- Mika Antić je kroz poeziju govorio o ljubavi, slobodi, samoći i tome kako ostati svoj bez traženja potvrde u drugima.
- Istaknuta je njegova poruka da čovek treba da pronađe mir u sebi i nauči da bude sopstveni oslonac.
Miroslav Mika Antić (1932–1986) bio je pesnik, novinar, reditelj, ilustrator i jedan od najvoljenijih jugoslovenskih književnika. Rođen je u Mokrinu, a iza sebe je ostavio poeziju koja je govorila i deci i odraslima – o ljubavi, odrastanju, samoći, slobodi i onoj najtežoj životnoj potrazi: kako ostati svoj.
Antić nas nije učio da od života tražimo savršenstvo. Učio nas je da tražimo sebe.
"Svašta umem. Stvarno umem. Samo – sebe ne razumem."
Njegova poezija često podseća da čovek ne sme ceo život da provede tražeći potvrdu u drugima. Da nije najvažnije da nas svi vole, razumeju i prihvataju, već da umemo da živimo sa sobom. Da budemo dovoljno hrabri da ostanemo ono što jesmo.
"Svoju snagu prepoznaćeš po tome koliko si u stanju da izdržiš samoću.
Orao nikad nije imao potrebu
da se upozna sa nekim drugim orlom.
Mravi su izmislili narode."
U njegovim stihovima kao da stalno postoji ista velika poruka: ne gubi sebe pokušavajući da budeš nekome dovoljan.
Jer možda je najvažniji odnos koji ćemo u životu imati upravo onaj sa samim sobom.
Antić je zato umeo da govori o samoći, a da ona ne zvuči kao kazna. O slobodi, a da ona ne znači usamljenost. O ljubavi, a da ona ne znači izgubiti sebe.
"O meni se najlepše brinu oni koji me ostavljaju na miru."
Njegova poezija nas podseća da ne moramo uvek nekoga da imamo pored sebe da bismo bili potpuni. Čovek mora da nauči da bude svoj oslonac, da zavoli sopstveno društvo i da ne beži od tišine u kojoj konačno može da čuje sebe.
Možda je upravo to jedna od najvećih Antićevih lekcija: ne traži od drugih ono što prvo moraš da pronađeš u sebi.
I zato se Mika Antić i danas čita kao da govori upravo nama – ljudima koji često tražimo sreću spolja, a zaboravljamo da prvo moramo da napravimo mir u sebi.
"Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti. Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme.“
Ali ubedljivo najdublji stihovi Mike Antića se nalaze u njegovoj pesmi: "Druga strana vetra"
"Naučio sam sve odgovore.
Sad bih da naučim samo pitanja.
Šta vredi da živiš i da se diviš
i da preteruješ dok svemu veruješ,
pa su ti samo oči bogatije,
a glup si ko ćuskija i ne znaš šta ti je.
Šta vrede sva ta putovanja ako su prazna i bezvezna?
Naučio sam hiljadu znanja. Sad moram da naučim to što se ne zna."