- Ksenija Borodina je krstila najmlađu ćerku Teonu u pravoslavnoj crkvi, iako je bivši muž Kurban Omarov musliman i tvrdi da je to urađeno bez njegovog znanja.
- Sveštenik Vladislav Beregovoj poručuje da razvedeni roditelj koji ima starateljstvo ima pravo da vaspitava dete i bira njegovu veru, bez saglasnosti bivšeg partnera.
Kurban Omarov je ogorčen što je Ksenia Borodina krstila njihovu ćerku „iza leđa njenog oca”. Ali, da li je voditeljka zaista pogrešila? Ksenia Borodina je nedavno krstila svoju najmlađu ćerku, Teonu.
Devojčica je prešla u hrišćanstvo, a prema rečima Ksenije i njene prijateljice Olge Orlove, to je bio svestan izbor. Teona je poslednje tri godine pitala kada će biti krštena u crkvi, ali je majka to odlagala.
Otac je besan na odluku da se dete krsti bez saglasnosti
Borodina je za to imala razlog: otac devojčice, Kurban Omarov, je musliman, i dok su još bili u braku, dogovorili su se da ćerku ne primoravaju da prihvati veru bilo kog od njih. Teoni bi bilo prepušteno pravo da sama odluči da li će postati hrišćanka ili muslimanka. Desetogodišnjakinja je izabrala ovo prvo, a Borodina ju je odvela u crkvu, ali je to učinila krijući od oca.
Kurban Omarov je bio besan zbog te odluke i kritikovao je bivšu suprugu, tvrdeći da je sve uradila „iza leđa ocu deteta”. Ogorčenost ovog biznismena mnogima je razumljiva, ali ništa manje razumljiv nije ni stav onih koji podržavaju Kseniju i savetuju joj da ne reaguje na reči bivšeg supruga.
Sveštenik Vladislav Beregovoy, starešina crkve Svetog Nikole u Mosalsku (Kaluška oblast), takođe podržava majku u ovom slučaju. Sa sveštenikom ne razgovaramo o konkretnoj porodici, već o situaciji uopšteno, a on objašnjava:
- Ako ste razvedeni, bivši partner vam više ništa ne znači. Ta osoba je nestala, otišla, pokazala se kao izdajica, šta god. Imate zakonsko, crkveno, kanonsko i moralno pravo da vaspitavate decu onako kako smatrate da je ispravno: da ih učite svom maternjem jeziku, vaspitavate u veri koju poštujete i govorite o Bogu u koga verujete. A vaš bivši je praktično mrtav; njega više nema.
"Udovica ne odlazi na grob svog pokojnog muža da pita: ’Da li da krstim dete ili ne?’” U suprotnom, pomisliće da je majka potpuno izgubila razum. I nije važno da li je bivši partner musliman, hrišćanin, zoroastrijanac ili ateista. Ne morate ni da pitate; ta osoba je već stranac. Čitao sam vest o tome kako ga je neko tajno krstio. Nije to bilo tajno; žena je slobodna od svog bivšeg partnera!”, rekao je sveštenik za Woman.ru.
Roditelj koji se stara o detetu ima sva prava
Ova izjava će verovatno izazvati pomešana osećanja. Jedno je zanemariti bivšeg muža ako ne učestvuje u životu svog deteta, ali šta ako je situacija obrnuta i otac želi da bude blizak sa svojim detetom? Ipak, stav sveštenika je kristalno jasan i ne ostavlja prostora za drugačije tumačenje.
- Učestvovati u životu deteta znači biti uz njegovu majku, čak i ako vam je ona dosadila! Brak je obaveza koja se preuzima jednom i traje celog života; u hrišćanstvu ne postoji razvod. Dolazi do nesporazuma, svašta može da se desi. Vi ste dve različite osobe, a ljudi uvek imaju sukobe i rasprave, ali morate naučiti da živite jedno pored drugog. U suprotnom, nijedna porodica ne može da opstane.
"Ne postoji mogućnost da se sa nekim uvek slažete, pa čak ni oko običnog sladoleda. A ako ste razvedeni, nemate moralno pravo da namećete svom bivšem supružniku – kome je sud dodelio starateljstvo nad detetom – kako dete treba da se vaspitava. Pomagati i pružati podršku je vaša sveta dužnost; nametati volju i zahtevati – ne!”, zaključio je sveštenik.
Otac Vladislav dodaje: ovo pravilo ne važi samo za očeve koji napuštaju svoje porodice. Ako supruga ode, a deca ostanu sa ocem, on treba da se rukovodi potpuno istim principima.
„Ako je dete ostalo sa majkom, onda majka ima puno pravo da ga krsti, ukoliko je hrišćanka. Da je dete ostalo sa ocem, rekao bih isto i za majku – tada bi otac bio taj koji donosi sve odluke”, naglasio je sveštenik.
Stil / Woman