- Nije svako povremeno zaboravljanje znak bolesti: zdrav mozak i posle 65. godine može da uči, pamti i donosi odluke.
- Samostalno vođenje terapije, kuvanje, organizacija dana, snalaženje u prostoru i upravljanje novcem ukazuju na očuvane kognitivne sposobnosti.
- Ako se pamćenje, snalaženje ili svakodnevno funkcionisanje uporno pogoršavaju, potrebno je obratiti se lekaru.
Da li vam se nekada dogodi da zaboravite nečije prezime, ne možete odmah da se setite gde ste ostavili ključeve ili vam na trenutak "stane" misao? Posle 65. godine takve sitnice lako mogu da izazovu zabrinutost.
"Da li je ovo početak nečeg ozbiljnijeg?" – pitanje koje se tada često pojavi u glavi može da bude mnogo strašnije od samog zaboravljanja.
Danas se o demenciji i Alchajmerovoj bolesti govori više nego ikada, pa je sasvim razumljivo što ljudi postaju osetljivi na svaku promenu u pamćenju. Ipak, nije svaka zaboravnost znak bolesti.
Medicina odavno odbacuje ideju da starenje automatski znači i potpuno opadanje mentalnih sposobnosti. Zdrav mozak i sa 65, 75, pa čak i 85 godina može da bude izuzetno sposoban. Menja se način na koji funkcioniše, ali to ne znači da prestaje da uči, pamti i donosi odluke.
Neurologi i stručnjaci za kognitivne funkcije koriste različite testove kako bi procenili stanje pamćenja, pažnje i drugih sposobnosti. Međutim, postoje i jednostavni pokazatelji koji se mogu uočiti u svakodnevnom životu.
Neke naizgled obične aktivnosti zapravo zahtevaju veoma složen rad mozga. One uključuju pamćenje, pažnju, planiranje, snalaženje, donošenje odluka i sposobnost prilagođavanja.
Ako većinu ovih stvari možete da obavljate samostalno, bez neuobičajenih poteškoća i uz uobičajen nivo napora, to može biti dobar znak da su vaše kognitivne sposobnosti očuvane.
Važno upozorenje
Ovi pokazatelji nisu medicinski test niti mogu da potvrde ili isključe demenciju. Njihova svrha je da pomognu da bolje razumete razliku između uobičajenih promena koje dolaze sa godinama i simptoma koji zaslužuju stručnu procenu.
Ako vi ili neko iz vaše porodice primetite uporno i postepeno pogoršanje pamćenja, snalaženja ili sposobnosti obavljanja svakodnevnih aktivnosti, važno je obratiti se lekaru, neurologu ili gerijatru.
1. Samostalno vodite računa o terapiji
Uzimanje lekova u određeno vreme može delovati kao potpuno rutinska stvar, ali iza toga stoji niz mentalnih procesa. Potrebno je zapamtiti šta treba uzeti, kada, u kojoj dozi, ali i imati svest o tome da li je lek već uzet.
Tu učestvuju različiti oblici pamćenja, pažnja, osećaj za vreme i takozvane izvršne funkcije, odnosno sposobnost da organizujemo i sprovedemo određenu radnju.
Posebno je značajno takozvano prospektivno pamćenje – sposobnost da zapamtimo da nešto treba da uradimo u budućnosti.
Ako redovno pratite svoju terapiju, koristite kutiju za lekove ili podešavate podsetnike na telefonu, to pokazuje da ste pronašli način da uspešno organizujete obaveze.
Još jedan dobar znak je sposobnost prilagođavanja plana kada se okolnosti promene, na primer kada zbog pregleda ili drugog razloga morate da promenite uobičajeni raspored.
Zaključak: Kutija za lekove ili podsetnik na telefonu nisu znak slabosti. Naprotiv, oni mogu biti veoma koristan alat koji podržava dobro organizovane svakodnevne navike.
2. I dalje možete da spremate omiljena jela bez recepta
Kuvanje je mnogo složenija aktivnost nego što na prvi pogled izgleda.
Kada pripremate ručak bez gledanja u recept, oslanjate se na iskustvo i pamćenje. Znate šta prvo treba staviti u šerpu, koliko se nešto kuva, kada treba dodati začine i kako da procenite da li je jelo gotovo.
