Imala je samo 10 godina kada je njeno ime dospelo na naslovne strane britanskih novina. Meri Bel postala je jedna od najmlađih osuđenih ubica u Velikoj Britaniji, a iza slučaja koji je šokirao javnost krila se priča o teškom detinjstvu, nasilju i događajima koji su zauvek promenili njen život.
Decenijama kasnije, jedno pitanje i dalje intrigira javnost: šta se dogodilo devojčici koja je tako rano postala ubica?
Imala je saučesnicu u brutalnim radnjama
Rođena je 1957. godine, a detinjstvo joj je bilo obeleženo nestabilnim porodičnim odnosima i, prema kasnijim iskazima, zlostavljanjem. Još kao dete pokazivala je ozbiljne probleme u ponašanju. Ljudi iz njenog okruženja opisivali su je kao agresivnu, nepredvidivu i sklonu manipulaciji.
Posebno je bila bliska sa Normom Bel, devojčicom iz komšiluka koja je bila nekoliko godina starija. Njih dve su često provodile vreme zajedno, a njihovo prijateljstvo kasnije će postati ključno za istragu koja je potresla Njukasl.
Prvi slučaj dogodio se u maju 1968. godine, kada je četvorogodišnji Martin Braun pronađen mrtav. Okolnosti njegove smrti izazvale su veliku pažnju, ali policija u početku nije imala jasan trag do počinioca.
Nedugo zatim, još jedan dečak, trogodišnji Brajan Hou, pronađen je mrtav. Istraga je tada dobila potpuno novu dimenziju.
Policija je ispitivala veliki broj dece iz kraja, uključujući Meri i Normu. Njihove izjave nisu bile usklađene, a istražitelje su posebno zainteresovali detalji koje su devojčice iznosile o događajima oko Brajanove smrti.
Meri je na kraju tvrdila da je bila prisutna kada je dečak ubijen, ali je odgovornost pokušala da prebaci na Normu. Ipak, istraga je pokazala da je njihova uloga bila mnogo složenija.
Procena psihijatra nije bila dobra
Tokom postupka, obe devojčice su bile podvrgnute psihijatrijskim procenama. Stručnjaci su kod Meri uočili ozbiljne probleme u ponašanju, uključujući sklonost manipulaciji i agresivnosti.
Sud je zaključio da je njena odgovornost bila smanjena, ali da predstavlja ozbiljnu opasnost za drugu decu.
U decembru 1968. godine Meri Bel proglašena je krivom za ubistva Martina Brauna i Brajana Houa, dok je Norma oslobođena.
Pošto je bila dete, Meri nije dobila klasičnu zatvorsku kaznu. Naloženo je da ostane u pritvoru „po volji Njenog Veličanstva“, što je značilo da će njeno oslobađanje zavisiti od procene vlasti o tome da li više predstavlja opasnost.
Meri je iza rešetaka provela oko 11 i po godina. Tokom boravka u pritvoru pokušala je da pobegne, ali je ubrzo pronađena i vraćena.
Kada je konačno puštena, imala je samo 23 godine. Dobila je pravo na anonimnost i započela život pod drugim imenom.
Kasnije je postala majka. Posebno je bila zaštićena privatnost njene ćerke, koja dugo nije znala punu priču o prošlosti svoje majke.
Meri Bel je decenijama uspela da živi van javnosti upravo zahvaljujući sudskoj zaštiti identiteta. Njena priča je kasnije ponovo dospela u javnost kroz razgovore sa novinarkom i knjigu posvećenu njenom životu.
Zanimljivost: njen slučaj je posebno neobičan jer je Bel u vreme zločina imala svega deset godina, što je čini jednom od najmlađih osoba u Britaniji povezivanih sa višestrukim ubistvom. Priča o njoj zato se i danas pojavljuje u dokumentarcima, knjigama i analizama najtežih slučajeva maloletničkog kriminala.