- Južnoafrički pastor Džošua Mlakela tvrdi da je dobio novo otkrovenje i najavljuje dve apokalipse, uz datume koje povezuje sa biblijskim stihovima i položajem Sunca i Meseca.
- Drugi datum, 13. novembar 2026, vezuje se za stari naučni članak o rastu svetske populacije, ali taj rad nije predviđao smak sveta, već matematički model.
Ako ste se jutros probudili, a svet je i dalje tu, onakav kakav poznajete, to znači da se ništa "kataklizmično" nije dogodilo, bar za sada. Ipak, na internetu se već neko vreme odbrojavaju dani do navodnog sudnjeg dana. Čovek koji je zabrinuo milione ljudi nije neka moderna reinkarnacija Nostradamusa, već južnoafrički pastor Džošua Mlakela, koji tvrdi da će se ove jeseni čovečanstvo suočiti sa čak dve apokalipse.
Pastor koji je već jednom najavio smak sveta
Prošli put je, doduše, pogrešio. Mediji su uneli nemir među ljude kada su preneli njegovu tvrdnju da je 23. septembar 2025. godine zapravo "datum vaznesenja". Tada su pojedini njegovi sledbenici, verujući da će biti uzneseni na nebo, prodavali kuće i automobile, napuštali poslove i pripremali se za događaj koji je trebalo da promeni njihove živote.
Međutim, ništa se nije dogodilo. Mlakela je imao objašnjenje i za ovaj ishod – tvrdio je da je "Bog odložio događaj kako bi ljudima dao više vremena".
Sada je pastor ponovo privukao pažnju javnosti, izjavivši da je dobio „novo otkrovenje“ i da nas, prema njegovom tumačenju, ne čeka jedna, već dve apokalipse. Njegove tvrdnje ponovo su pokrenule rasprave na internetu, a najviše pažnje privukli su datumi koje je označio kao presudne za čovečanstvo.
Prvi datum povezuje sa biblijskim proročanstvom
Kako tvrdi Mlakela, uputstva je dobio "odozgo", a ovog puta, navodno, nema mesta za odlaganje jer je "datum konačan". Prema njegovim rečima, do tačnog vremena došao je koristeći složen sistem u kojem je kombinovao položaje Sunca i Meseca sa biblijskim stihovima.
Prvi događaj trebalo je da se poklopi sa jevrejskim praznikom Roš Hašana, koji je, prema njegovom tumačenju i računici, povezao sa 13. oktobrom.
Važno je, međutim, napraviti razliku između onoga što pastor najavljuje i značenja samog religijskog pojma. Mlakela ne govori nužno o uništenju planete, već o takozvanom vaznesenju, verovanju prisutnom u pojedinim protestantskim zajednicama. Prema tom tumačenju, vernici bi trebalo da budu uzneseni na nebo kako bi se ponovo sreli sa Hristom.
Dakle, u okviru ovog verovanja nije reč o eksploziji Zemlje ili fizičkom uništenju čovečanstva, već o religijskom događaju čije se vreme ne može pouzdano utvrditi na osnovu naučnih dokaza.
Drugi datum vezuje se za naučni članak iz 1960. godine
Drugi datum koji se pominje u ovoj priči jeste 13. novembar 2026. godine. Za razliku od prvog, koji se zasniva na Mlakelinom religijskom tumačenju, ovaj datum povezuje se sa naučnim člankom koji je pre više od šest decenija privukao pažnju zbog neobičnog naslova.
Austrijsko-američki fizičar i kibernetičar Hajnc fon Ferster objavio je 1960. godine, zajedno sa dvojicom saradnika, članak u časopisu "Science" pod naslovom "Sudnji dan: petak, 13. novembar 2026.".
U tekstu se razmatrao rast svetske populacije i matematički model prema kojem bi, ukoliko se dotadašnji trendovi nastave nepromenjenom brzinom, ljudska populacija do tog datuma dostigla matematički neodržive razmere.
"Naši praunuci neće gladovati. Biće zgnječeni", upozorio je autor, slikovito opisujući potencijalne posledice nekontrolisanog rasta stanovništva.
Ova formulacija doprinela je tome da članak ostane upamćen i decenijama kasnije, ali je važno razumeti njegov kontekst: nije bila reč o predviđanju iznenadne katastrofe koja će se dogoditi određenog dana, već o matematičkom modelu zasnovanom na pretpostavci da će se tadašnja stopa rasta nastaviti.
Šta se promenilo od vremena kada je nastalo predviđanje?
Kasniji demografski trendovi pokazali su da se rast svetske populacije ne odvija po jednostavnoj, nepromenljivoj krivi. Stope rasta su se menjale, a u mnogim zemljama došlo je do značajnog pada nataliteta, zbog čega se scenario iz starog modela nije ostvario na način na koji bi se moglo zaključiti iz naslova.
Drugim rečima, datum iz članka ne predstavlja naučno potvrđen rok za kraj sveta. On je bio deo matematičke projekcije zasnovane na određenim pretpostavkama, a ne precizno predviđanje globalne katastrofe.
Ipak, činjenica da 13. novembar 2026. godine pada u petak dodatno je podgrejala interesovanje za ovu priču, naročito među onima koji veruju u simboliku datuma i različita proročanstva.
Da li čovečanstvo zaista treba da strahuje od dva sudnjega dana?
Iako se najave apokalipse redovno pojavljuju na internetu i često izazivaju zabrinutost, za tvrdnje da će se 13. novembra 2026. dogoditi smak sveta ne postoje pouzdani naučni dokazi. Isto važi i za tvrdnje da se vaznesenje može precizno predvideti kombinovanjem nebeskih položaja i biblijskih stihova.
Dosadašnja iskustva sa najavama tačno određenih datuma za kraj sveta pokazuju koliko je važno razlikovati religijska uverenja, matematičke projekcije i proverljive činjenice. Naučni modeli mogu da razmatraju moguće buduće scenarije, ali njihovi rezultati zavise od pretpostavki na kojima su zasnovani i ne mogu se automatski tumačiti kao proročanstva.
Zato, uprkos dramatičnim naslovima i odbrojavanju koje se širi društvenim mrežama, nema razloga da se Mlakeline tvrdnje prihvate kao pouzdana najava onoga što čeka čovečanstvo. A da li će se njegova nova predviđanja pokazati jednako neutemeljenim kao prethodna, ostaje da se vidi – uz jednu važnu napomenu: ni religijsko proročanstvo ni stari matematički model nisu dokaz da je određenog dana pred nama smak sveta.
(Blic Žena)