- Novica Zdravković je bio najmlađi u porodici, odrastao je u siromaštvu i uz Tomu je stigao do Beograda, gde je počeo da peva po kafanama.
- Otkrio je da je Toma pred smrt tražio oproštaj i advokata zbog greha koji nikada nije objasnio, a Novica je tvrdio i da ga prati prokletstvo zbog poginule devojke.
Novica Zdravković, brat legendarnog Tome Zdravkovića, trudio se da nikada ne osramti brata, koji mu je bio veliki uzor. Poput njega, gde god bi zapevao, dovodio mi atmosferu do usijanja. Tek posle Tomine smrti, poželeo je da se više posveti snimanju pesama, kako bi nastavio tamo gde je njegov brat stao. A malo ko za da je upravo Novica tvorac nekih od najvećih kafanskih hitova...
Bio je najmlađe dete u porodici Zdravković
Rođen u Leskovcu 1947. godine. Bio je najmlađe od petoro dece u porodici Zdravković.
„Rođen sam u selu Pečenjevce kod Leskovca, u siromašnoj sedmočlanoj porodici. Otac Dušan bio je boem, ali je voleo decu, tako da je majka Kosara rodila nas petoro, Tomu, Ivana, Acu, Miru i mene. Bili smo vesela porodica, svi smo povazdan pevali, ali je Toma bio najgrlatiji. Nismo se čudili kada je jednoga dana zbrisao od kuće i počeo da peva po kafanama i restoranima. U beli svet su otišli i Aca i Ivan, a sestra Mira se udala u Leskovcu. Imao sam 11 godina kada sam se preselio kod sestre koja je odlučila da me školuje."
Tamo je krenuo lošim putem.
" Kada sam tamo stigao, dočekala me je ulica i deca koja su bila slična kao ja. Svi smo zajedno išli i krali po ulici. Najčešće smo džeparili, varali ljude i tako sam završio u domu. Kao primer drugoj deci smo sedeli u domu i posle me je Toma izvadio i doveo u Beograd – prisećao se za Expresso svog djetinjstva Zdravković.
Za Novicu je 1969. bila presudna i govorio je da će je pamtiti dok je živ. U novinama je pročitao da će Toma na festivalu Beogradsko proleće da peva pesmu Nikice Kalođere, u duetu sa Anom Štefok.
"O Tomi smo znali samo da peva negde u Bosni. Nije nam javio ni kada je snimio prvu ploču – singlicu „Žena druga mog“. Sećam se da sam, skitajući Leskovcem, ugledao u prodavnici omot ploče i pomislio kako taj pevač liči na mog brata. Kada sam pročitao ime i prezime, noge su mi se odsekle. Kupio sam ploču, a sestra Mira je istoga dana digla kredit i kupila gramofon. Singlicu nismo skidali sa gramofona, a ja sam nosio omot, pokazivao ga i hvalio se kako mi je brat estradna zvezda.“
Tada je poželeo da ode kod brata u Beograd.
„Ne govoreći sestri ništa, ukrcao sam se na večernji voz i doputovao u Beograd. Znao sam da Toma peva u restoranu na Partizanovom stadionu. Iako nisam imao ni dinara u džepu, seo sam u taksi i rekao vozaču da me odveze do stadiona. Provalio me je i upitao: „Imaš li ti, dečko, para da platiš vožnju?“ „Nemam“, rekao sam. „Ali moj brat je Toma Zdravković, on peva tamo i platiće.“ „Mali, znam ja ko je Toma Zdravković, ako me lažeš, vozim te pravo u muriju“, prenosila je "Rešetka" nakon njegove smrti.
Voleli su da ga slušaju u žestoki momci.
„U Beograd sam došao 1968. za mojim bratom Tomom, koji je već tada bio zvezda, ali nije voleo da pođem njegovim stopama, govorio mi je: „Nemoj da sanjaš da budeš pevač, nisi ti za taj život, pojeo bi te kao svinja masnu torbu.“ Radio sam i po birtijama i po elitnim restoranima, žestoki momci su voleli da me slušaju, gotivili su me i policajci, tako da bi im uvek dojavili kada će biti racija, pa bih od gostiju pokupio i sklonio oružje. Mnogo toga što se kasnije izdešavalo izranjavilo mi je srce. Ali, detinjstvo i mladost su svetle tačke u mom životu, posebno period koji sam proveo pored Tome i učio od njega kako se živi, peva, pije, kocka, ali i voli i ceni porodica.“
Kraj Tome je u Beogradu upoznao neki drugi svet
Kada je došao u Beograd, nije mogao da poveruje u kakvom društvu Toma sedi.
