- Lin Azopardi je posle 21 godine braka saznala šok istinu
- Iako su pokušali da sačuvaju brak, nakon meseci bola i razgovora odlučila je da se razvede, a on se kasnije iselio.
- Danas su u prijateljskim odnosima, oboje imaju nove partnere i povremeno se viđaju bez tenzija
Lin Azopardi godinama je verovala da dobro poznaje čoveka sa kojim je gradila porodicu, odgajala troje dece i delila sve velike i male trenutke života. Njihov brak možda nije bio savršen, ali je delovao stabilno, dovoljno čvrsto da traje zauvek. A onda joj je jedne večeri suprug pružio malu belu kovertu i za nekoliko minuta srušio sve ono što je mislila da zna o njihovoj ljubavi, prošlosti i zajedničkoj budućnosti.
Njenu ispovest za "Dejli Mejl" vam prenosimo u celosti:
"Susret sa mojim prijateljem Džulijanom na našim redovnim ćaskanjima uz kafu jedan je od najvažnijih trenutaka mog meseca.
Od trenutka kada sednemo, jedva da se zaustavljamo da udahnemo, prateći sve, od aktuelnih događaja, preko problema u vezama, pa sve do toga šta naša deca rade.
Znam da mu mogu reći sve. Ukratko, on mi je najbolji prijatelj.
Međutim, iza našeg današnjeg odnosa krije se priča koju malo ko očekuje. Džulijan nije samo čovek kojem danas poveravam gotovo sve – bio je moj suprug više od dve decenije i otac naše troje dece. A onda mi je jedne noći, posle 21 godine braka, pružio malu belu kovertu i saopštio istinu zbog koje sam počela da preispitujem svaki trenutak našeg zajedničkog života.
Mislila sam da poznajem čoveka pored kojeg sam provela toliko godina. Nisam ni slutila da će tri reči napisane njegovim rukopisom srušiti sve u šta sam do tada verovala, ali ni da ćemo deset godina kasnije ponovo sedeti jedno preko puta drugog – ovog puta kao najbolji prijatelji.
Posle 21 godine braka pružio mi je kovertu u kojoj su bile napisane samo 3 reči
Možda će vas iznenaditi da sam u srećnoj dugoročnoj vezi sa drugim muškarcem. Srećom, Nik veoma dobro prihvata naše prijateljstvo.
Još šokantnije, bila sam udata za Džulijana više od dve decenije, sve dok mi, pre deset godina, kada sam imala 49 godina, nije slomio srce na najrazorniji način.
Došlo je niotkuda – ili se bar tako činilo u tom trenutku.
Jedne noći smo ležali zajedno u krevetu kada je Džulijan iznenada počeo da plače i pružio mi malu belu kovertu.
Nešto očigledno nije bilo u redu – i moj um je jurio sa mogućnostima. Da li sam bila na putu da otkrijem da moj muž krije aferu, užasan dug, neizlečivu bolest?
Drhtavim rukama, dok sam otvarala kovertu, očajnički sam pregledala četiri stranice, ispisane njegovim uvek elegantnim rukopisom.
Onda su mi se oči zaustavile na tri reči od kojih mi je srce stalo: „Ja sam gej.“
Nemoguće, pomislila sam, vraćajući se u sećanje na rođenje naše troje neverovatne dece, tada od 16, 18 i 20 godina. Zatim na naš dan venčanja 21 godinu ranije i zavete koje smo dali da ćemo se voleti i ceniti zauvek.
Bes je ključao u meni, želela sam da vrisnem, da iskidam pismo u paramparčad, a ipak, mirnim glasom koji nisam prepoznavala, čula sam sebe kako pitam: „Je li ovo istina? Jesi li me ikada voleo? Jesi li bio neveran? Šta sve ovo znači?“
„Nikada nisam želeo da te povredim, Li“, konačno je tiho odgovorio.
Ali jeste. Upravo sam otkrila da su poslednje dve decenije mog života bile laž.
Da li je postojao ikakav način da naš brak ovo preživi? I kako nisam ranije prepoznala istinu o Džulijanu?
U njemu sam pronašla sve ono što moj otac nije bio
Možda je odgovor ležao u mom vaspitanju. Odrasla sam kao jedno od devetoro dece, sa ocem koji me je zlostavljao. Mrzela sam ga i znala sam da želim da budem sa muškarcem koji je nežan i ljubazan – potpuna suprotnost mom ocu.
Neko, zapravo, potpuno kao Džulijan, koga sam upoznala kada sam imala 27 godina i studirala za nastavnika.
Iz zabave sam otišla da mi gledaju tarot karte i kada sam rekla ženi koja ih je tumačila da se nadam da ću upoznati nekoga, njeno lice se ozarilo. „Moj brat Džulijan je Lav, učitelj i iz velike porodice, baš kao i ti“, rekla je oduševljeno. „Mislim da biste bili savršen par.“
Sa 25 godina, Džulijan je bio zgodan i šarmantan, ali me je zaista impresioniralo njegovo tiho ponašanje.