U isto vreme možete da kuvate supu, pripremate salatu i pazite da nešto ne zagori.
U svemu tome učestvuju proceduralno i semantičko pamćenje, radna memorija, pažnja, planiranje i sposobnost obavljanja više zadataka.
Zato je značajna promena kada osoba koja je godinama samostalno kuvala odjednom počne da zaboravlja osnovne korake, stalno proverava poznate recepte ili ostavlja šporet uključen.
Naravno, povremena greška ili zaboravljena namirnica nisu razlog za paniku.
Zaključak: Ako i dalje bez većih problema pripremate jela koja ste godinama kuvali, to je znak da koristite čitav niz očuvanih mentalnih sposobnosti.
3. Umite da organizujete dan i vodite domaćinstvo
Plaćanje računa, odlazak u prodavnicu, zakazivanje pregleda, održavanje doma i dogovaranje susreta sa prijateljima zahtevaju mnogo više od pukog pridržavanja rutine.
Potrebno je znati šta treba uraditi, kojim redosledom i kada. Potrebno je započeti zadatak, završiti ga i preći na sledeći.
Upravo zato svakodnevna samostalnost može biti važan pokazatelj očuvanih izvršnih funkcija.
Ako i dalje imate svoj ritam, pravite planove i možete da organizujete obaveze bez tuđe pomoći, to je dobar znak.
Zaključak: Uređen dom i organizovan dan nisu samo pitanje navike – oni pokazuju da uspešno planirate i upravljate svakodnevnim životom.
4. Umite da se snađete u prostoru
Odlazak u novi deo grada, pronalaženje nepoznate ordinacije ili snalaženje u velikom tržnom centru zahtevaju prostornu orijentaciju i sposobnost navigacije.
Kada se krećemo kroz prostor, mozak koristi informacije o pravcu, udaljenosti, orijentirima i prethodnim iskustvima.
Zabrinjavajuće je kada osoba počne da se gubi na mestima koja su joj godinama poznata, ne prepoznaje uobičajene rute ili ima sve veći strah od kretanja bez pratnje.
S druge strane, korišćenje mape ili navigacije kada se nađemo u nepoznatom delu grada potpuno je normalno.
Čak i kada koristite navigaciju na telefonu, važno je da i dalje razumete gde se nalazite i kuda idete.
Zaključak: Sposobnost da se snađete u prostoru i prepoznate poznate rute jedan je od važnih aspekata svakodnevnog kognitivnog funkcionisanja.
5. Umite da upravljate novcem
Plaćanje računa, planiranje mesečnih troškova, proveravanje kusura i praćenje stanja na računu zahtevaju koncentraciju, računanje i donošenje odluka.
Finansijsko funkcionisanje je zato veoma složena svakodnevna veština.
Posebno može biti značajno ako osoba koja je čitavog života pažljivo raspolagala novcem iznenada počne da pravi neuobičajene greške – zaboravlja da plati račune, ne razume izvod iz banke ili lako poveruje nepoznatim ljudima koji traže novac.
Sa druge strane, učenje novih načina plaćanja ili korišćenja elektronskog bankarstva može biti dobar način da se čovek upozna sa novim tehnologijama i zadrži osećaj samostalnosti.
Zaključak: Samostalno upravljanje novcem pokazuje da i dalje možete da planirate, računate, procenjujete i donosite odluke.
6. Sećate se nedavnih događaja i razgovora
Svi povremeno zaboravimo gde smo ostavili naočare ili ne možemo odmah da se setimo nečijeg imena. To samo po sebi ne znači da postoji ozbiljan problem.
Važnije je kako funkcioniše pamćenje svakodnevnih događaja.
Možete li da se setite o čemu ste juče razgovarali sa članom porodice? Da li pamtite šta ste radili tog jutra? Možete li da prepričate radnju emisije koju ste gledali prethodne večeri?
Kod uobičajenih promena povezanih sa godinama često se dešava da se informacije kasnije vrate. Na primer, ne možete odmah da se setite imena glumca, ali vam ono posle nekoliko minuta "dođe".