"Brat je bio u šoku kada me je ugledao, uplašio se da se nešto nije desilo kod kuće. Nasmejao se kada sam mu rekao da sam zbrisao iz Leskovca jer sam ga se uželeo. Zoran Miladinović, poznati fudbaler koji je bio sa Tomom u društvu, naručio mi je sokić, stigla je i večera. U restoran su počeli da pristižu likovi koje sam znao samo samo sa slika iz novina, ljubili se sa Tomom. Kad me je jedan od njih pomilovao po kosi, zagrcnuo sam se, ispustio viljušku i opsovao. Toma me je klepio po tintari. Bio je to narodni heroj Koča Popović, koji je te večeri lumpovao, a posle fajronta nas odvezao svojim „fiatom 1300“ do Ulice braće Nedić, preko puta hotela „Metropol“, gde je Toma stanovao. Tomu su ispred hotela čekale neke ženske, pa me je odveo u stan i zaključao. Nisam spavao te noći, čekao sam brata, koji je stigao tek oko podneva“, ispričao je Novica svojevremeno za domaće medije, a njegova ispovest je bila objavljena i na zvaničnoj Tominoj stranici.
Novica je govorio da nije mogao da veruje da mu je brat toliko popularan u Beogradu i da se druži sa tadašnjom gradskom elitom. Nije mu na pamet nije palo da se vrati u Pečenjevce ili Leskovac.
„Kada sam rekao Tomi da hoću da živim sa njim, pošizeo je. „Ti si lud, vidiš li kako ja živim, nemam vremena da se brinem o tebi, da ti brišem sline i dupe“, urlao je. Nekako sam ga ubedio da ću da budem dobar i fin, da neću da mu smetam. Ostao sam u Beogradu, noću sam pratio brata po svim kafanama gde je pevao, nekako spontano sam i ja počeo da pevušim, za nepunih mesec dana znao sam napamet svaku pesmu iz Tominog repertoara.“
Život sa bratom bio mu je interesantan, ali je otkrio i da je Toma imao svoje hirove.
„Seljakao sam se sa Tomom po Beogradu. Zaključavao me kad bi krenuo da luduje, da se kocka, pravi bahanalije sa devojkama. Kada bi smislio i napisao neku pesmu, tražio je da je i ja otpevam, da čuje kako zvuči. „Dobro pevaš, ali mani se ćorava posla", govorio mi je", pričao je Novica.
Prvi posao u kafani
Toma ga je odveo, pre odlaska u Amerku, u "Tržnicu", od koje je Novica svojim nastupom napravio omiljeno mesto u gradu.
„Prelomilo se nešto u njemu pred turneju po Americi. Jedne večeri odveo me je u kafanu „Tržnica“ na Banovom brdu i rekao gazdi: „Ovaj mali će od večeras ovde da peva.“ Gazda je dugovao Tomi neke pare, nije mogao da se buni i to je bio moj kafanski debi. Toma je otputovao preko okeana, a ja sam tri meseca punio „Tržnicu“ gostima.“
Prva pesma
Novica je, kao i Toma, po beogradskim restoranima izbrusio glas, ali je prvu singlicu snimio tek 1977. za zagrebački „Jugoton“.
„Bila je to pesma „Braćo moja, tamburaši.“ Singlica je objavljena u malom tiražu, nije se reklamirala, ali je bila hit po svim kafanama i restoranima. Začudo, ja sam bio totalno ravnodušan, valjda sam bio pregoreo. Toma je bio večito na nekoj turneji, nisam koristio njegove veze da bih snimio još neku pesmu.“
Trebalo je da prođe nekoliko godina da Novica Zdravković uđe ponovo u studio. Kao i Toma, pisao je i komponovao pesme, u stvari, pevušio ih, a kasnije su mu obrazovani muzičari pravili notne zapise. Tako je nastala i pesma „Navik’o sam ja na noćni život“, koja je vrlo brzo postala njegova lična karta.
