- Ratko Mladić je preminuo nakon dugog perioda teških zdravstvenih problema i više moždanih udara.
- Imao je ozbiljna kardiovaskularna i neurološka oboljenja, kao i probleme sa bubrezima.
- Ovo mogu bitiuzroci i moguće posledice ponovljenih moždanih udara
Bivši general Ratko Mladić posle niza teških zdravstvenih problema je danas preminuo.
Nekadašnji komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, general Ratko Mladić, prema javno dostupnim navodima, pretrpeo je više moždanih udara i ima ozbiljna kardiovaskularna oboljenja, povišen krvni pritisak, neurološka oštećenja i probleme sa bubrezima.
Više puta je hospitalizovan imao je operativne intervencije na srcu i nozi
Mladić se od 2024. godine nalazi u pritvorskoj bolnici u Hagu, gde je, prema dostupnim navodima, bio pod palijativnom negom zbog teškog zdravstvenog stanja.
Višestruki moždani udari su ozbiljno zdravstveno stanje u kojem je mozak više puta bio lišen dovoljne količine kiseonika zbog prekida dotoka krvi. Neurolozi navode da svaki novi moždani udar povećava rizik od trajnog oštećenja moždanog tkiva, težeg invaliditeta .
Približno jedan od četiri pacijenta koji prežive prvi moždani udar doživeće novi udar u narednih pet godina. Zbog toga je nakon prvog šloga od velikog značaja kontrola faktora rizika i pridržavanje propisane terapije.
Zašto dolazi do ponovljenih moždanih udara?
Ponovljeni moždani udari najčešće nisu slučajni, već su povezani sa faktorima rizika koji su doveli i do prvog udara, a koji nisu dovoljno kontrolisani.
Među najvažnijim uzrocima su:
Ateroskleroza – nakupljanje masnih naslaga u zidovima krvnih sudova može da dovede do njihovog sužavanja ili potpunog začepljenja, uključujući krvne sudove koji snabdevaju mozak.
Arterijska hipertenzija – dugotrajno povišen krvni pritisak oštećuje i slabi zidove arterija i jedan je od najvažnijih faktora rizika za moždani udar.
Atrijalna fibrilacija – ova srčana aritmija može da dovede do stvaranja krvnih ugrušaka u srcu. Ukoliko ugrušak dospe u krvotok i stigne do mozga, može da izazove moždani udar.
Neadekvatno uzimanje terapije – neredovno uzimanje propisanih lekova, uključujući antikoagulanse, antiagregacione lekove, kao i terapiju za krvni pritisak i povišen holesterol, može povećati rizik od ponovljenog udara.
Kakve posledice mogu da ostave višestruki moždani udari?
Nakon moždanog udara mozak ima određenu sposobnost reorganizacije, poznatu kao neuroplastičnost. Međutim, ponovljeni udari mogu da oštete dodatne delove mozga i ograniče sposobnost organizma da nadoknadi izgubljene funkcije.
Višestruki moždani udari mogu da dovedu do različitih neuroloških i psihičkih posledica.
Vaskularna demencija
Kumulativno oštećenje moždanog tkiva može da dovede do vaskularne demencije. Kod obolelih se mogu javiti problemi sa pamćenjem, rasuđivanjem, pažnjom i drugim kognitivnim sposobnostima.
Obostrani motorički poremećaji
Ukoliko moždani udari zahvate različite hemisfere mozga, slabost ili paraliza mogu da se pojave na obe strane tela. To može značajno da oteža kretanje, održavanje ravnoteže i obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Pseudobulbarna paraliza
Kod pojedinih pacijenata mogu se javiti ozbiljni poremećaji govora i gutanja, odnosno dizartrija i disfagija. Moguće su i epizode nekontrolisanog smeha ili plača koje nisu u skladu sa trenutnim raspoloženjem osobe.
Emocionalne i promene ponašanja
Višestruki moždani udari mogu da utiču i na emocionalno stanje i ponašanje. Mogu se javiti depresija, anksioznost, promene ličnosti, razdražljivost i druge značajne promene u ponašanju.