- Mišel Martinko je ubijena 1979. u Ajovi, a slučaj je decenijama ostao nerešen uprkos sumnji na bivšeg dečka Endija Seidela.
- DNK analiza i genetička genealogija doveli su do Džerija Lina Burnsa, koji je uhapšen 2018. i 2020. osuđen na doživotni zatvor.
Bila je sreda, 19. decembar 1979. godine. Osamnaestogodišnja Mišel Martinko živela je u Cedar Rapidsu, u saveznoj državi Ajova, i pripremala se za Božić kao i mnogi drugi tinejdžeri tih dana. Bila je maturantkinja srednje škole. Pevala je u školskom horu, bila društvena i važila za devojku koja je privlačila pažnju gde god bi se pojavila.
Te večeri otišla je u tržni centar, kako bi preuzela kaput koji je ranije bio ostavljen u prodavnici. Niko nije mogao da pretpostavi da će to biti njeno poslednje veče.
Susret sa bivšim dečkom
Dok je bila u tržnom centru, Mišel je srela svog bivšeg dečka, Endija Seidela. Njih dvoje su ranije bili u vezi oko dve godine. Nakon raskida, on je navodno i dalje imao osećanja prema Mišel, pa je činjenica da ju je video te večeri odmah privukla pažnju istražitelja. Endi je kasnije rekao da je došao u tržni centar kako bi kupio njoj božićni poklon. Razgovarali su, a zatim su se razišli.
U tom trenutku niko nije znao da će upravo taj susret postati jedan od ključnih elemenata istrage koja će trajati gotovo četiri decenije. Nakon što je završila ono zbog čega je došla u tržni centar, Mišel je krenula prema svom automobilu, koji je bio parkiran na parkingu ispred tržnog centra.
Prema kasnijoj rekonstrukciji događaja, ona je ušla u automobil, ali nikada nije stigla kući.
Jeziv prizor na parkingu
Kako se Mišel nije vraćala, njena porodica je počela da brine. Kasnije te večeri pronađen je njen automobil na parkingu, a ona je bila unutra, mrtva. Imala je samo 18 godina. Na telu su pronađene brojne ubodne rane. Prema podacima iz istrage, napadač ju je izbo čak 29 puta. Na njenim rukama pronađene su povrede koje su ukazivale na to da se branila. Bila je to brutalna i veoma lična scena zločina. Novac i druge stvari koje je imala kod sebe nisu nestali, pa je vrlo brzo postalo jasno da pljačka verovatno nije bila motiv.
Istraga kreće u pogrešnom pravcu
Policija je počela da ispituje ljude koji su poznavali Mišel, a jedno ime se posebno izdvojilo Endi. Bio je njen bivši dečko, o bio je u tržnom centru te večeri. I sam je priznao da je video Mišel. Za istražitelje je to bilo dovoljno da ga ozbiljno provere.
On je, međutim, tvrdio da nije imao nikakve veze sa ubistvom. Rekao je da je nakon njihovog susreta otišao kući. Njegova porodica je mogla da potvrdi deo njegovog kretanja, ali policija nije imala dovoljno dokaza da ga optuži. Najvažnije, nije postojao fizički dokaz koji bi ga povezao sa ubistvom.
Kako su godine prolazile, istraga je sve više hladnela. Ubica nije pronađen. Porodica je morala da nastavi život bez odgovora na najvažnije pitanje, ko je ubio njihovu ćerku? Slučaj je ostao nerešen decenijama.
Endi Seidel je, međutim, živeo sa sumnjom koja ga je pratila godinama. Iako nikada nije bio osuđen niti optužen za ubistvo, činjenica da je bio poslednji poznati muškarac iz njenog života koji ju je video te večeri učinila ga je centralnom figurom u priči. A onda je tehnologija promenila sve.
DNK koji je čekao skoro 40 godina
Istražitelji su tokom godina sačuvali biološke tragove pronađene na mestu zločina i na Michelleinoj odeći. Napredak DNK tehnologije omogućio je da se slučaj ponovo otvori i da se tragovi analiziraju mnogo preciznije nego što je to bilo moguće 1979. godine. Kada je Endijev DNK upoređen sa muškim biološkim tragovima pronađenim u slučaju, rezultat je bio ključan, nije se poklapao. On nije bio Mišelin ubica. Čovek koji je decenijama bio pod sumnjom konačno je bio isključen. Ali sada je policija imala još jedno pitanje, ako Endi nije ubica, ko jeste?
Istražitelji su počeli da koriste savremene metode genetičke genealogije. DNK pronađen na mestu zločina pokušali su da povežu sa potencijalnim rođacima osobe kojoj je pripadao. To je bio dug i složen proces. Korak po korak, istražitelji su sužavali krug. A onda se pojavilo ime koje niko nije očekivao, Džeri Lin Burns. Burns nije bio osoba koju je javnost godinama povezivala sa Mišel. Živeo je svoj život i radio kao vlasnik firme. Ali policija je verovala da je upravo njegov DNK povezan sa tragovima pronađenim u automobilu.
Istražitelji su morali da budu sigurni. Prikupljen je dodatni DNK dokaz i izvršeno novo poređenje. Rezultat je bio ono što su čekali skoro četiri decenije. DNK se poklapao.
Hapšenje posle 39 godina
U decembru 2018. godine, gotovo 39 godina nakon ubistva, Džeri je uhapšen.
Imao je 66 godina, a Mišel je u trenutku ubistva imala samo 18. Od njenog ubistva prošle su decenije, ali zahvaljujući DNK tehnologiji policija je konačno dobila osumnjičenog. Za njenu porodicu to je bio trenutak koji su čekali gotovo četrdeset godina.
Suđenje
Burns je negirao krivicu. Međutim, tužilaštvo je predstavilo DNK dokaze i druge elemente slučaja koji su ga povezivali sa ubistvom. Porota ga je 2020. godine proglasila krivim za ubistvo prvog stepena. Sudija ga je osudio na doživotnu kaznu zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta. Posle 39 godina, ubica konačno je dobio kaznu.
Jedan od najzanimljivijih delova ovog slučaja jeste sudbina Endija Seidela. Decenijama je njegovo ime bilo povezivano sa ubistvom. Čovek koji je godinama živeo sa sumnjom konačno je mogao da bude oslobođen tereta koji je nosio gotovo čitav odrasli život.
Četiri decenije čekanja
Mišel Martinko nikada nije dobila priliku da završi srednju školu, odraste, zaljubi se, zasnuje porodicu ili proživi život koji je tek počinjao. Imala je 18 godina kada je otišla u tržni centar. Njena porodica je gotovo četiri decenije čekala odgovor.
A odgovor je na kraju došao iz nečega što 1979. godine nije moglo da postoji u ovakvom obliku iz DNK tehnologije i genetičke genealogije. Slučaj Mišel Martinko danas se smatra jednim od upečatljivijih primera kako savremena forenzika može da reši ubistvo koje je decenijama bilo bez odgovora.