Kada smo se upoznali, postavljao mi je pitanja i činilo se da mu je zaista stalo. Nisam mogla da verujem da je ovaj blagi, inteligentni čovek samac.
U početku me nije uznemirilo što nije pokušao da me poljubi. Ali kada smo izašli zajedno tri nedelje kasnije, on i dalje nije napravio nijedan korak. Te večeri sam zurila u njegove duge trepavice i pune usne, očajnički se nadajući da će shvatiti, ali on je izgledao nesvestan toga.
Džulijan je priznao da je nevin, pa sam razumela da je seks za njega bio veliki korak.
Ali činjenica da se još uvek nismo ni poljubili me je zbunila, frustrirala i pomalo iznervirala.
Predložila sam da napravimo pauzu, ali nedelju dana kasnije njegova mama je pozvala da mi kaže koliko je Džulijan tužan bez mene. Bila sam oduševljena; sigurno je ovo bio znak da treba ponovo da pokušamo?
Ovog puta je Džulijan bio strastven i počeli smo da vodimo ljubav, što je bilo i često i izuzetno prijatno.
Bila sam tako srećna; osećala sam se kao da je poslednji deo slagalice naše veze došao na svoje mesto, posebno kada me je, šest meseci kasnije, Džulijan zaprosio.
Ali uprkos tome što mi je stavio prsten na prst, on se i dalje klonio javnog iskazivanja naklonosti. Kada sam se jednog dana privila uz njega u vozu, Džulijan se smrznuo, kao da radimo nešto neprikladno.
U tim trenucima, kada bih osetila nalet odbacivanja i neizvesnosti, govorila bih sebi da ne budem glupa. Ako sam izabrala da budem sa introvertom, šta sam očekivala?
Osim toga, Džulijan je bio strastven kada smo bili sami i bili smo veoma kompatibilni u svim ostalim pogledima. Oboje smo želeli decu i bili smo oduševljeni kada smo otkrili da sam trudna samo dva meseca nakon prosidbe.
Noć pred venčanje postavio mi je pitanje čije sam značenje shvatila tek dve decenije kasnije
Odjednom nam je naš plan za veliko venčanje sledeće zime izgledao ludo. Tako smo pobegli. Bilo je veoma romantično. Ali noć pre venčanja, Džulijan me je nervozno pitao: „Li, da li radimo pravu stvar?“
Pretpostavila sam da je zabrinut kako će naše porodice reagovati na naše bekstvo i uverila sam ga da će sve biti u redu.
Dve decenije kasnije setila sam se njegovih reči i shvatila da se iza njih krije sasvim druga briga.
Ipak, Džulijan je bio oduševljen kada sam rodila našeg sina, a zatim ponovo kada su se rodile naše dve ćerke. Ali dok njegova ljubav prema deci nikada nije bila dovedena u pitanje, tokom godina naša veza je počela da slabi.
Nakon 11 godina braka, seks je postajao sve ređi, a potom je gotovo u potpunosti nestao.
Na venčanju prijatelja neko je pitao: „Džulijane, zar nisi ponosan na to koliko lepo izgleda tvoja žena?“
Sve što smo dobili kao odgovor bilo je rasejano: „Mm, da.“
Njegova nezainteresovanost me je duboko pogađala, posebno zato što je bio pažljiv na toliko drugih načina.
Bila sam žena sa željama i potrebama, ali sam se osećala nevoljeno i ružno. Ako bih pokušala da pomenem naš nedostatak intimnosti, on bi ili odbio da razgovara o tome ili bi zauzeo defanzivan stav.
„Jednostavno mi nije potreban seks sve vreme“, govorio bi, očigledno želeći da se razgovor završi. „Nisam kao drugi muškarci.“
To su takođe bile reči na koje ću jednog dana gledati kroz sasvim drugačiju prizmu.
Snalazila sam se podsećajući sebe da imam troje prelepe dece i da je većinu vremena naš brak bio dobar. Ako je nedostatak seksa bio cena koju sam morala da platim za život koji smo imali, prihvatila sam to.
Kao i mnoge žene srednjih godina, nisam mislila da zaslužujem više i samo sam pretpostavila da se to dešava u dugom braku.
Do januara 2016. godine imala sam 49 godina i život se učvrstio u uobičajeni, mada neuzbudljiv, ritam. Još uvek sam volela Džulijana i, nakon 21 godine braka, znala sam da on voli mene.
Ali prošlo je deset godina otkako smo vodili ljubav, a naklonost je bila retka. Ako bih bila stvarno uznemirena, mogao bi me zagrliti i, na trenutak, bila bih preplavljena time koliko je lepo biti dodirnuta. Onda bi bilo gotovo.
