- Femina izdvaja pet jesenjih biljaka koje se tradicionalno koriste kod prehlade: lipov cvet, žalfiju, majčinu dušicu, cvet zove i šipurak.
- One mogu da ublaže grlo, kašalj i malaksalost, ali nisu zamena za lekove niti leče virusnu infekciju.
- Posebno se upozorava da šipurak ne sprečava prehladu, a sa žalfijom i drugim biljkama ne treba preterivati.
Sa prvim hladnijim danima vraćamo se toplim čajevima, medu i starim receptima koje su koristile generacije pre nas. I dok danas u apotekama postoje preparati za gotovo svaku tegobu, pojedine lekovite biljke i dalje imaju svoje mesto u kućnoj ostavi.
Mađarski portal Femina izdvojio je pet biljaka koje vredi imati pri ruci tokom jeseni i sezone respiratornih infekcija: lipov cvet, žalfiju, majčinu dušicu, cvet zove i šipurak.
One ne predstavljaju zamenu za lekove niti mogu da izleče virusnu infekciju, ali se tradicionalno koriste za ublažavanje pojedinih neprijatnih simptoma prehlade. Od njih se mogu pripremiti topli napici koji posebno prijaju kada zahladi, zaboli grlo ili počne kašalj.
1. Lipov cvet
Čaj od lipe jedan je od onih napitaka čiji miris mnoge odmah vraća u detinjstvo. Lipov cvet tradicionalno se koristi tokom prehlada i kod tegoba gornjih disajnih puteva.
Topao čaj može prijati kod nadraženog grla, kašlja i opšte malaksalosti. Ukus mu je blag i prijatan, pa se može piti samostalno ili kombinovati sa drugim biljkama.
Za jednu šolju čaja dovoljno je jednu do dve kašičice osušenog lipovog cveta preliti vrućom vodom i ostaviti između pet i deset minuta, a zatim procediti.
Pošto čaj od lipe može da podstakne znojenje, važno je voditi računa i o dovoljnom unosu tečnosti.
2. Žalfija
Kada se pojavi neprijatno grebuckanje u grlu, jedna od biljaka za kojom se tradicionalno poseže jeste žalfija.
Posebno je poznata njena upotreba za ispiranje i grgoljenje kod iritacije usne duplje i grla. Čaj se jednostavno priprema: kašičica osušenih listova prelije se šoljom vruće vode, ostavi pet do deset minuta i potom procedi.
Ipak, sa žalfijom ne bi trebalo preterivati. Femina navodi da se ne preporučuje dugotrajno konzumiranje niti upotreba velikih količina.
3. Majčina dušica
Majčina dušica nije rezervisana samo za kuvanje. Zbog svojih aromatičnih sastojaka tradicionalno se koristi i tokom sezone respiratornih tegoba, naročito kod kašlja.
Od nje se može pripremiti čaj, a koristi se i za inhalaciju. Za napitak je potrebno jednu do dve kašičice osušene majčine dušice preliti šoljom vrele vode, poklopiti i ostaviti pet do deset minuta.
Pošto ima prilično intenzivnu aromu, može se kombinovati i sa biljkama blažeg ukusa.
4. Cvet zove
Zovu najčešće povezujemo sa mirisnim domaćim sokom koji se priprema u proleće, ali se osušeni cvet tradicionalno koristi i za čaj tokom hladnijeg dela godine.
Čaj od cveta zove naročito prija kao topao napitak u vreme prehlade, a često se kombinuje sa lipom i drugim biljkama.
Priprema je jednostavna: jednu do dve kašičice osušenog cveta treba preliti šoljom vrele vode, ostaviti između pet i deset minuta i procediti.
Važno je koristiti pravilno identifikovan i bezbedno obrađen cvet zove, naročito ako biljku sami sakupljate.
5. Šipurak
Šipurak je možda i najpoznatiji sastojak zimskih čajeva sa ove liste. Plod divlje ruže sadrži vitamin C i različita antioksidativna jedinjenja, ali količina vitamina C koju ćemo zaista dobiti zavisi i od načina obrade i pripreme.
Važno je naglasiti da šipurak sam po sebi ne može da spreči niti izleči prehladu.
Zanimljiv je, međutim, način pripreme čaja. Umesto klasičnog prelivanja ključalom vodom, izvor preporučuje hladno potapanje kako bi se sačuvalo što više osetljivih sastojaka.
Jednu do dve kašičice osušenog i usitnjenog šipurka prelijte sa oko dva do dva i po decilitra hladne vode i ostavite najmanje šest do osam sati, najbolje preko noći. Nakon toga procedite. Napitak možete piti na sobnoj temperaturi ili ga blago zagrejati, ali bez prokuvavanja.
Prirodno ne znači da je bez ograničenja
Činjenica da nešto dolazi iz prirode ne znači automatski da odgovara svakome.
Lekovite biljke mogu imati neželjena dejstva i stupati u interakcije sa lekovima, pa bi osobe koje imaju hronične bolesti ili uzimaju terapiju, kao i trudnice, trebalo da se posavetuju sa lekarom ili farmaceutom pre njihove redovne upotrebe.
Čajevi mogu biti prijatan deo jesenje rutine i pomoći kod pojedinih blagih tegoba, ali ne treba ih posmatrati kao zamenu za pregled i odgovarajuće lečenje, naročito ako su simptomi jaki, neuobičajeni ili dugo traju.
Stil / Femina