupe vlaga, bakterije, telesna ulja i ostaci deterdženta ili drugih proizvoda za pranje. Kada se tome doda nedovoljno sušenje, peškiri mogu da poprime ustajao miris koji se vraća svaki put kada se ponovo pokvase. Razumevanje uzroka prvi je korak ka tome da ponovo budu čisti, mekani i prijatni za upotrebu.
Peškiri lako zadržavaju vlagu
Osobina koja peškire čini korisnim u svakodnevnoj higijeni istovremeno ih čini podložnim razvoju neprijatnih mirisa. Njihova vlakna osmišljena su tako da brzo upijaju vodu, ali se ne suše uvek jednako brzo, naročito kada je prostorija slabo provetrena.
Ako se vlažan peškir ostavi na podu, prebaci preko ivice kade ili složi pre nego što se potpuno osuši, u njegovim vlaknima mogu da se stvore povoljni uslovi za razmnožavanje mikroorganizama. Tome doprinose i ostaci mrtvih ćelija kože i telesnih ulja koji ostaju na tkanini nakon upotrebe.
Zbog toga peškir može da izgleda čisto, a da ipak ima neprijatan miris. Čak i kada se osuši, miris se ponekad zadržava jer pranje nije uklonilo sve naslage iz vlakana. Kada se peškir ponovo navlaži, ustajali miris postaje još primetniji.
Previše deterdženta može da pogorša situaciju
Kada peškiri ne mirišu sveže, mnogi pomisle da bi trebalo dodati više deterdženta. Međutim, upravo ta navika može da doprinese problemu.
Ako se koristi prevelika količina deterdženta, mašina možda neće uspeti da ga potpuno ispere. Ostaci se tada zadržavaju u vlaknima, gde se vremenom mešaju sa telesnim uljima, vlagom i drugim nečistoćama.
Sličan efekat može da ima i omekšivač. Iako peškirima daje prijatan miris i mekoću, može da ostavi tanak sloj na tkanini i umanji njenu sposobnost upijanja vode. Kada se takvi ostaci nagomilaju, peškiri mogu da postanu manje efikasni, a neprijatni mirisi da se lakše zadržavaju.
Zato nije potrebno sipati više sredstava za pranje kako bi veš bio čistiji. Mnogo je važnije koristiti odgovarajuću količinu deterdženta u skladu sa uputstvom proizvođača, količinom veša i tvrdoćom vode, kao i obezbediti dovoljno dobro ispiranje.
Jedan od znakova da se u vlaknima nešto zadržava jeste upravo situacija u kojoj peškir nakon pranja miriše prijatno, ali čim se ponovo pokvasi, dobija miris vlage ili ustajalosti.
Način pranja veša takođe je važan
Čak i kada koristite kvalitetan deterdžent, nepravilna rutina pranja može da spreči da peškiri budu zaista čisti.
Jedna od čestih grešaka jeste prepunjavanje mašine. Kada je bubanj pretrpan, veš nema dovoljno prostora da se slobodno pomera, pa voda i deterdžent ne mogu ravnomerno da dopru do svih delova tkanine. Zbog toga peškiri mogu da zadrže nečistoće i ostatke sredstava za pranje.
Važan je i izbor programa. Preniska temperatura možda neće biti odgovarajuća za uklanjanje svih naslaga, ali ni pranje na visokoj temperaturi nije uvek neophodno. Najbolje je pratiti etiketu na peškirima i odabrati program koji odgovara materijalu i stepenu zaprljanosti.
Još jedna greška koja se često ponavlja jeste ostavljanje mokrog veša u mašini satima nakon završetka ciklusa. Zatvoren bubanj zadržava vlagu, pa se neprijatni mirisi mogu razviti i pre nego što peškiri stignu do sušilice ili žice za sušenje.
Zato je najbolje da peškire izvadite iz mašine čim se pranje završi i odmah ih stavite na sušenje. Pre nego što ih složite u ormar, proverite da li su potpuno suvi, uključujući deblje delove tkanine i šavove.
Neprijatan miris možda dolazi iz mašine za pranje veša
Ako svi peškiri nakon pranja imaju sličan miris, bez obzira na to koliko su prethodno bili čisti, problem možda nije u njima, već u samoj mašini.
U unutrašnjosti mašine mogu da se nakupljaju ostaci deterdženta, omekšivača, prljavština i vlaga. Posebno treba obratiti pažnju na gumenu zaptivku oko vrata, fioku za deterdžent i druge delove u kojima se voda može zadržavati.
Kod pojedinih mašina, naročito onih sa prednjim punjenjem, vlaga može duže da ostane u gumi i drugim teško dostupnim mestima. Ako se ti delovi ne čiste redovno, mogu da poprime neprijatan miris koji se potom prenosi na veš.
Da biste to sprečili, povremeno očistite fioku za deterdžent, prebrišite zaptivku i održavajte bubanj prema uputstvu proizvođača. Nakon pranja ostavite vrata i fioku odškrinute, kada je to bezbedno, kako bi unutrašnjost mogla da se provetri i osuši.
Ako mašina i dalje ima neprijatan miris uprkos redovnom čišćenju, proverite uputstvo za održavanje ili razmotrite stručni pregled.
Kako da peškiri ponovo mirišu sveže
Da bi peškiri duže ostali čisti i prijatni za upotrebu, najvažnije je sprečiti da vlaga ostaje zarobljena u njihovim vlaknima. Nakon kupanja raširite ih tako da vazduh može da cirkuliše oko cele površine, umesto da ih ostavljate zgužvane ili presavijene na mestu na kojem se sporo suše.
Redovno ih perite, ali nemojte prepunjavati mašinu niti dodavati više deterdženta nego što je potrebno. Omekšivač koristite umereno, jer njegovi ostaci mogu da utiču na upijanje vode. Ako su peškiri već poprimili ustajao miris, operite ih ponovo prema uputstvu na etiketi, uz odgovarajuću količinu deterdženta i dovoljno dobro ispiranje. Nemojte nasumično mešati sredstva za čišćenje, naročito izbeljivače i druge hemikalije.
Povremeno je korisno obratiti pažnju i na to kako peškiri mirišu nakon sušenja. Ako se neprijatan miris vraća čim ih pokvasite, moguće je da u vlaknima i dalje postoje naslage ili da mašini treba temeljno čišćenje.
Dobro opran i pravilno osušen peškir trebalo bi da ima neutralan, čist miris, a ne da podseća na vlagu ili buđ. Kada se uspostavi pravilna rutina pranja, sušenja i održavanja mašine, mnogo je lakše sprečiti da se neprijatni mirisi ponovo pojave.