Odnos sa Tomom
Novica Zdravković nepune tri decenije ćutao je o svom odnosu sa pokojnim bratom Tomom Zdravkovićem. Naime, pevač po prvi put otkriva da se njegov brat u nekim situacija ružno poneo prema njemu, zbog čega mu je pred smrt tražio oproštaj.
Uoči dvadesetdevetogodišnjeg pomena Novica je bio ispričao neke detalje o kojima je znala samo njegova proodica.
"Svake godine je sve isto. Tuga ne prestaje. Navikne se čovek da nema voljenih, ali nedostatak je neizbrisiv. Ni više, ni manje, uvek je isti. Mom bratu je sutra godišnjica. Svake godine uvek poranim na groblje, upalim sveću i položim cveće", rekao je Novica tom prilikom za "Novu", a potom je priznao nešto što mu godinama leži na duši.
"Moram nešto da kažem što mi leži na duši. Čini mi se da ovo nikada nisam pričao, ali imam potrebu. Ja sam bio najmlađi u porodici. Svi su me tretirali tako, a i ponižavali su me. Valjda to tako ide kad si najmlađi. I Toma me je ponižavao. Kao klinac sam bio Popravnom domu, dete sa sa ulice, prosto me je život na to naterao. Toma je hteo da me spasi ulice, ali zato me je gurnuo u kafanu. Uvek je hteo da bude moj autoritet jer je stariji 10 godina. Drugim ljudima je bio dobar i sve im je činio, meni nikad ništa, iako me je voleo. Razumeo sam to i nikada se nisam ljutio. Ja sam ga slušao i poštovao njegove godine."
Naglasio je bio i da mu se nikada nije suprotstavljao.
"Uvek sam gledao da ne obrukam njegovo ime i reputaciju koju je stekao tokom uspešne karijere. Bio je hladan prema meni, recimo, kao da sam mu košmija. Ne znam da li je to bio uticaj toga što sam bio grešan u detinjstvu, a ja sam baš hteo da mu dokažem koliko vredim. Tek je pred smrt shvatio koliko sam mu značio, a to je jako tužno i bolno za mene. Danima sam ga obilazio u bolnici i svakodnevno me je molio za oproštaj. Govorio mi je da se kaje, da mu je žao i da je pogrešio i ogrešio se o mene. Ni tad nije želeo da mi kaže konkretan razlog zbog čega se kaje, ali ponavljao je te rečenice svaki put kad mi je ugledao oči dok je bespomoćan ležao u bolničkoj postelji. Mislim da on sebe nije voleo što je takav, odnosno bio je ćutljiv, a alkohol je uvek činio i pričao umesto njega. Kakav, takav, ali bio mi je brat i mnogo sam ga voleo. Da li je cenio moju ljubav, nisam siguran", rekao je Novica.
Kakav greh mu je naneo?
Pred smrt mu je Toma stalno tražio da dovede advokata.
"Toma je tražio od mene da zovem advokate, stalno mi je to tražio jer je napravio nešto zbog čega je osećao sebe toliko grešnim i zbog čega ga je savest ubijala. On nije mogao da kaže zbog čega traži advokata, a meni se nije dalo da ga pitam zašto, ali sam znao… Trebalo je barem na samrti da mi kaže, mesec dana nije mogao da umre jer ga je savest ubijala, ali eto" rekao je Novica, koji je nije krio da je to njegovo brata izjedalo.
"Čovek je bio sav pojeden jer nije mogao da kaže: “To sam uradio. Moje pesme su bile ‘Ispod palme na obali mora’ i druge”, međutim, Toma je rekao ovima iz Jugotona: “Šaljite to na moj račun, ja ću to bratu da dam”. Nikad mi to nije pomenuo, ja sam to sve znao. Eto šta je savest, da li je to vredno svega? Meni pare nikada nisu bile bitne", pričao je svojevremno i dodao:
– Nikada nisam saznao zašto mi nije to rekao. Mene je on stvorio u Beogradu, napravio me i sada ja posle svega treba da ga pitam zašto si to učinio… Toma je bio umetnik, bio je lucidan, ljudi koji su takvi prave i glupe greške. Ne znam što je Goca uzela njegov greh na sebe… Moj brat je bio težak čovek, ali za mene je bio više nego brat iako je bio dobar za sve, ali u kući je bio despot – objasnio je tada Novica.