Veći razlog za zabrinutost predstavljaju situacije u kojima osoba ne može da se seti samog događaja ili nije svesna da je nešto zaboravila.
Zaključak: Sposobnost da pratite razgovor, pamtite nedavne događaje i kasnije ih prepričate važan je deo očuvanog svakodnevnog funkcionisanja.
7. I dalje učite nove stvari
Nova tehnologija mnogima može da deluje komplikovano, posebno kada se aplikacije i njihovi interfejsi stalno menjaju.
Ali upravo učenje novih stvari predstavlja svojevrsni izazov za mozak.
Kada naučite da koristite novu aplikaciju, obavite video-poziv, naručite prevoz preko telefona ili savladate neku drugu digitalnu veštinu, morate da razumete nove informacije, zapamtite korake i prilagodite se nečemu što vam ranije nije bilo poznato.
Tu dolaze do izražaja kognitivna fleksibilnost i sposobnost učenja.
Nije problem ako vam treba više vremena nego mlađoj osobi. Važnije je da postoji spremnost da pokušate, naučite i zapamtite novi način rada.
Zaključak: Ne morate biti stručnjak za tehnologiju. Sama sposobnost da učite i prilagođavate se novim stvarima važan je deo mentalne aktivnosti.
Najvažnije je kako funkcionišete u svakodnevnom životu
Ako i posle 65. godine samostalno kuvate, upravljate novcem, organizujete obaveze, snalazite se u prostoru, pratite terapiju, pamtite razgovore i učite nove stvari, nema razloga da svako povremeno zaboravljanje odmah tumačite kao znak ozbiljne bolesti.
Mozak se menja tokom starenja, ali starenje samo po sebi ne znači gubitak sposobnosti.
Najvažnija razlika je u tome da li promene postaju uporne, primetne i počinju da ometaju svakodnevni život.
Ako se to događa, nemojte ignorisati problem. Stručna procena može da utvrdi da li je reč o normalnim promenama povezanim sa godinama, posledici nekog drugog zdravstvenog problema ili kognitivnom poremećaju.
Zato zaboravljeno ime ili ključevi ostavljeni na neobičnom mestu sami po sebi nisu razlog za strah. Mnogo je važnije sačuvati samostalnost, ostati aktivan, učiti, družiti se i pratiti promene koje zaista utiču na svakodnevni život.
Da li vam se nekada dogodi da zaboravite nečije prezime, ne možete odmah da se setite gde ste ostavili ključeve ili vam na trenutak „stane“ misao? Posle 65. godine takve sitnice lako mogu da izazovu zabrinutost.
„Da li je ovo početak nečeg ozbiljnijeg?“ – pitanje koje se tada često pojavi u glavi može da bude mnogo strašnije od samog zaboravljanja.
Danas se o demenciji i Alchajmerovoj bolesti govori više nego ikada, pa je sasvim razumljivo što ljudi postaju osetljivi na svaku promenu u pamćenju. Ipak, nije svaka zaboravnost znak bolesti.
Medicina odavno odbacuje ideju da starenje automatski znači i potpuno opadanje mentalnih sposobnosti. Zdrav mozak i sa 65, 75, pa čak i 85 godina može da bude izuzetno sposoban. Menja se način na koji funkcioniše, ali to ne znači da prestaje da uči, pamti i donosi odluke.
Neurologi i stručnjaci za kognitivne funkcije koriste različite testove kako bi procenili stanje pamćenja, pažnje i drugih sposobnosti. Međutim, postoje i jednostavni pokazatelji koji se mogu uočiti u svakodnevnom životu.
Neke naizgled obične aktivnosti zapravo zahtevaju veoma složen rad mozga. One uključuju pamćenje, pažnju, planiranje, snalaženje, donošenje odluka i sposobnost prilagođavanja.
Ako većinu ovih stvari možete da obavljate samostalno, bez neuobičajenih poteškoća i uz uobičajen nivo napora, to može biti dobar znak da su vaše kognitivne sposobnosti očuvane.
Važno upozorenje
Ovi pokazatelji nisu medicinski test niti mogu da potvrde ili isključe demenciju. Njihova svrha je da pomognu da bolje razumete razliku između uobičajenih promena koje dolaze sa godinama i simptoma koji zaslužuju stručnu procenu.
