- Rade Marković je ostao upamćen kao veliki glumac i šmeker, sa više od 200 pozorišnih uloga i značajnim filmskim i televizijskim ostvarenjima.
- Bio je u braku sa Oliverom Đorđević i Nedom Arnerić, a sa trećom suprugom Lidijom dobio je ćerku Lenku u 80. godini.
- Preminuo je 10. septembra 2010. u 89. godini, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana u Beogradu.
Pre 16 godina napustio nas je legendarni Radomir Rade Marković, ostaviivši iza sebe maestralne uloge i projekte koje i danas gledaju različite generacije. Međutim, osim po neospornom glumačkom talentu, ostao je upamćen i kao jedan od najvećih šmekera u prestonici, te je njegov ljubavni život bio više nego intrigantan. Uspeo je da odvede pred oltar dve čuvene koleginice, a potom je u poznim godinama dobio i ćerku sa zanosnom voditeljkom.
Teške uspomene su ga vezivale za oca
Beograd je bio mesto u kojem je započeo život i proveo detinjstvo. Ipak ono nije bilo ni blizu idealnog. Njegova majka bila je operska pevačica Divna Marković, ali teške uspomene ga vežu za oca.
- Bio sam usamljeno dete, tačnije, moj otac je želeo da mu se rodi ćerka, a kada sam ja došao na svet, braća su već bili momčići koji su često bežali od kuće. U detinjstvu sam bio sav ojađen i verovatno je to bio emocionalni pokretač koji me je naveo da se kasnije kroz glumu ispoljim i iskažem. Taj snažni bol odveo me je u pozorište a da toga nisam bio ni svestan - govorio je Marković u jednoj emisiji.
Glumom počeo da se bavi prvo amaterski
Rade Marković je maturirao 1939. godine u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu. Najpre je studirao Tehnički, a zatim prešao na Filozofski fakultet u Beogradu, da bi se potom posvetio glumi, na početku samo amaterski, sa grupom mladih beogradskih entuzijasta prve posleratne generacije koji su probali u prostorijama Kolarčevog univerziteta. U toj grupi je bila i Olivera Đorđević, Radetova buduća supruga.
Bio je istaknuti član Beogradskog dramskog pozorišta, ali je igrao i na svim drugim beogradskim scenama, na kojima je ostvario preko 200 uloga. Naročito je bio sugestivan u karakternim ulogama najšireg raspona.
Bio je profesor glume na Akademiji dramskih umetnosti u Novom Sadu od 1983. do 1999. godine. Tamo je izveo 4 klase glumaca među kojima su Marko Živić, Milica Zarić, Srđan Timarov, Dragan Vujić, Radmila Tomović i Milan Čučilović.
Pozorištu je ostao veran i nakon odlaska u penziju, sve do svoje smrti.
Bio je spiker u prvim filmskim novostima po oslobođenju Beograda, kao i u mnogim kratkometražnim filmovima.
Zapažene uloge odigrao je i na filmskom platnu, a neke od najboljih rola imao je u ostvarenjima "Valter brani Sarajevo", "Otpisani", "Majstori, majstori" i "Sabirni centar".
Sumirano, Rade Marković je jedan od najvećih i najpostojanijih imena srpskom glumišta u periodu od Drugog svetskog rata pa do novog milenijuma. Na filmu je odigrao 81 ulogu; u televizijskim dramama, serijama i drugim emisijama 62 uloge, učestvovao je u 186 radio-drama, a na pozorišnim scenama ostvario je ukupno 96 uloga.
Prvi brak sa Oliverom Đorđević
Prvu veliku ljubav svog života, Olivera je kao tinejdžerka upoznala u ratom zahvaćenom Beogradu 1944. kada se na Kolarčevom univerzitetu okupila kreativna omladina sa željom da stvara pozorišne predstave. Jednog dana je na audiciju došao Rade Marković koji je prema sopstevnom svedočenju loše odigrao deo iz Nušićevog Sumnjivog lica, ali bio primljen.
Dok su se te godine sastajali u holu petosobnog stana na Terazijama broj 12, priključio im se i počeo da ih podučava jevrejski reditelj drame i opere, Erih Helc. Planirali su da spreme nekoliko predstava koje će odigrati nakon oslobođenja, ali kako je tada počelo američko bombardovanje Beograda, a Kolarac bio u centru dešavanja, dogovorili su se da probe nastave u vili Pere Radovanovića na Pašinom brdu i zakazali prvi termin narednog dana u 9 sati ujutru.
