- Đina Dejvis je u Veneciji dobila nagradu za doprinos ženama u filmskoj industriji, uz zapažen izlazak na crveni tepih u crnoj toaleti.
- Oskarovka već godinama vodi borbu za veću zastupljenost žena na ekranu, kroz svoj institut i javni aktivizam.
Visoka 183 centimetra, sa IQ-om koji se navodi kao 140, članica Mense, oskarovka, nekadašnja manekenka i žena koja je za samo nekoliko godina stigla gotovo do američkog olimpijskog tima u streličarstvu – život Đine Dejvis odavno prevazilazi granice tipične holivudske biografije.
Majka je prvi put postala tek sa 46 godina, iza sebe ima četiri bračne zajednice, a danas, sa 70, jednako privlači pažnju izgledom koliko i porukama koje šalje ženama. Upravo to pokazala je i u Veneciji, gde je još jednom dokazala da nikada nije pristajala na tuđa pravila.
Đina Dejvis pojavila se na 83. Filmskom festivalu u Veneciji, a crvenim tepihom prošetala je u elegantnoj crnoj toaleti sa svetlucavim detaljima.
Jednostavna silueta, diskretan glamur i opuštena frizura bili su dovoljni da glumica privuče pažnju fotografa. Posebno je iznenadila mladolikim izgledom – u januaru ove godine proslavila je 70. rođendan.
Međutim, njen dolazak u Veneciju nije bio važan samo zbog mode.
Đina je bila među ženama nagrađenim na prvom italijanskom izdanju događaja ELLE BNP Paribas Women in Venice, gde joj je pripala nagrada Empowerment Award, priznanje povezano sa njenim dugogodišnjim zalaganjem za bolju zastupljenost žena u filmskoj industriji.
Od „Telme i Luiz“ do borbe za žene u Holivudu
Dejvis je tokom karijere igrala žene koje nisu čekale da ih neko drugi spase, a upravo su je iskustva iz filmske industrije navela da se ozbiljnije posveti pitanju zastupljenosti žena na ekranu.
Jedna uloga bila je posebno važna – Telma u kultnom filmu „Telma i Luiz“.
Nakon filma, kako je svojevremeno pričala, žene su joj prilazile želeći da joj ispričaju sopstvene životne priče. Tada je počela još jasnije da shvata koliko snažno ono što vidimo na ekranu može da utiče na način na koji doživljavamo sebe i svoje mogućnosti.
Kasnije je osnovala institut koji nosi njeno ime i bavi se zastupljenošću i rodnom ravnopravnošću u medijima.
Njena ideja može da se sažme u jednostavnu poruku: kada devojčice vide žene kao naučnice, liderke, sportistkinje, avanturistkinje i junakinje, lakše mogu da zamisle sebe u tim ulogama.
Upravo zbog toga Đina godinama insistira na tome da način na koji film prikazuje žene nije nevažan detalj, već nešto što može da utiče na čitave generacije.
Sa 41 uzela luk i strelu, dve godine kasnije takmičila se za mesto u olimpijskom timu
Možda najbolji dokaz koliko je sama verovala u pomeranje granica jeste priča koja nema gotovo nikakve veze sa glumom.
Đina Dejvis počela je ozbiljno da trenira streličarstvo tek u četrdesetim.
Umesto da joj godine budu izgovor, posvetila se treningu toliko ozbiljno da se 1999. našla među kandidatkinjama koje su pokušavale da izbore mesto u američkom olimpijskom timu.
Na završnom kvalifikacionom takmičenju zauzela je 24. mesto među 28 polufinalistkinja. Nije uspela da se nađe među tri žene koje su dobile mesto u timu, ali je rezultat bio izuzetan za nekoga ko je sport počeo da trenira svega nekoliko godina ranije.
Njena sportska epizoda zato je mnogo više od zanimljivosti iz biografije. Pokazala je da početak nečega novog ne mora da bude rezervisan za dvadesete.
Zbog 183 centimetra visine u mladosti se osećala drugačije
Danas je njena visina deo prepoznatljive pojave, ali Đina je pričala da joj u mladosti nije uvek donosila samopouzdanje.
Visoka je oko 183 centimetra, a pre glumačke karijere upravo joj je takva građa pomogla da pronađe mesto u svetu modelinga. Iz tog perioda kasnije je stigla prilika koja će joj promeniti život.
Rođena je u Masačusetsu, a kao tinejdžerka je deo školovanja provela u Švedskoj i naučila švedski jezik. Nakon studija drame na Bostonskom univerzitetu preselila se u Njujork, gde je pokušavala da izgradi karijeru.
Radila je različite poslove i bavila se modelingom pre nego što je dobila prvu veliku filmsku priliku.
A ona nije mogla da bude spektakularnija.
Prva filmska audicija odvela ju je pravo uz Dastina Hofmana
Đina je početkom osamdesetih dobila ulogu u filmu „Tutsi“ Sidnija Polaka, sa Dastinom Hofmanom u glavnoj ulozi.
Bio je to početak karijere koja će joj doneti neke od najpoznatijih ženskih uloga tog vremena.
Usledili su filmovi „Muva“, „Slučajni turista“, za koji je osvojila Oskara za najbolju sporednu glumicu, „Telma i Luiz“ i „Njihova liga“.
Upravo „Telma i Luiz“ postao je mnogo više od filmskog hita. Uloga žene koja pokušava da preuzme kontrolu nad sopstvenim životom promenila je i način na koji je sama Đina razmišljala o položaju žena u filmskoj industriji.
Ljubav joj nije bila jednostavna – iza nje su četiri bračne zajednice
Dok je profesionalno nizala uspehe, privatni život bio je mnogo turbulentniji.
Đina Dejvis imala je četiri duge bračne zajednice. Bila je sa Ričardom Emolom, potom sa glumcem Džefom Goldblumom, sa kojim je delila i filmski set, a zatim sa rediteljem Renijem Harlinom.
Poslednja dugogodišnja zajednica bila je sa hirurgom Rezom Džarahijem, koji je bio znatno mlađi od nje. Njih dvoje godinama su se predstavljali kao supružnici i zajedno dobili troje dece, mada je tokom njihovog kasnijeg pravnog spora utvrđivano pitanje pravnog statusa njihovog venčanja.
Upravo sa Rezom ostvarila joj se želja koju je dugo čekala – postala je majka.
P
rvo dete rodila je sa 46, a blizance dobila dve godine kasnije
Đina je ćerku Alize rodila 2002. godine, kada je imala 46 godina.
Dve godine kasnije porodica je postala još veća – dobila je blizance Kijana i Kajisa.
Glumica je kasnije govorila da joj je drago što je decu dobila kasnije u životu jer je do tada prošla kroz velike lične promene i sazrevanje.
Majčinstvo joj se, kako je govorila, dogodilo mnogo kasnije nego što je nekada zamišljala, ali upravo u trenutku koji se za nju pokazao kao pravi.
I dok društvo ženama često nameće rokove do kojih bi trebalo da izgrade karijeru, pronađu partnera ili postanu majke, njen život tekao je potpuno drugačijim redosledom.