Postoje zahtevi koje izgovaramo u molitvi gotovo automatski: „Neka sve bude dobro“, „Neka se vrati“, „Neka konačno budem imao sreće“, „Neka nikada više ne patim“.
Ali molitva nije lista želja koja mora biti pravilno formatirana da biste dobili ono što želite.
Ponekad čovek traži od Boga upravo ono što smatra svojim spasenjem, kada u stvarnosti to može biti zamka. Mi vidimo samo sadašnjost i svoj bol. Bog, kada ga posmatramo iz pozicije vere, vidi mnogo dalje.
Stoga postoje zahtevi sa kojima treba biti posebno oprezan.
1. Ne tražite povratak osobe ni po koju cenu.
Kada se veza završi, prva reakcija je često veoma jednostavna: „O, Bože, molim te, dozvoli mu da se vrati.“ Pogotovo ako su osećanja još uvek jaka.
Ali čoveku može nedostajati ne sama osoba, već osećaj koji je bio pored njega: sigurnost, bliskost, poznati život, nada u budućnost.
Ponekad tražimo povratak nekoga ko nas je povredio jednostavno zato što je nepoznato strašnije od bola koji poznajemo.
Mnogo iskrenija molitva je: „Ako je ovoj osobi zaista suđeno da bude u mom životu, pomozi nam da ponovo pronađemo put zajedno. A ako ne, daj mi snage da to prihvatim i da se ne držim za ono što je već gotovo.“
Takav zahtev zahteva mnogo više unutrašnje zrelosti. Jer prava vera nije pokušaj da se život prilagodi vašim željama. Radi se o sposobnosti da se veruje čak i kada odgovor može biti potpuno drugačiji od onoga čemu ste se nadali.
2. Ne tražite da kaznite nekoga ko vas je povredio
Ovo je jedan od najljudskijih zahteva. Kada smo izdani, poniženi ili nepravedno tretirani, čeznemo da i počinilac oseti bol.
Ponekad ljudi čak kažu: „Ne želim im zlo. Samo želim da im Bog pokaže kako je to.“ Ali iza takvog zahteva često se krije želja da se neko drugi kazni. Problem je u tome što dok čekamo odmazdu, ta osoba nastavlja da zauzima mesto u našim životima — čak i ako više nije fizički tu.
Oproštaj ne znači nazivati zlo dobrim ili napuštati pravdu. To znači prestati dozvoljavati da vaše ogorčenje vlada vašim životom.
Umesto „kazni ga“, ponekad je mnogo snažnije reći: „Gospode, vrati pravdu onako kako misliš da je ispravno i oslobodi me ovog bola.“
Ovo više nije zahtev za osvetu. To je zahtev za slobodu.
3. Ne tražite lak život – tražite snagu da prebrodite težak.
„Gospode, neka mi više nikada ne bude problema“ je razumljiva želja. Ali život bez izazova je nemoguć. Štaviše, upravo pokušaj da se po svaku cenu izbegnu teškoće ponekad čini čoveka slabijim.
Postoje stvari koje se ne mogu postići bez perioda neizvesnosti, gubitaka, grešaka i unutrašnjeg rada. Stoga je ponekad korisnije tražiti ne odsustvo teškoća, već sposobnost da se kroz njih krećete, a da se pritom ne izgubite.
Ne „oduzmi sve što mi je teško“, već „daj mi mudrost da razumem šta mogu da promenim, strpljenje da prihvatim ono što ne mogu da promenim i snagu da se ne slomim“.
Takva molitva ne menja trenutno okolnosti, već samu osobu. I ponekad je upravo to ono što im zaista odgovara.
4. Ne tražite nešto što pripada nekom drugom.
Nije stvar samo u novcu ili materijalnim stvarima. Ponekad želimo tuđi posao, tuđi uspeh, tuđeg partnera, tuđi život.
Gledamo drugu osobu i mislimo: „Zašto on ovo ima, a ja ne?“ Ali zavist se može čak i prikriti kao molitva.
Možeš tražiti svoj put, mogućnosti, prosperitet, ljubav, rast. Ali sasvim je drugo želeti tuđi samo zato što misliš da to više zaslužuješ.
Svaka osoba ima svoj put i gotovo nikada ne znamo punu cenu tuđeg blagostanja. Ponekad lepa kuća krije dugove. Srećna fotografija krije usamljenost. Uspeh u karijeri krije godine žrtvovanog života.
Dakle, umesto „daj mi ono što on ima“, trebalo bi da pitaš: „Pomozi mi da vidim šta je moje i da to ne propustim upoređujući svoj život sa tuđim.“
Mnogo je teže. Ali i mnogo iskrenije.
5. Ne traži od Boga da ispuni želju koja te uništava
Ponekad čovek toliko želi nešto da je spreman da sve objasni tom željom.
„Kada dobijem ovaj posao, onda ću biti srećan.“
„Kada me bude voleo, onda će se moj život promeniti.“
„Kada budem imao puno novca, onda ću se konačno smiriti.“
Ali problem možda nije u tome što je želja prejaka. Stvar je u tome što je osoba to učinila uslovom za sopstvenu sreću. Kada je ceo nečiji život u pitanju, gubitak izgleda kao kraj sveta.
Zato ponekad najmudrija molitva nije „daj mi ovo“, već „Ako će mi ovo doneti dobro, otvori mi put. Ako ne, pomozi mi da se ne držim toga i pokaži mi ono što još ne vidim.“
U tome postoji neverovatna unutrašnja sloboda.
Ponekad najbolji odgovor nije onaj koji smo očekivali.
Navikli smo da molitvu smatramo razgovorom u kojem treba što preciznije da formulišemo svoj zahtev. Ali vera podrazumeva i drugi aspekt — sposobnost da čujemo odgovor koji možda nije u skladu sa našim planovima.
Ponekad se vrata ne zatvaraju zato što se Bog okrenuo.
Ponekad se osoba ne vrati ne zato što se nisi dovoljno molio.
Ponekad se dugo očekivana prilika ne ukaže, ne zato što se niste dovoljno trudili.
A ponekad se ono što je izgledalo kao ogroman gubitak ispostavi godinama kasnije kao prekretnica nakon koje počinje potpuno drugačiji život.
Ne možemo uvek razumeti značenje onoga što se dešava u trenutku kada se dešava. Stoga, možda najmoćnija molitva nije ona u kojoj osoba zahteva određeni rezultat od Boga.
I ona u kojoj kaže: „Gospode, ne znam šta je najbolje za mene. Ali pomozi mi da se ne izgubim dok ne saznam.“
cluber.com.ua