- Deca se najviše sećaju kvalitetnog vremena, reči ohrabrenja i porodičnih tradicija koje im daju osećaj važnosti i pripadnosti.
- Uspomene ostavljaju i dobra dela roditelja, kao i uteha u teškim trenucima, jer tada deca uče šta znače podrška i sigurnost.
Stvaranje uspomena za decu ne mora da podrazumeva raskošna putovanja ili skupa iskustva. Ono čega će se deca najviše sećati jesu sitnice. Prema rečima porodičnog psihoterapeuta Kerol Kim, deca nose te ključne uspomene sa sobom u odraslo doba, zauvek pamteći koliko su se osećala važnim.
Kada deca imaju dobre roditelje, ona nose sledeće ključne uspomene u odraslo doba:
1. Kvalitetno zajedničko vreme - Dobri roditelji provode kvalitetno vreme igrajući se sa detetom
Deca će se i u odraslom dobu sećati koliko ste vremena provodili s njima. Neće pamtiti grandiozne rođendanske zabave ni skupe igračke. Umesto toga, pamtiće trenutke poput zajedničkog odlaska na sladoled posle škole ili gledanja filma na kauču.
„Odvojiti vreme da se potpuno posvetite svom detetu veoma je posebno”, objasnila je Kim. „Igre, čitanje knjiga ili običan razgovor mogu stvoriti snažne, srećne uspomene. Ti trenuci pokazuju detetu da ste prisutni uz njega.”
Štaviše, istraživanje iz 2023. godine pokazalo je da deca koja provode više kvalitetnog vremena sa roditeljima imaju veće samopouzdanje i osećaj sopstvene vrednosti. Roditelji su se pobrinuli da vreme provedeno s njima bude dragoceno, pa se i sama deca osećaju vrednijim.
Iako roditelji ne mogu provesti svaki trenutak budnosti sa svojom decom, izdvajanje svega 30 minuta nakon posla za igru napolju ili razgovor stvoriće uspomene kojih će se deca sećati celog života.
2. Reči ohrabrenja
Ako se osećaju umorno tokom fudbalske utakmice ili imaju poteškoća da se koncentrišu dok uče za školu, deci je zapravo potrebna samo podrška. Kada roditelji ohrabruju dete da nastavi dalje i podsećaju ga da radi odličan posao, to deluje izuzetno motivišuće.
„Deca često traže potvrdu od roditelja, a vaše pozitivne reči mogu biti snažan motivator i izvor utehe”, istakla je Kim. „Saznanje da ih podržavate bez obzira na sve čini da se osećaju snažno i sposobno za napredak, pomažući im da shvate kako uz trud mogu postati bolji.”
Ništa ne može da se poredi sa rečima „Možeš ti to!” koje izgovore mama ili tata. A kada roditelji kažu svojoj deci koliko veruju u njih, ona taj osećaj nose sa sobom u odraslo doba, pa i kasnije.
3. Porodične tradicije
Postoji mnogo načina na koje roditelji mogu da stvore dragocene tradicije sa svojom decom. Kao što je Kim istakla: „Ovi rituali – poput proslava praznika, vikend rutina ili godišnjih putovanja – pružaju strukturu i stvaraju iščekivanje, čime se jačaju porodične veze.”
Neke od najlepših uspomena potiču upravo iz porodičnih tradicija. Deca će uvek rado govoriti o posebnim zajedničkim doručcima subotom ujutru ili o odlascima na more svake godine tokom odmora.
Uvođenje tradicija tokom kojih kao porodica provodite vreme zajedno može deci pružiti osećaj pripadnosti i stabilnosti. Osim toga, tako se stvara mnoštvo lepih uspomena kojih će se rado sećati kada odrastu.
4. Dela dobrote
Roditelji su najveći navijači svoje dece i trebalo bi da budu osobe na koje se ona ugledaju. Zato je važno pokazivati dobro ponašanje od kog deca mogu da uče.
Spontana dela dobrote – poput nošenja hrane bolesnom komšiji ili puštanja nekoga u redu ispred sebe – mogu oblikovati buduće ponašanje vaše dece. A kada pokazujemo dobrotu prema drugima, naš mozok luči oksitocin, koji poboljšava raspoloženje i opšte blagostanje.
„Posmatranje i činjenje dobrih dela ostavlja snažan utisak na decu. To im pokazuje koliko je važno biti ljubazan i brižan”, objasnila je Kim. „Ona pamte kakav je osećaj pomoći drugima i videti kako i njihovi roditelji pomažu.”
Većina nas nikada neće zaboraviti trenutak kada smo prvi put dali prilog u dobrotvorne svrhe ili podelili deo svog ručka sa gladnim drugom iz razreda. Te uspomene su nam ostale u sećanju, baš kao što i ovi mali primeri dobrote zauvek ostaju u sećanju dece.
5. Uteha u teškim trenucima
Većina nas se seća trenutka kada smo prvi put izgubili u nekoj sportskoj utakmici ili kada nas je maltretirao neko iz razreda. Iako nam početni, neprijatan osećaj sramote nije u najlepšem sećanju, verovatno se takođe sećamo ko nas je prvi zagrlio i utešio.
„Pružanje podrške detetu kada je bolesno, uplašeno ili uznemireno veoma je važno, jer su to trenuci kada mu je vaša pomoć najpotrebnija”, rekla je Kim. „Vaše prisustvo i reči ohrabrenja u tim trenucima ostavljaju trajan utisak.”
Deca treba da nauče da je izražavanje emocija – čak i onih koje mogu biti uznemirujuće – zdravo i korisno za njih. Jer, kada prolaze kroz teške trenutke, deca pamte ko im je pružio prostor da izraze svoja osećanja i ponudio im rame za plakanje.
Suprotno uverenju nekih roditelja, pružanje utehe detetu ne podstiče loše ponašanje. To ih podseća da ih volite i da ćete im biti oslonac dok se suočavaju sa izazovima.
I mada nijedan roditelj nije savršen, i...Njihova deca ne očekuju od njih da budu savršeni; stvaranjem divnih, upečatljivih uspomena koje su probudile malo čarolije, ona uvek mogu da se vrate tim trenucima.