- Aleksandar Radojičić probija se na rusko tržište brzinom munje
- Glumac je u 37. godini naučio ruski jezik
Aleksandar Radojičić je dobio glavnu ulogu u jednoj od najočekivanijih premijera godine, jedva znajući reč ruskog. Ali, Srbin je uspeo da osvoji Fjodora Bondarčuka, a njegov dugogodišnji prijatelj postao mu je glavni mentor.
Kasting za ulogu Dona Rumate u novoj filmskoj adaptaciji filma "Teško je biti Bog“ bio je rigorozan. Tim, predvođen Fjodorom Bondarčukom i Timurom Vajnštajnom, tražio je ne samo ubedljiv lik, već glumca sposobnog da igra reflektivnog intelektualca zarobljenog u krvavom svetu Arkanara. Aleksandar Radojičić je rizikovao da se pojavi na audiciji gotovo bez znanja jezika. Naučio je telst fonetski, kao muzičke note, ne razumevajući ni polovinu izgovorenog.
"Prvo su mi poslali tekst, knjigu na ruskom, a prevod preko Gugl prevodioca je bio katastrofa. Nisam ništa razumeo. Onda sam pronašao dobar prevod u Srbiji i bio sam oduševljen što sam ga pročitao. Knjiga je divna“, ispričao je Radojičić za Woman.ru.
Nije dikcija bila ono što je impresioniralo producente. Videli su pravu osobu pred kamerom, sa očima koje su otkrivale unutrašnji sukob čoveka iz sveta humanizma koji je propao. Upravo je ta neobičnost i blagi akcenat ubedili Bondarčuka da da Srbinu zeleno svetlo. Morao je da nauči ruski od nule sa 37 godina.
"Ne mislim da je moguće naučiti novi jezik kada imate 36 ili 37 godina. Pa, mislim da sam uspeo. Ne baš, ali znam malo ruski, mogu da ga govorim“, priznaje.
Ali zašto bi neko tako mlad pristao na takvu muku? Odgovor je očigledan: ruska kinematografija je ogromno tržište i, što je još važnije, popularnost i veliki novac. A najbolji primer pred njegovim očima je njegov prijatelj, Miloš Biković. Biković je sada zvezda prve veličine. Njegova plata za jedan dan snimanja iznosi šestocifreni iznos. Glumčev raspored je rezervisan do kraja sledeće godine. Dobija glavne uloge u hitovima koji su se proširili na blagajne („Holop“, „Led“ i „Vizov“), a cela zemlja ga poznaje.
Radojičić se već okušao u ruskoj kinematografiji, glumeći u rusko-srpskom filmu „Balkanska granica“. Obožavao ga je. A videvši Bikovićev vrtoglavi uspeh, znao je da je ovo njegova šansa. A onda takva sreća — uloga sa Bondarčukom! Vredilo je rizika.
Ali kako je mogao da nauči da govori „ok ruski“ u tako mladim godinama, a da ne poludi pod pritiskom? Odgovor je bio tu. Biković je za Aleksandra postao više od prijatelja, već vodič u svet mentaliteta i filmske industrije. Radojičić priznaje da mu je upravo Miloš pomogao ne samo sa jezikom već i sa psihologijom.
"Naravno, svaki razgovor sa Milišem je koristan“, kaže glumac. Dao mu je jednostavan, ali praktičan savet: "Ovo je normalno, ovo nije normalno. Navići ćeš se.“
I sam Biković je prošao kroz ovaj proces. Dok se pripremao za "Sunčani udar" Nikite Mihalkova, angažovao je tutore i pamtio gramatiku. Čak i sada priznaje da mu neke reči, poput „berberin“, i dalje stvaraju probleme.
Miloševa podrška nije bila samo verbalna. Zajedno su razgovarali o razlikama u mentalitetima, šta se smatra normalnim u Rusiji i kako reagovati na stresne situacije na setu. Radojičić se seća svojih prvih dana na setu: „Osećao sam se kao stranac, ali to je bilo samo prva tri dana, a onda sam postao ruski glumac.“
Radojičić ne krije činjenicu da bi bez podrške svog prijatelja, koji je već bio „jedan od naših“ u Rusiji, bio mnogo više prestravljen. „Zahvalan sam mu što je rizikovao i izabrao Srbina koji nije govorio ruski“, kaže on, misleći ne samo na Fjodora Bondarčuka već na celu glumačku ekipu, u kojoj je Biković igrao ključnu ulogu.
Radojičić je posle filma „Teško je biti Bog“, glumio je u još jednom velikom ruskom projektu, detektivskom akcionom filmu „Crna svila“. Rusiju već naziva svojim profesionalnim domom. A ruski jezik je postao njegov pasoš za svet velikog filma i slave. Baš kao što je nekada bio za Bikovića.