Od Ravnog Sela do svetske scene - mis Srbije Simona Manojlović nedavno se vratila iz Vijetnama sa iskustvom koje će, kako kaže, pamtiti celog života. U razgovoru za magazin Stil govori o prijateljstvima koja je stekla, izazovima takmičenja, susretu s devojkama iz više od 100 zemalja, ali i stvarima koje je zanimaju i mestu kojem se uvek vraća.
Nedavno ste se vratili sa Izbora za mis sveta. Koji trenutak vam je ostao najdublje urezan u sećanje nakon takmičenja u Vijetnamu?
- Definitivno povezanost koju smo ostvarile i prijateljstva koja su se rodila tokom takmičenja. Zaista sam stekla divne prijateljice i posebno mi je značilo to što smo jedna drugoj bile podrška prilikom svih izazova. Iako smo se na sceni takmičile, van nje smo bile jedna uz drugu, bodrile se i delile iskustva.
Takmičenje je trajalo nedeljama i svaki dan je bio ispunjen snimanjima, probama i različitim izazovima. Šta vam je bilo najteže?
- Sve je teško na svoj način. "Head-to-head", talenat, sports čelendž - sve su to potpuno različita iskustva koja zahtevaju pripremu, koncentraciju i mnogo energije. Poseban izazov za mene bio je i razgovor sa žirijem. Bilo mi je važno da u nekoliko minuta na najbolji način predstavim sebe, svoju zemlju i ono što me pokreće. Posebno mi je bilo drago što su pokazali interesovanje za moj rad i život u Ravnom Selu, to je tema koja mi je veoma važna i lepo mi je bilo da kroz razgovor predstavim i taj deo sebe. Ipak, moj najveći izazov bio je da u svakoj kategoriji dam svoj maksimum. To sam sebi obećala pre odlaska u Vijetnam i zadovoljna sam što sam to obećanje ispunila.
Susreli ste se s devojkama iz više od 100 zemalja. Da li ste među njima pronašli neku posebnu prijateljicu?
- Ne bih mogla da izdvojim samo jednu. Svaka devojka koju sam upoznala ostavila je na mene neki poseban utisak i iskreno se radujem našem sledećem susretu. Imala sam priliku da upoznam različite kulture, običaje, načine života i razmišljanja i upravo je to bogatstvo ovog iskustva.
Koja takmičarka je na vas ostavila najlepši utisak?
- Van scene mi je svaka devojka na svoj način ostavila lep utisak, jer sam kroz druženje upoznala njihove karaktere i priče. Kad je reč o samoj sceni, izdvojila bih Dominikanku Žoeri Molu, pobednicu Izbora za mis sveta. Zaista je sijala od samog početka i smatram da je svojim nastupom, energijom i harizmom opravdala titulu.
Tokom takmičenja naučili ste mnogo o drugim kulturama. Šta je na vas ostavilo poseban utisak?
- To što sam upoznala različite običaje i životne priče. Poseban utisak na mene ostavile su devojke sa afričkog kontinenta. Njihova neposrednost i način na koji unose život u svaki trenutak posebno su mi ostali u sećanju. Bilo je prelepo videti toliko različitosti. Na kraju shvatite da, bez obzira na to odakle dolazimo, svaka od nas ima svoju priču, snove i nešto posebno što može da pruži drugima.
- Titula mis može da promeni osobu, ali to treba da bude samo u dobrom smislu. S njom dolazi i velika odgovornost, jer ne predstavljate samo sebe već nosite i ime i zastavu svoje zemlje. To me je naučilo odgovornosti, disciplini i tome da budem svesna svake prilike koju dobijam. Ipak, duboko u sebi ostala sam ista Simona koju poznaju moja porodica, prijatelji i ljudi iz mog okruženja.
Kad biste ponovo mogli da birate, da li biste opet izabrali da se prijavite za mis Srbije?
- Naravno, iznova i iznova. Ovo iskustvo mi je donelo mnogo više nego što sam u početku mogla da zamislim. A znate kako kažu - jednom mis, uvek mis.
Šta ljudi najčešće pogrešno pretpostave o vama kad čuju da ste misica?
- Drago mi je što je predrasuda sve manje. Kada sam postala mis Srbije, možda je bilo ljudi koji su mislili da titula podrazumeva određenu distancu ili da iza nje stoji samo fizički izgled. Međutim, danas osećam ogromnu podršku i drago mi je što ljudi upoznaju i mene kao osobu. Verujem da će svaka sledeća devojka imati sve manje potrebe da dokazuje da se iza krune nalazi mnogo više od lepote.
Pored mode, velika ljubav vam je i gluma. Da li biste voleli da se jednog dana ostvarite i u tom vodama?
- Da, gluma je nešto što zaista volim i čemu želim da se posvetim. Imala sam priliku da već na svom prvom javnom času odigram i prvu ulogu zajedno sa svojom grupom. To iskustvo mi je bilo posebno i još više me je uverilo da želim da nastavim da učim i istražujem svet glume. Ne bih volela da igram nešto što mi je poznato i lako. Volim da eksperimentišem i volela bih da igram različite karaktere, čak i one koji su potpuno drugačiji od mene. Mislim da se kroz takve uloge glumac najviše razvija.
Da li biste se vratili životu na selu?
- Na neki način, ja od tog života nikad nisam ni otišla. Živim u Novom Sadu, ali redovno odlazim kući u Ravno Selo. Nekad imam osećaj da podjednako pripadam i gradu i selu. Ravno Selo je deo mene, moje porodice i mog odrastanja i, bez obzira na to gde me život bude odveo, uvek ću mu se vraćati.
Šta biste danas voleli da kažete onoj devojčici iz Ravnog Sela koja još nije mogla ni da zamisli gde će je život odvesti?
- Rekla bih joj: "Sanjaj i maštaj, jer je mnogo toga moguće ako dovoljno veruješ u sebe. Prati svoj put, jer će te on odvesti tamo gde treba da budeš." Ali, iskreno, ta devojčica je već tada prilično dobro znala šta želi i gde želi da stigne. Možda nije znala tačno kako će izgledati taj put, ali je u sebi imala jasnu želju i veru da će jednog dana ostvariti svoje snove.
Kad biste morali da birate između toga da vas ljudi pamte po lepoti, uspehu ili karakteru - šta biste izabrali?
- Najiskrenije - po karakteru. Lepota je prolazna, uspeh može da dođe i prođe, ali karakter ostaje i govori mnogo o tome ko smo zapravo. Smatram da se moja energija i prisustvo osećaju čim uđem u prostoriju. Volela bih da me ljudi pamte upravo po tome kakva sam bila prema njima, po energiji, vrednostima i načinu na koji sam se odnosila prema svetu oko sebe.
Gde vidite sebe za pet godina?
- Vidim sebe kao uspešnu, ali pre svega srećnu i ispunjenu osobu. Volela bih da se ostvarim u nekoliko oblasti koje me danas najviše inspirišu - glumi, modelingu i ekologiji. Važno mi je da ono što radim ima smisla i da u svom poslu mogu da utičem na ljude i ostavim neki pozitivan trag.
Autor: Nataša Todorović