Verovao da je nosio prokletstvo zbog 1 devojke
Novica Zdravković je svojevremeno ispričao svoju životnu priču tvrdeći da nosi prokletstvo zbog devojke koja je pre više od 3 decenije poginula.
"Bila je veoma lepa i dolazila je svake noći u kafanu u kojoj sam pevao. Znao sam da je bila zaljubljena u mene, ali joj tu ljubav nisam uzvratio jer sam tada bio ženskaroš i menjao nekoliko devojaka za noć. Nisam hteo da je iskoristim i stavim u isti koš sa njima, želeo sam da ostanemo prijatelji", kazao je pevač i dodao da su jedne noći sedeli u kafani do zore i da je ona pijana sela u automobil i krenula na posao.
"Na pančevačkom mostu se kamion zakucao u nju i na mestu je ostala mrtva. Posle nekoliko sati su mi javili da je više nema", kazao je Zdravković jednom prilikom i istakao:
"Ta devojka koja je poginula pre više od tri decenije mi uzima sve drago. Na proleće sam bio kod jedne žene koja se bavi tim stvarima, proročanstvima ili kako već, i ona mi je rekla da mi se ta devojka sveti za neostvarene snove. Uzima sve što mi je najdraže. Neka uzme mene odmah nemam strah, samo neka mi ne dira porodicu", rekao je i dodao da je letos pokušao da se ubije da bi je zadovoljio i da bi prekinula lanac užasa koji mu je napravila u životu.
"I Toma i ja smo svoje zdravlje ostavili u kazinu"
Novica je svojevremeno otkrio da je uz Tomu počeo da ide u kazino.
“Brat me je navukao na kocku. Nikada me to nije privlačilo... ni aparati, ni karte, ni rulet. Štaviše, pokušavao sam Tomu da odviknem od toga, ali kasno. Već je bio neizlečivi zavisnik. Imao sam običaj da sedim s njim u kazinu, ali nisam igrao sve do jednog trenutka. Sećam se, sedeli smo za ruletom i on je hitno morao u toalet, a prethodno mi je rekao: “Stavi žeton na neki broj dok se ne vratim". Ja uzmem u ruke i stavim na broj 32 jer mi je bio najbliži. Kako se ono zavrtelo, posle jednog minuta čovek mi je isplatio novac. Ostao sam u šoku...to je neka đavolja rabota, pomislio sam. U tom momentu Toma se vratio iz toaleta i onda taj dobijeni novac ponovo uložio u žetone i tako sve dok nije izgubio sve. Tako sam i ja počeo sa kockom. Od te večeri sve češće sam odlazio u kazino i kockao se, iako nisam bio toliko strastveni igrač kao Toma. Odgovorno tvrdim da je kocka najjača droga", ispričao je 2020. Zdravković za Novu priču koja je od njega i njegovog brata napravila, kako je istakao, zavisnike i gubitnike.
U kazinu su gubili pojam o vremenu.
„Sate smo provodili za ruletom, gubili smo pojam o danu i noći, i tako godinama. O zdravlju da ne pričam... I Toma i ja smo svoje zdravlje ostavili u kazinu. Nemam predstavu koliko sam novca ostavio na ruletu i tako godinama. Ponekad dobiješ, a skoro stalno gubiš. Nikada nisam znao da igram kao surovi kockari, ali porok me je privukao i priklonio sam mu se. Svidelo mi se! Izgubiš osećaj za realnost, a kada staneš za sto, prođe po 20 sati a da se s mesta ne pomeriš. Ne poznajem nijednu igru opasniju od ruleta, a ne poznajem ni drogu koja može da učini da toliko dugo imate osećaj kao da lebdite“, iskren je bio Novica u pomenutom intervjuu.
Tada je naglasio da je imao tu sreću što ga je supruga razumela, a ne osuđivala, zbog toga je, kako je pričao, i prestao da posećuje takva mesta.
„Pre nego što sam se oženio, devojke su pokušavale da me skinu sa toga, a ja nisam hteo da čujem, mada ih nikad nisam ni shvatao za ozbiljno jer su ionako sve bile poročnije od mene na neke druge načine. Moja sadašnja supruga Jelena znala je sve i odlično je bila upućena u to kakav sam život vodio. Ne mogu da kažem da me je podržavala u tome, ali odlazila je sa mnom u kazino i sedela pored mene. Nikada mi ništa nije prigovorila. Zato sam je i oženio. Bila mi je velika podrška u svemu, a upravo to što me nije pristiskala je jedan od razloga zbog kog sam i odlučio da više ne posećujem takva mesta i da kocku na kraju konačno ostavim. Ljubav me je naterala da razmislim o životu, pa sam uz pomoć nje promenio i sebe."
