- Devojčica je nestala 1992. godine na putu kući, a u potragu se uključilo više od 300 ljudi.
- Među onima koji su je tražili bio je Endru Garfort, kasnije osumnjičen za njeno ubistvo.
- Nakon jednog šokantnog priznanja, policija je pronašla njeno telo.
Imala je samo devet godina i do kuće je trebalo da pređe svega oko kilometar. Tog avgustovskog dana 1992. godine Eboni Simpson izašla je iz školskog autobusa i krenula poznatim putem. Nije stigla kući. U naredna dva dana čitav kraj bio je uključen u potragu, a među ljudima koji su tražili nestalu devojčicu bio je i čovek koji je znao mnogo više nego što je iko mogao da pretpostavi.
Poslednji put je viđena kada je izašla iz autobusa
Bio je 19. avgust 1992. godine. Eboni Džejn Simpson vraćala se iz škole. Njena majka je tog dana trebalo da je sačeka na autobuskoj stanici, ali je zbog okolnosti u porodici dogovoreno da je sačeka stariji brat i da zajedno krenu kući. Problem je nastao kada je autobus kojim je trebalo da stigne brat kasnio.
Devojčica je izašla iz svog autobusa, ali brata nije bilo. Do kuće nije imala mnogo da pešači.. Devojčica je zato krenula sama, verovatno verujući da će ga sresti do kuće. To je bio poslednji trenutak kada je njena porodica znala gde se nalazi.
Počela je velika potraga
Kada je postalo jasno da Eboni nije stigla kući, porodica je alarmirala policiju. Vrlo brzo postalo je jasno da se ne radi o običnom nestanku deteta. Policija je počela da sumnja da je devojčica oteta. U potragu su se uključili policajci, vatrogasci, pripadnici službi za vanredne situacije i brojni meštani. Prema prikazu slučaja u dokumentarnoj seriji, više od 300 ljudi tragalo je za Eboni. Svaki minut bio je važan. A onda je istraga dobila prvi trag.
Auromobil koji je privukao pažnju
Svedoci su istražiteljima opisali automobil koji je primećen u blizini mesta na kojem je ona izašla iz autobusa. Policija je počela da proverava vozila i ljude koji su se nalazili u okolini.
Jedno ime ubrzo je privuklo pažnju Endru Garfort, lokalni muškarac čiji je automobil odgovarao informacijama koje su istražitelji imali. Ali postojalo je nešto što je situaciju činilo još bizarnijom. Endru se uključio u potragu za nestalom devojčicom. Dok je porodica očajnički čekala bilo kakvu vest, a policija i volonteri pretraživali okolinu, čovek koji će biti označen kao njen ubica bio je među onima koji su je tražili.
Nakon dva dana stigla je najgora vest
Potraga je trajala dva dana. A onda su, nakon priznanja, istražitelji pronašli Ebonino telo u rezervoaru kod područja u blizini njenog doma. Nada porodice da će devojčica biti pronađena živa tada je nestala. Obdukcija i istraga pokazale su da je bila oteta, seksualno napadnuta i ubijena.
Policija privodi osumnjičenog
Istog dana kada je telo pronađeno, policija je privela Endrua Garforta. Ono što je usledilo iznenadilo je i iskusne istražitelje.
Prema dokumentarnom prikazu slučaja, tokom ispitivanja Endruu je trebalo manje od 15 minuta da prizna da je oteo Eboni. Potom je policiju odveo do mesta na kojem se nalazilo njeno telo. Time je završena potraga za devojčicom.
Presuda koja je odjeknula
Garfort je priznao krivicu za ubistvo. Godine 1993. osuđen je na doživotni zatvor, bez mogućnosti uslovnog otpusta.
Sudija Peter Njumen naredio je da u njegovim dokumentima bude zabeleženo da „nikada ne bude pušten“.
Garfort je pokušao da ospori kaznu pred Višim sudom Australije, ali njegov zahtev za posebnu dozvolu za žalbu nije prihvaćen.
Majka koja je odbila da ćuti
Ebonina smrt nije značila kraj borbe njene porodice. Njeni roditelji, Kristin i Peter Simpson, zajedno sa porodicama drugih žrtava, učestvovali su u osnivanju organizacije "Homicide Victims Support Group", koja je počela da pruža pomoć porodicama ljudi ubijenih u zločinima. Ona je godinama kasnije nastavila je da se bori za prava žrtava i njihovih porodica.
Njena borba ponovo je dospela u javnost 2015. godine, kada je Garfortu bila smanjena bezbednosna klasifikacija u zatvoru, što je moglo da mu omogući određene privilegije poput zatvorskog rada i programa rehabilitacije.
Kada je Kristin saznala za odluku, obratila se javnosti. Pokrenuta je peticija koja je, prema dokumentima parlamenta Novog Južnog Velsa, prikupila oko 30.000 potpisa za samo 24 sata. Odluka je potom poništena, a Garfortu je vraćena prvobitna klasifikacija.