Ako vi ili neko iz vaše porodice primetite uporno i postepeno pogoršanje pamćenja, snalaženja ili sposobnosti obavljanja svakodnevnih aktivnosti, važno je obratiti se lekaru, neurologu ili gerijatru.
1. Samostalno vodite računa o terapiji
Uzimanje lekova u određeno vreme može delovati kao potpuno rutinska stvar, ali iza toga stoji niz mentalnih procesa. Potrebno je zapamtiti šta treba uzeti, kada, u kojoj dozi, ali i imati svest o tome da li je lek već uzet.
Tu učestvuju različiti oblici pamćenja, pažnja, osećaj za vreme i takozvane izvršne funkcije, odnosno sposobnost da organizujemo i sprovedemo određenu radnju.
Posebno je značajno takozvano prospektivno pamćenje – sposobnost da zapamtimo da nešto treba da uradimo u budućnosti.
Ako redovno pratite svoju terapiju, koristite kutiju za lekove ili podešavate podsetnike na telefonu, to pokazuje da ste pronašli način da uspešno organizujete obaveze.
Još jedan dobar znak je sposobnost prilagođavanja plana kada se okolnosti promene, na primer kada zbog pregleda ili drugog razloga morate da promenite uobičajeni raspored.
Zaključak: Kutija za lekove ili podsetnik na telefonu nisu znak slabosti. Naprotiv, oni mogu biti veoma koristan alat koji podržava dobro organizovane svakodnevne navike.
2. I dalje možete da spremate omiljena jela bez recepta
Kuvanje je mnogo složenija aktivnost nego što na prvi pogled izgleda.
Kada pripremate ručak bez gledanja u recept, oslanjate se na iskustvo i pamćenje. Znate šta prvo treba staviti u šerpu, koliko se nešto kuva, kada treba dodati začine i kako da procenite da li je jelo gotovo.
U isto vreme možete da kuvate supu, pripremate salatu i pazite da nešto ne zagori.
U svemu tome učestvuju proceduralno i semantičko pamćenje, radna memorija, pažnja, planiranje i sposobnost obavljanja više zadataka.
Zato je značajna promena kada osoba koja je godinama samostalno kuvala odjednom počne da zaboravlja osnovne korake, stalno proverava poznate recepte ili ostavlja šporet uključen.
Naravno, povremena greška ili zaboravljena namirnica nisu razlog za paniku.
Zaključak: Ako i dalje bez većih problema pripremate jela koja ste godinama kuvali, to je znak da koristite čitav niz očuvanih mentalnih sposobnosti.
3. Umite da organizujete dan i vodite domaćinstvo
Plaćanje računa, odlazak u prodavnicu, zakazivanje pregleda, održavanje doma i dogovaranje susreta sa prijateljima zahtevaju mnogo više od pukog pridržavanja rutine.
Potrebno je znati šta treba uraditi, kojim redosledom i kada. Potrebno je započeti zadatak, završiti ga i preći na sledeći.
Upravo zato svakodnevna samostalnost može biti važan pokazatelj očuvanih izvršnih funkcija.
Ako i dalje imate svoj ritam, pravite planove i možete da organizujete obaveze bez tuđe pomoći, to je dobar znak.
Zaključak: Uređen dom i organizovan dan nisu samo pitanje navike – oni pokazuju da uspešno planirate i upravljate svakodnevnim životom.
4. Umite da se snađete u prostoru
Odlazak u novi deo grada, pronalaženje nepoznate ordinacije ili snalaženje u velikom tržnom centru zahtevaju prostornu orijentaciju i sposobnost navigacije.
Kada se krećemo kroz prostor, mozak koristi informacije o pravcu, udaljenosti, orijentirima i prethodnim iskustvima.
Zabrinjavajuće je kada osoba počne da se gubi na mestima koja su joj godinama poznata, ne prepoznaje uobičajene rute ili ima sve veći strah od kretanja bez pratnje.
S druge strane, korišćenje mape ili navigacije kada se nađemo u nepoznatom delu grada potpuno je normalno.
