Prošle su četiri godine od smrti novinarke Gorice Nešović koja je preminula 6. oktobra u 59. godini, posle dugogodišnje borbe sa ozbiljnom zdravstvenom komplikacijom uslovljenom dijabetesom.
Njeni poslednji meseci nisu izgledali kao da se „gasi“ – naprotiv, trudila se da živi što normalnije. U poslednjem intervjuu koji je dala krajem maja 2022, samo nekoliko meseci pre smrti, pričala je da joj je život postao mnogo mirniji i zatvoreniji. Ustajala je oko četiri ujutru zbog radija, pila svoju jutarnju kafu, vraćala se kući, odmarala, spremala hranu, gledala televiziju i slušala muziku. Za sebe je rekla da živi „vrlo dosadan život“, ali da joj je to u tom periodu prijalo.
Posebno ju je ograničavao gubitak vida. Zbog komplikacija dijabetesa bila je potpuno slepa oko tri meseca. Imala je krvarenja u očima, primala injekcije, prošla operacije oba oka, a nakon svega joj se vid delimično vratio. U poslednjem intervjuu rekla je da vidi oko 50 odsto – obrise, oči, frizuru, ali joj je sve bilo u magli.
Zanimljivo je da je upravo iskustvo slepila mnogo promenilo njen pogled na život. Dok nije videla, sama je u kući pronalazila načine da funkcioniše – pamtile je gde se šta nalazi, na daljinskom je koristila gumice da bi napipala dugmad, slušala audio-knjige. Govorila je da čovek mora da napravi sebi „mali kosmos“ u kojem može da mu bude dobro i kada neke stvari više ne može da promeni.
A onda je, svega dva dana pre smrti, objavljena njena poslednja kolumna za magazin „To sam ja“. U njoj je napisala:
„Želim da imam i trošim prilike. Ako se ne dese same od sebe, ja ću da ih proglasim.“
To je možda najjača slika njenih poslednjih dana – nije javno ostavila utisak osobe koja se oprašta od života, već žene koja i dalje pokušava da pronađe nešto lepo i smisleno u svakodnevici.
Preminula je 6. oktobra 2022. u Beogradu. Vest je posebno pogodila njene kolege i slušaoce, jer je do poslednjih dana ostala aktivna kroz svoje pisanje i javne nastupe.
Voditeljka je gostujući jednom prilikom u RTS Ordinaciji, ispričala da je često pitaju zašto stalno koristi priliku da priča o dijabetesu, s obzirom na to da u Srbiji nije naročito popularno da pričaš "kako ti nešto fali", a pogotovo da si bolestan.
"Ja sam pre tačno tri godine osećala neki blagi umor, al' ko velim, ustajem svako jutro u 4, nemam više ni 25 godina, je l', pa nekako je i logično da sam umorna. To je bio jedini simptom koji sam ja osećala. Nisam imala predstavu da to može da ima veze sa dijabetesom", počela je tada svoju priču Gorica.
Gorica je u emisiji istakla i da uopšte nije imala one klasične simptome dijabetesa. Međutim, desilo joj se nešto drugo: "I onda krenu da mi otiču noge, ali ne samo stopala dole, nego cele noge i donji deo stomaka. I to je bilo kao da neko pumpa dušek leti za more. Tom brzinom se nekako (sve dešavalo), u par dana bilo mi je loše, jedva sam hodala, al` to pripisujem tim otocima. I odem u laboratoriju i zovu me, kažu: 'Gospođo, vi pod hitno u bolnicu, vama je šećer skoro 30".
Nekoliko godina pre toga imala je i polineuropatiju, što je takođe posledica šećera, ali ne mora da bude samo posledica šećera. Seća se da su je još tada pitali da li je šećeraš, na šta je ona odgovorila: "Ne, da ja znam".
Krenula je na fizioterapiju, jogu, promenila režim ishrane i osećala se odlično. „U stvari, dijabetes se sakrio“, objasnila je ona.
Tom prilikom je objasnila i kako izgleda sama neuropatija. "Ne osećate prste na rukama i na nogama, kao da su utrnuli. Zapravo osećaj je kao kad promrznu šake zimi pa vi osećate, to nije trnjenje klasično, nego kao da su malo tuđe ruke, jagodice, i tako je i na rukama i na nogama. A pre toga me je zabolela neka tačka na leđima i kao to se upalila brahijalna tačka. Nisam ja to sama sebe lečila, ali niko da me pošalje da izmerim šećer. Pitaju me da li ste vi dijabetičar, a ja kažem – ne da ja znam", rekla je Gorica još jednom. Jasno je, ipak, da u tom trenutku jeste bila dijabetičar, navodi RTS.