Tog kobnog dana su stigli na vreme svi osim već zaljubljenog para. Sudbina je odredila da se Rade i Olivera veče pre toga dogovore da se nađu na Južnom bulevaru rano ujutru, a potom zajedno upute na zakazano mesto. Rade je stigao prvi u trenutku kada su se nad Beogradom oglasile sirene i počelo žestoko bombardovanje. Dugo je čekao Oliveru koja se na sreću nije pojavila na tom susretu, a potom je tužan sam krenuo na probu. Stigavši do vile, zatekao je stravičan prizor. Mesto gde je trebalo da počne da se rađa pozorišna umetnost, bilo je sravljeno sa zemljom, a tog dana je poginulo svih 40 umetnika koji su došli na vreme.
Mada se od ovog stravičnog događaja nikada nisu potpuno oporavili, apsolventkinja istorije umetnosti Olivera Đorđević, uskoro je postala gospođa Marković. Udala se za nesuđenog studenta tehnike, Radeta Markovića, sa kojim je 24. avgusta 1946. dobila sina, Gorana Markovića.
Nakon oslobođenja, preživeo deo ove amaterske družine osnovao je Beogradsko dramsko pozorište, a Rade i Olivera su pedesetih godina prošlog veka ne samo važili za najlepši par teatra na Crvenom krstu, već se o njima govorilo i kao o umetnicima koji su našoj publici doneli jedan potpuno novi scenski izražaj koji je širom otvorio vrata našeg savremenog pozorišnog stvaralaštva.
Beograđani i danas pamte potpuni kolaps u saobraćaju koji je zbog prevelikog interesovanja publike nastajao onih večeri kada su se tih godina na repertoaru davale predstave Tenesi Vilijamsa i Artura Milera koji je neverovatnom lucidnošću i neodoljivim šarmom u glavnim ulogama tumačio ovaj bračni par.
Umetnički par Marković kod nas je doživeo slavu o kojoj malo ko može i da sanja, ali kako su bili nepripremljeni za novi talas novinarskog svetskog trenda, čiju su trač rubriku naši novinari oberučke prihvatili, a oni bili u žiži javnosti, legendarni glumački par se tiho, bez očiju javnosti nakon sedamnaest godina braka rastao.
Nasledivši kreativnost i talenat svojih roditelja, njihov sin ne samo da je krenuo umetničkim stopama, već je i postao jedan od naših najboljih filmskih reditelja.
Inspirisan životnom pričom svojih roditelja, Goran Marković je 2008. po sopstvenom scenariju snimio film Turneja za koji je dobio nagradu na festivalu u Montrealu, a o pozorišnom životu u Beogradu između 1939. i 1959. je kao omaž svojim roditeljima osmislio komad Male tajne u kome je glavnu ulogu igrao Predrag Ejdus, a Radeta i Oliveru tumačili Miodrag Radonjić i Andrijana Oliverić.
Nakon razvoda, glumica koja gotovo da nije imala vremena ni za šta osim posla, veoma brzo se upustila u vezu sa kolegom Dušanom Bulajićem, ne sanjajući da će se ova ljubav pretočiti u novi brak koji će protkan nežnim emocijama trajati više od trideset godina.
Drugi put stao na ludi kamen sa Nedom Arnerić
Rade Marković se drugi put oženio sa jednom od najlepših glumica bivše Jugoslavije, Nedom Arnerić. Oboma im je to bio drugi brak - venčali su se nakon što se on razveo od Olivere, a ona od reditelja Dejana Karaklajića.
Njihov brak je tada šokirao javnost jer je Rade bio stariji 32 godine od Nede.
Niko se nije slagao s glumičinim izborom, a naročito je zbog toga imala problema u svojoj porodici. Njenom izabraniku protivila se i njena majka, ali Nedu to nije pokolebalo.
Brak je trajao samo tri godine, a Neda je otkrila da je zbog Radeta zavolela stvari o kojima nije ni sanjala.
- Čak 32 godine je ogromna razlika, koju ja nisam osećala. S njim sam naučila da volim ozbiljnu muziku, da čitam pametne pisce, pripremam ulogu za pozorište. Naučila sam da skijam, da igram tenis, šetali smo po planinama, zavolela sam prirodu… Bilo nam je prelepo. I sve dok je Rade bio živ, kada god bismo se sreli, s nostalgijom smo se prisećali tih naših godina. On je imao veliku ulogu u mom životu - pričala je glumica.