Čak i kada koristite navigaciju na telefonu, važno je da i dalje razumete gde se nalazite i kuda idete.
Zaključak: Sposobnost da se snađete u prostoru i prepoznate poznate rute jedan je od važnih aspekata svakodnevnog kognitivnog funkcionisanja.
5. Umite da upravljate novcem
Plaćanje računa, planiranje mesečnih troškova, proveravanje kusura i praćenje stanja na računu zahtevaju koncentraciju, računanje i donošenje odluka.
Finansijsko funkcionisanje je zato veoma složena svakodnevna veština.
Posebno može biti značajno ako osoba koja je čitavog života pažljivo raspolagala novcem iznenada počne da pravi neuobičajene greške – zaboravlja da plati račune, ne razume izvod iz banke ili lako poveruje nepoznatim ljudima koji traže novac.
Sa druge strane, učenje novih načina plaćanja ili korišćenja elektronskog bankarstva može biti dobar način da se čovek upozna sa novim tehnologijama i zadrži osećaj samostalnosti.
Zaključak: Samostalno upravljanje novcem pokazuje da i dalje možete da planirate, računate, procenjujete i donosite odluke.
6. Sećate se nedavnih događaja i razgovora
Svi povremeno zaboravimo gde smo ostavili naočare ili ne možemo odmah da se setimo nečijeg imena. To samo po sebi ne znači da postoji ozbiljan problem.
Važnije je kako funkcioniše pamćenje svakodnevnih događaja.
Možete li da se setite o čemu ste juče razgovarali sa članom porodice? Da li pamtite šta ste radili tog jutra? Možete li da prepričate radnju emisije koju ste gledali prethodne večeri?
Kod uobičajenih promena povezanih sa godinama često se dešava da se informacije kasnije vrate. Na primer, ne možete odmah da se setite imena glumca, ali vam ono posle nekoliko minuta „dođe“.
Veći razlog za zabrinutost predstavljaju situacije u kojima osoba ne može da se seti samog događaja ili nije svesna da je nešto zaboravila.
Zaključak: Sposobnost da pratite razgovor, pamtite nedavne događaje i kasnije ih prepričate važan je deo očuvanog svakodnevnog funkcionisanja.
7. I dalje učite nove stvari
Nova tehnologija mnogima može da deluje komplikovano, posebno kada se aplikacije i njihovi interfejsi stalno menjaju.
Ali upravo učenje novih stvari predstavlja svojevrsni izazov za mozak.
Kada naučite da koristite novu aplikaciju, obavite video-poziv, naručite prevoz preko telefona ili savladate neku drugu digitalnu veštinu, morate da razumete nove informacije, zapamtite korake i prilagodite se nečemu što vam ranije nije bilo poznato.
Tu dolaze do izražaja kognitivna fleksibilnost i sposobnost učenja.
Nije problem ako vam treba više vremena nego mlađoj osobi. Važnije je da postoji spremnost da pokušate, naučite i zapamtite novi način rada.
Zaključak: Ne morate biti stručnjak za tehnologiju. Sama sposobnost da učite i prilagođavate se novim stvarima važan je deo mentalne aktivnosti.
Najvažnije je kako funkcionišete u svakodnevnom životu
Ako i posle 65. godine samostalno kuvate, upravljate novcem, organizujete obaveze, snalazite se u prostoru, pratite terapiju, pamtite razgovore i učite nove stvari, nema razloga da svako povremeno zaboravljanje odmah tumačite kao znak ozbiljne bolesti.
Mozak se menja tokom starenja, ali starenje samo po sebi ne znači gubitak sposobnosti.
Najvažnija razlika je u tome da li promene postaju uporne, primetne i počinju da ometaju svakodnevni život.
Ako se to događa, nemojte ignorisati problem. Stručna procena može da utvrdi da li je reč o normalnim promenama povezanim sa godinama, posledici nekog drugog zdravstvenog problema ili kognitivnom poremećaju.
Zato zaboravljeno ime ili ključevi ostavljeni na neobičnom mestu sami po sebi nisu razlog za strah. Mnogo je važnije sačuvati samostalnost, ostati aktivan, učiti, družiti se i pratiti promene koje zaista utiču na svakodnevni život.