- Napisao je na papir 10 životnih ciljeva
- Jedan po jedan su mu se ostvarivali
- Važno je želeti
Metju Mekonahi 1992. godine još nije bio velika holivudska zvezda. Imao je 22 godine, studirao je na Univerzitetu Teksas i tek je napravio prve korake u glumačkom svetu. Nije čak ni bio siguran da će mu gluma jednog dana postati profesija.
A onda je jedne večeri seo u svoju sobu i uradio nešto što će, kako će se mnogo godina kasnije ispostaviti, postati jedna od najzanimljivijih priča iz njegovog života.
U svoj dnevnik zapisao je 10 ciljeva za život
Nije napravio veliku strategiju, nije napravio tablu sa fotografijama budućnosti i nije svakog jutra čitao spisak. Jednostavno je zapisao ono što je u tom trenutku želeo od svog života, potpisao se na dnu i nastavio dalje.
Na spisku su bile stvari koje su se odnosile na porodicu, ljubav, lični razvoj, veru i karijeru. Želeo je da jednog dana postane otac, da pronađe ženu za sebe, da ostane blizak sa porodicom, da postane najbolja verzija sebe i da preuzima više rizika.
A onda je napisao i nešto što danas zvuči gotovo neverovatno: želeo je da osvoji Oskara za najboljeg glumca.
Mekonahi je kasnije pričao da je upravo to jedan od delova spiska koji ga je najviše iznenadio. U to vreme završio je snimanje jednog filma, ali je glumu još posmatrao kao nešto što bi moglo da ostane samo hobi. Nije imao dovoljno hrabrosti ni da sebi prizna koliko zapravo želi da se njome bavi. Na papiru je, međutim, uspeo da bude iskreniji prema sebi.
I tu dolazi najzanimljiviji deo
Mekonahi je godinama kasnije, dok je radio na svojim memoarima, pronašao taj stari papir. Bio je gotovo zaboravljen među njegovim zapisima. Kaže da ga od dana kada ga je napisao nije ponovo pogledao.
Kada je pročitao spisak, shvatio je da je veliki deo onoga što je kao mladić zapisao već ostvario i da i dalje živi u skladu sa tim ciljevima.
Postao je otac. Pronašao je ženu sa kojom je osnovao porodicu. Ostao je blizak sa porodicom. Postao je jedan od najpoznatijih glumaca svoje generacije, a 2014. godine osvojio je Oskara za najboljeg glumca za ulogu u filmu „Dallas Buyers Club“.
Jedan od njegovih ciljeva bio je i da „kad pogleda unazad uživa u pogledu“, dok je poslednji glasio jednostavno – „Just keep livin’“, odnosno „samo nastavi da živiš“.
Mekonahi danas smatra da zapisivanje ciljeva ima mnogo veći značaj nego što ljudi misle. Kada nešto napišemo rukom, smatra on, ono više nije samo misao koja nam prolazi kroz glavu. Postaje nešto konkretno, nešto čemu možemo da se vratimo.
Zanimljivo je i to što on sam nije tvrdio da je sve ostvario zato što je svakodnevno gledao taj papir. Upravo suprotno – gotovo ga je zaboravio. Ali veruje da je zapisivanje tih želja ipak imalo uticaj na njega, makar na podsvesnom nivou.
Ne morate sa 20 godina znati tačno gde ćete biti za dvadeset ili trideset godina. Ne morate imati savršen plan. Nekada je dovoljno da zastanete i iskreno poželite i napišete šta zapravo želite.
Jer moguće je da neke stvari koje danas deluju kao dalek san jednog dana postanu vaš zivot.
A kada se osvrnete iza sebe, možda ćete shvatiti da ste mnogo ranije nego što ste mislili već znali u kom pravcu želite da idete.
Nekada ne moramo znati kako ćemo nešto postići. Dovoljno je da budemo iskreni prema sebi i priznamo šta zapravo želimo.
Jer Metju Mekonahi je 1992. godine na papir stavio cilj koji mu je tada izgledao gotovo nestvarno. A više od dve decenije kasnije, na sceni je držao Oskara u rukama.