„Ja sam gej“ – tri reči zbog kojih sam preispitala ceo brak
Te noći, kada mi se svet srušio, ušla sam u našu spavaću sobu očekujući svoj uobičajeni poljubac u obraz za laku noć.
Umesto toga, Džulijan mi je ćutke pružio kovertu sa mojim imenom na prednjoj strani i počeo da plače.
Nakon što sam pročitala njegovo pismo, ruke su mi se i dalje tresle, a reči „Ja sam gej“ neprestano su mi se ponavljale u glavi. Shvatila sam da slušam kako jeca.
„Li, morao sam da ti kažem jer sam se plašio šta bih mogao da uradim, a ti zaslužuješ nekoga mnogo boljeg od mene“, objasnio je.
Celu noć smo ostali budni razgovarajući, plačući i grleći se. Nisam mogla da se setim kada smo se poslednji put tako zagrlili i bilo je lepo, iako sam znala da je upravo to otkriće koje nam je promenilo život dovelo do toga da ponovo budemo jedno drugom u zagrljaju.
Džulijan mi je rekao da je oduvek mislio da je gej, ali da je, zbog osećaja srama, to potisnuo. Iako je bilo nekih iskustava sa muškarcem pre nego što me je upoznao, tvrdio je da mi nikada nije bio neveran. Znam da mu mnoge žene ne bi verovale, ali ja jesam. Još uvek verujem.
Dok sam ga slušala kako izražava svoju večnu ljubav prema meni, setila sam se jedne rečenice iz njegovog pisma: „Nadam se da možemo nastaviti naše bračno putovanje, iako na drugačiji način.“
Ali bilo mi je mučno od otkrića da je godinama rano ustajao da bi tajno gledao gej po*nografiju. Njegova krivica i očajnička želja da bude sa muškarcem naveli su ga da napiše pismo.
Ipak sam ga volela i zaista verovala da sada, kada je bio iskren, možemo da uspemo.
Sada vidim koliko je to bilo potpuno naivno, ali, koliko god bizarno zvučalo, narednih nekoliko nedelja činile su mi se kao drugi medeni mesec.
Džulijan je bio novi čovek, nežan i očajnički je želeo da me dodirne, mada sada, gledajući unazad, vidim da je to proizašlo iz njegove želje da naš brak preživi njegovo otkriće, a ne iz novootkrivene želje za mnom.
Napisali smo spiskove stvari koje volimo jedno kod drugog i šetali plažom držeći se za ruke. Bila sam puna ljubavi.
Posebno sam vodila računa o svom izgledu, očajnički pokušavajući da zadobijem njegovo odobrenje. Bila sam spremna da uradim šta god je potrebno. A ako je Džulijanu bilo potrebno da povremeno gleda slike muškaraca, rekla sam sebi da mogu da se nosim sa tim. Tako smo ponovo počeli da imamo seksualne odnose, prvi put posle više od decenije, ovog puta oboje gledajući slike ili video-snimke golih muškaraca.
Ali videti Džulijanovu želju za njima na slikama na ekranu, shvatiti da će naša veza uvek uključivati drugog muškarca, čak i ako je to samo slika, bilo je previše.
Ćerka me je pronašla uplakanu i postavila pitanje koje nisam očekivala
Dve nedelje nakon njegovog pisma, moja najstarija ćerka, tada 18-godišnjakinja, našla me je kako plačem u bašti. Pokušala sam da izbegnem njena pitanja, ali je shvatila da to ima neke veze sa tatom. Da li je imao aferu, pitala je. „Ne baš“, odgovorila sam.
Oduvek je bila veoma intuitivna, primećujući stvari koje bi nama ostalima možda promakle.
Dakle, mogu samo da pretpostavim da ju je neki instinkt ili nagoveštaj onoga što je tokom detinjstva primećivala u našem odnosu naveo da pita: „Je li tata gej, mama?“ Priznajem da sam sa tugom i olakšanjem odgovorila: „Jeste.“
Seli smo kao petočlana porodica da razgovaramo. Svo troje dece naizmenično je prolazilo kroz zbunjenost i bes.
U međuvremenu, borila sam se sa nesanicom, ležala budna satima, beskrajno analizirajući naše godine zajedno. Razmišljala sam o Džulijanovim sumnjama noć pre našeg venčanja i bilo mi je muka.
Koliko bi život bio drugačiji da sam razumela njegov pravi razlog zbog kojeg se plašio da kaže: „Da.“
U jednom trenutku sam bila ljuta na sebe što nisam shvatila istinu, a u sledećem besna na njega što je od mog života i od našeg braka napravio laž.
Neumorno sam mu postavljala pitanja, verujući da, ako dovoljno saznam, mogu da krenem napred. Umesto toga, čula sam samo stvari koje su me još više slomile.