Stalno je bio uz Tomu, pokušavao je i njega da odvrati od kocke, ali nije uspeo.
„Pa i moj Toma sve što je zarađivao, ostavljao je u kazinu. Rulet je voleo više od života i kockao se do samog kraja. Poslednje dve, tri godine njegovog života stalno sam bio uz njega, iako sam ja tad već bio prestao sa tim. Bila mi je namera da ga držim pod kontrolom da bi išao kod lekara da sredi svoje zdravstveno stanje što je on stalno odbijao, ali u igru mu se nisam mešao. Kada je bio u bolnici, imao je košmare i sećam se u snu stalno dozivao rulet. Nije mogao protiv toga. Svakodnevno sam ga obilazio, a tokom posete pisao mi je brojeve koje je tražio da odigram na ruletu umesto njega. Uveče kad završim s poslom, skoknem do Beograđanke, ispišem sve ono i sutradan mu javim da li je izgubio ili dobio. Da je ostao živ, i dalje bi igrao“, prisetio se tada za "Novu" brat legendarnog Tome.
Jednom je i slikovito dočarao da je od para koje je prokockao mogao da sazida tri vile u Beogradu.
„To što sam u jednom trenutku svog života bio pijanac, moja je krivica. Ali, Toma me je zarazio i kockom. Od para koje sam ostavio po kockarnicama u Evropi i svetu mogao sam da sazidam tri vile u Beogradu. Nije mi žao. Sećam se da mi je Toma uvek govorio: „Novac postoji da bi se trošio. Ono što dobiješ od naroda, moraš narodu i da vratiš“. Bio je osetljiv na sirotinju i delio je pare i šakom i kapom. Sećam se da se umalo nisam onesvestio kada je u toaletu jednog hotela u Sarajevu čistačicu častio 1.000 maraka! Ni meni pare ništa u životu nisu značile, da nije bilo supruge Jelene da me stisne, ko zna šta bi bilo od mene.“
Suočavao se sa velikim tragedijama
On je jednom prilikom ispričao svoju tužnu sudbinu. Tada je otkrio kako da mu je i sestra umrla od karcinoma, a da ju je voleo najviše na svetu.
- Život mi se raspadao. Godinu dana od kada je umrla sam svakog jutra ranom zorom išao na njen grob mrtav pijan, pričao i onda bih zaspao - kaže on i dodaje da ubrzo nakon nje je umro njen muž, a njegov zet.
- Zatim moj Toma...Umro je u najgorim mukama. Molio sam lekare da ga uspavaju, a oni nisu hteli - ispričao je on naglasivši da odmah posle Tome je umro sinovac od 26. godina, a zatim na stotine prijatelja i članova familije.
Napisao velike Tomine hitove, tek kasnije je dobio želju da gradi sopstvenu karijeru
Malo ljudi zna da je napisao neke od najlepših pesama koje je otpevao čuveni Toma, a to su: "Umoran sam od života", "Ispod palme na obali mora", "Lele, lele, Ciganko", "Plakala je", "Gde si sada", "Sutra se vraćam kući".
"Toma mi je uvek govorio da sam loš pevač, mislio je da sam talentovaniji kao kompozitor i tekstopisac. Trebalo je da snimimo jednu pesmu zajedno, ali nas je njegova bolest omela u tome. Zato sam ja napisao mnoge pesme koje je on otpevao, za jednu je čak vezana lepa anegdota. U pitanju je pesma "Umoran sam od života". Kad sam je napisao odneo sam je direktoru Jugotona Obradu Jovoviću, koji me je izbacio iz kancelarije i rekao da od te pesme neće biti ništa", ispričao je Novica u intervjuu za "Beograd noću" i osvrnuo se na to kako je dopsela u Tomine ruke.
