- Danas se obeležava Mala Gospojina, praznik Rođenja Presvete Bogorodice, koji je u crkvenom kalendaru označen crvenim slovom.
- Prema narodnom običaju, žene bi taj dan trebalo da provedu u miru, uz molitvu i porodicu, bez teških kućnih poslova.
Danas se obeležava jedan od velikih hrišćanskih praznika – Rođenje Presvete Bogorodice. Prema narodnom verovanju, na ovaj dan žene ne bi trebalo da rade kućne poslove, već da praznik provedu u miru, molitvi i krugu porodice.
21. septembar u crkvenom kalendaru zauzima posebno mesto – tada pravoslavni vernici obeležavaju Malu Gospojinu, odnosno Rođenje Presvete Bogorodice. Praznik je označen crvenim slovom i posvećen je rođenju Svete Marije, majke Isusa Hrista.
Mala Gospojina posebno se vezuje za žene, majke i porodicu, a vekovima se u narodu verovalo da ovaj dan treba dočekati mirno i svečano. Zato mnoge žene čim ustanu prvo zapale sveću, pomole se i zahvale Bogu, a tek potom započinju dan.
Prema narodnom običaju, na Malu Gospojinu ne bi trebalo odmah prionuti na kućne poslove. Ovaj praznik trebalo bi provesti bez žurbe, teških poslova i nepotrebne nervoze, uz molitvu, porodicu i zahvalnost.
Praznik posvećen rođenju Presvete Bogorodice
Mala Gospojina praznuje se u znak sećanja na rođenje Presvete Bogorodice. Prema crkvenom predanju, Sveta Marija rođena je u Nazaretu, u domu pravednih Joakima i Ane.
Joakim i Ana dugo nisu imali dece, a potom su, po Božjem blagoslovu, u poznim godinama dobili kćerku Mariju. Njeno rođenje zato se u hrišćanskoj tradiciji smatra posebno radosnim događajem.
Po predanju, Marija je sa očeve strane poticala iz roda cara Davida, dok je preko majke Ane bila povezana sa prvosvešteničkim rodom.
Velika Gospojina, koja se slavi 28. avgusta, posvećena je Uspenju Presvete Bogorodice, dok se 21. septembra obeležava njen rođendan. Zbog toga se praznici često nazivaju Velika i Mala Gospojina.
Šta žene ne bi trebalo da rade na ovaj praznik?
U narodu postoji posebno verovanje da žene na Malu Gospojinu ne treba da rade teške kućne poslove.
To znači da bi, prema običajima, trebalo izbegavati veliko spremanje, pranje veša, ribanje i druge poslove koji mogu da sačekaju.
Suština ovog običaja nije u tome da se čovek plaši da će ga zadesiti kazna ako nešto uradi, već u ideji da se veliki praznik ne provede kao običan radni dan.
Zato se veruje da je mnogo lepše dan započeti molitvom, paljenjem sveće i zahvalnošću, a vreme posvetiti porodici i ljudima koje volimo.
Dan kada se okuplja porodica
Mala Gospojina posebno je značajna za žene i majke. U mnogim krajevima Srbije ovaj praznik bio je prilika da se porodica okupi, pripremi svečani ručak i zajedno obeleži veliki dan.
Žene su se trudile da za praznik sve bude spremno unapred, kako bi sam dan prošao bez velikog rada. Slavska sveća, svečana trpeza i okupljanje najbližih bili su deo praznične atmosfere.
U narodu se verovalo i da molitva Presvetoj Bogorodici posebno pruža utehu majkama i da joj se žene obraćaju za zdravlje, mir i zaštitu svojih najbližih.
Mala Gospojina i ljubav: Veruje se da je dobar dan za brak
Mala Gospojina ima posebno mesto i u narodnim običajima vezanim za ljubav i brak.
Nekada su upravo posle ovog praznika počinjale jesenje svadbe, pa se verovalo da je Mala Gospojina povoljan dan za veridbu, prosidbu ili sklapanje braka.
Prema narodnom verovanju, brak započet u vreme ovog praznika trebalo bi da bude ispunjen slogom, ljubavlju i porodičnom srećom.
Naravno, reč je o narodnim verovanjima koja su se prenosila generacijama, a ne o crkvenom pravilu.
Šta Mala Gospojina znači za poljoprivrednike?
Ovaj praznik nekada je imao i veoma važnu ulogu u životu ljudi na selu. Mala Gospojina označavala je svojevrsnu granicu između leta i jeseni i vreme kada su počinjali poslovi vezani za oranje i setvu zimskih useva.
U pojedinim krajevima tada su održavane i stočarske svečanosti, vašari i druga okupljanja.
Zbog toga je Mala Gospojina bila istovremeno verski praznik, ali i važan datum u narodnom kalendaru.
Kakva će biti jesen i zima?
Kao i za mnoge velike praznike, vezana su brojna narodna predskazanja o vremenu.
Jedno od poznatijih kaže da će, ako je Mala Gospojina vedra, sunčana i bez oblaka, jesen i zima biti blage, sa manje veoma hladnih dana.
Ako je vreme na praznik oblačno i kišovito, narod je nekada očekivao drugačiji tok jeseni i zime.
Ovakva verovanja deo su tradicionalne narodne meteorologije i ne treba ih mešati sa savremenom vremenskom prognozom.
Najvažnije je praznik provesti u miru
Mala Gospojina nije dan koji treba da prođe u žurbi i obavezama. Ako se poštuju narodni običaji, jutro bi trebalo započeti molitvom i zahvalnošću, a ne velikim spremanjem kuće i poslovima koji mogu da sačekaju.
Zato danas, ako možete, usporite. Zapalite sveću, pomolite se, provedite vreme sa porodicom i setite se ljudi koji su vam važni.
Veliki praznici upravo podsećaju da, makar na jedan dan, zastanemo i napravimo prostora za ono što često zaboravljamo zbog svakodnevnih obaveza – veru, porodicu, mir i zahvalnost.