Da li je Džulijan ikada pomislio na muškarce kada smo se ljubili? „Ponekad“, odgovorio je.
Da li su ljubavne čestitke za Dan zaljubljenih i pisma za godišnjicu braka koja mi je pisao bile laž?
„Samo sam se pretvarao“, odgovorio je tužno, odlučan da se drži svog obećanja da će mi reći istinu, ma koliko bolna bila. „Verovao sam da ćemo vremenom uspeti.“
Posle pet meseci shvatila sam da zaslužujem drugačiji život
Očajnički mi je bila potrebna pomoć. Otvorila sam se nekolicini bliskih prijatelja, koji su me podržali, ali niko zaista nije razumeo uznemirujuću situaciju u kojoj sam se našla. Onda sam pronašla onlajn grupu za podršku supružnicima čiji su partneri otkrili da su gej.
To je bila slamka spasa; tu su bili ljudi koji su tačno znali kroz šta prolazim. Deleći naše priče, otkrila sam da su mnogi prošli kroz gore stvari, suočavajući se sa seksualnim neverstvom koje je ugrozilo njihovo zdravlje.
Pet meseci nakon pisma, još uvek sam bila na emotivnom rolerkosteru.
Plašila sam se da budem sama, ali sam takođe znala da zaslužujem više od toga da budem zamena za Džulijanove prave želje.
Na kraju sam mu rekla da je našem braku kraj.
Džulijan je prihvatio moju odluku sa tugom, ali ne i sa besom, i prošlo je još sedam meseci pre nego što se konačno iselio.
Gledajući ga kako odlazi, osećala sam se kao da mi je ogroman teret pao sa ramena.
Iako sam još uvek brinula o njemu, nisam mogla da zamislim da ćemo ostati bliski.
U nedeljama koje su usledile sastajali bismo se da razgovaramo o praktičnim pitanjima razvoda ili dece.
Ali, na moje iznenađenje, otkrili smo da možemo da prošetamo ili popijemo kafu, a da ne prekopavamo prošlost bez prestanka.
Zatekla sam sebe kako mu govorim da sam počela da pišem kako bih lakše prebolela ono što se dogodilo. Slušala sam ga kako mi priča o svojim nadanjima da će jednog dana upoznati muškarca. Umesto bola zbog njegovih reči, osećala sam se srećno zbog njega.
Kada smo se zagrlili na rastanku, osećali smo se kao da smo proveli trenutak sa prijateljem.
Ponovo sam otkrila kako izgleda zaljubiti se
Slušajući Džulijana kako priča o mogućim budućim partnerima, razmišljala sam o svom ljubavnom životu.
Želela sam da pokušam da ispunim usamljenost za koju sam sada videla da je postojala godinama pre nego što mi je Džulijan otkrio svoju tajnu. Nije bilo lako. Kada sam probala brze sastanke šest meseci nakon što je Džulijan otišao, shvatila sam da je prerano.
Ali veza sa zgodnim inženjerom koga sam upoznala preko zajedničkog prijatelja podsetila me je koliko je uzbudljivo ponovo se zaljubiti u nekoga, a seks je bio strastven i uzbudljiv.
Dao je sve od sebe da se osećam bezbedno, ali bilo je tako teško zaista verovati bilo kome.
Zauzvrat, on se mučio sa mojim prijateljstvom koje se razvijalo sa Džulijanom. Raskinuli smo posle godinu dana.
Tek nakon toga je moje prijateljstvo sa Džulijanom zaista procvetalo.
Do tada, delimično zahvaljujući protoku vremena, potpuno sam prihvatila da Džulijan nikada nije nameravao da me povredi. Nastavio je da mi pokazuje brigu i saosećanje. Bilo je očigledno da mi je zaista želeo najbolje.
Kako smo nastavili da se viđamo i razgovaramo, shvatila sam da nisam zaljubljena u njega kao što sam bila ranije. Moja osećanja prema njemu bila su osećanja prema prijatelju.
Danas mi je bivši muž jedan od najboljih prijatelja
Bila sam iskreno oduševljena kada je započeo vezu sa muškarcem, baš kao što je bio i on kada sam pre šest godina, sa 53 godine, upoznala svog sadašnjeg partnera Nika, tada 55-godišnjaka.
Nik se nikada nije osećao ugroženo mojim neobičnim životnim putem ili bliskim prijateljstvom sa Džulijanom.
Sada, kada Džulijan – koji je trenutno samac – i ja odemo da pogledamo predstavu ili se nađemo na ručku, ponosna sam na to koliko smo daleko stigli.
Pre deset godina otvorila sam kovertu i pomislila da je moj život završen. Umesto toga, otkrila sam svoju pravu snagu.
Zaslužila sam iskrenost i ljubav – i želim da svaka žena zna da zaslužuje isto", zaključila je.