"Toma je ovu pesmu prvi put čuo u kafani i nije znao da sam ja autor, igrom sudbine baš je sedeo sa Jovovićem. Tomi se pesma veoma dopala. Sutradan je saznao da je moja, kao i da sam je nosio kod Jovovića koji je pesmu ocenio kao lošu. Naravno Toma je odmah otišao kod Jovovića i pitao ga kako je mogao da odbaci ovako dobru pesmu, na šta je ovaj rekao da se uopšte i ne seća da sam bio. Kasnije je Toma otpevao pesmu koja je, kao što znate, postala i ostala veliki hit."
Dodao je i da su ga godinama ispunjavali nastupi po kafanama i pisanje pesama.
"Lako je bilo biti uspešan i dobar kompozitor kad ti je Toma brat. Godinama sam bio zadovoljan nastupima po kafanama i pisanjem, to me je ispunjavalo i nisam želeo ništa više. Tek kada nas je Toma napustio počeo sam ozbiljnije da razmišljam o svojoj karijeri i u meni se rodila želja da nastavim tamo gde je on stao."
Ženio se samo jednom
Novica Zdravković je tokom svog života imao samo jedan zvaničan brak, i to sa suprugom Jelenom Zdravković, sa kojom je proveo decenije i ostao u braku sve do svoje smrti 2021. godine.
Jelena je bila Novičina najveća životna podrška i sa njom je dobio dvoje dece – ćerku Katarinu i sina Dušana. Zanimljivo je da je upravo njoj Toma Zdravković posvetio svoj čuveni hit „O, gde si, Jelena”. Pesma je nastala na kafanskoj salveti nakon što su se Novica i Jelena (koji su tada tek bili u vezi) posvađali, pa je Novica otišao u kafanu da tuguje sa bratom.
Njihov odnos je u početku bio buran, o čemu svedoči i priča o nastanku pesme.
- Tada smo se još zabavljali i, naravno, bilo je i svađa. Jednom se desilo da nisam htela da idem negde s njim. On je pozvao brata i s njim otišao u kafanu. Dobro su se napili i Toma je tada napisao pesmu, a kao što mnoge velike stvari umetnici ostavljaju na salveti, i moja pesma je, potpuno slučajno, nastala baš tako - rekla je Jelena Zdravković za "Novosti".
Njegova borba sa karcinomom
Novica je skoro dve decenije vodio bitku sa opakom bolešću - kancerom bešike. Tri i po godine pre smrti saznao da je bolest uzela maha, te da je tumor postao zloćudan, zbog čega se povukao iz javnosti i svoj život predao u ruke doktora, kojima je, kako je tada govorio, beskrajno verovao, a veliku podršku mu u najtežoj životnoj borbi pružila i supruga Jelena.
"Ja vučem ovo već 16, 17 godina, već sam navikao na to. Rak je u pitanju, genetski nam je to... Brat i sestra su mi od toga umrli. Ja odlično psihički podnosim bolest, ne obraćam pažnju na to, i to je najbitnije. Ne razmišljam o tome da sam uopšte bolestan, jer to čoveka ubija. Sve je u božijim rukama i u rukama doktora... Ne znam da li jeste ili nije izlečivo, trudim se da ni ne mislim o tome. Ja sam skoro 18 godina proveo pored brata Tome koji se borio sa bolešću. Ja nemam tih psihičkih problema, važno je biti disciplinovan, kontrolisati se redovno, a ostalo je božija volja. Niko ne treba da se boji toga... Kad se uplašiš, onda se stvarno razboliš - kaže pevač drhtavim glasom i dodaje da je bio prinuđen da prestane sa poslom kad je bolest uzela maha, ali da se ne predaje - pričao je Novica o svojoj borbi i dodao:
"Ja sam do pre dve, tri godine radio punom parom, a onda kad su tumori postali maligni, prestao sam. Od 2002. godine ja muku mučim s tim... Iako je to sad maligno, mene to ništa ne plaši. Mene to ne opterećuje, svejedno mi je da li je benigno ili maligno. Moje je da ja na vreme odem na kontrolu, e sad kako se on širi i da li se širi, da li ostaje... Ja sam imao mnogo prijatelja koji su bili otpisani, ali su ozdravili i umrli prirodnom smrću. Imam i ja prijatelje koji su otišli za godinu i po dana i za šest meseci. Sve je stvar mozga kad je takva bolest u pitanju", govorio je Novica koji se do samog kraja hrabro suočavao sa bolešću i nije dozvolio sebi da poklekne. Preminuo je u 74. godini.