Neda je bila mlađa čak i od Radetovog sina, poznatog filmskog reditelja, Gorana Markovića. On je prihvatio očev novi brak, pa se i Neda jednom prisetila:
- Goran je bio beskrajno duhovit čovek. U vreme kad sam bila u braku s njegovim tatom, to je za sve nas bila smešna situacija. Bila sam mu, zapravo, maćeha, pa bi mi tražio džeparac i pitao što sam kuvala za ručak. Posle je i Goran povukao na tatu, jer uvek je imao mlađe žene. Ne pada jabuka daleko od stabla - govorila je jednom prilikom.
Suočio se sa velikom krizom tokom 40-ih godina
Uvek je sumnjao da li je na pravom putu.
- Uvek sam bio usamljen i nikada nisam bio ubeđen da je moj put onaj pravi. Često je život pipanje po mraku, pa shvatite da ste u zabludi, da ste godinu-dve proveli uludo i propustili mnoge bitne stvari. Tada vas uhvati panika... Imao sam velike krize u svojim četrdesetim godinama, a one su bile do te mere intenzivne da sam se razveo, napustio pozorište i dobio čir. Onda sam definitivno promenio život, onako, presekao sam kao sekirom. Izložen sam paljbi na otvorenom prostoru već pola veka i oguglao sam na pritiske. Uspeo sam da opstanem na prvom mestu zbog toga što se nisam tako često pojavljivao u medijima, samo kada sam imao razlog za to. Ne volim tu vrstu popularnosti koja se zasniva na osnovu toga koliko se neko pojavljuje u medijima - govorio je svojevremno Rade za domaće medije i dodao:
- Kada sam bio mlad, to mi je imponovalo, a onda je došao trenutak kada sam poželeo da budem sam. Čak sam doživljavao i velike krize. Desilo mi se, recimo, da tri-četiri godine nisam mogao da kročim na scenu. Nisam imao hrabrosti da izgovorim nijednu reč na sceni zbog toga što sam izgubio tlo pod nogama. To su, valjda, one normalne ljudske i umetničke krize u četrdesetim ili ne znam kojim godinama... Onda sam se ponovo skupio i ušao u jedan drugačiji, zreliji period. Postao sam mnogo stroži prema samom sebi, nisam više dopuštao neke gluposti koje sam radio u opasnim godinama.
Sa trećom supurgom dobio ćerku u 80. godini
U kasnijim godinama života Rade ostvario je ljubav sa trećom suprugom Lidijom, sa kojom je dobio ćerku Lenku, koja je gotovo 40 godina mlađa od brata Gorana.
Naime, čuveni glumac se po drugi put ostvaro u ulozi roditelja u 80. godini!
Lidiju i Radeta spojilo je leto 1976. godine u Budvi, ali su se venčali tek 1992. godine. Kada je saznao da će u poodmaklim godinama ponovo postati otac, emocije su ga potpuno savladale — prema svedočenju supruge Lidije, od sreće je plakao desetak minuta.
- Lidija i ja smo se upoznali u leto 1976. u Budvi, ali venčali smo se tek 1992. godine. Lenku sam dobio kasno i sećam se da je tokom jedne večere moj sin Goran računao da Lenkina mama, on i ja zajedno imamo dvesta godina. Međutim, moja ćerka se s tim dobro nosi. Ne mogu da kažem da sam joj strog roditelj, ali plašim se za nju zbog džungle koja vlada na beogradskom ulicama. Ona je odgovorna devojka koja kada nešto kaže, onda to i ispoštuje. S druge strane, veoma sam ponosan na Gorana koji je zanimljiv reditelj jer interesantno posmatra stvari. Radili smo zajedno, a čak sam dobijao i neke uloge koje mi nije namenjivao, poput one u filmu Variola Vera - govorio je svojevremeno rade u jednoj emisiji.
Lenka danas vodi život daleko od očiju javnosti, udata je i mama je dvoje dece.
Neposredno pre smrti pripremao se za još jednu premijeru
Rade do samog kraja nije se odricao pozornice, te se pripremao da zaigra 6. oktobra 2010. godine na premijeri predstave Zlatno tele u Narodnom pozorištu u Beogradu, u režiji svog sina Gorana Markovića.
Međuim, neposredno pre nego da se opet pokloni publici, na odmoru u Klanjecu, u kući svoje supruge Lidije, mu je pozlilo. Preminuo je 10. septembra 2010. godine u 89. godini života na kardiološkom odeljenju bolnice u Zaboku, u Hrvatskoj. Sahranjen je 15. septembra u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.