- Žato neki ljudi ne ostaju u našim životima
- Šta su došli da nas nauče
- Kako da gledamo na takve situacije u životu
Ponekad u naše živote uđe neko ko učini da sve bude posebno. Deluje kao da tu osobu poznajemo dugo. Kao da postoji veza između vas koja prkosi logici. Upoznajete se i nešto u vama se menja.
Ali onda postaje jasno, nemoguće je biti zajedno .
Živite u različitim zemljama. Jedno od vas nije spremno za vezu. Okolnosti su previše različite, ima previše prepreka, vreme je previše nepovoljno. A onda se postavlja pitanje koje vas muči, zašto ste se uopšte upoznali? Zašto nam Univerzum šalje osobu koja ne može da ostane u našem životu?
Ne mora svaki važan sastanak da se završi vezom
Navikli smo da mislimo da ako su osećanja stvarna, onda su ljudi predodređeni da budu zajedno. A ako ne uspeju, onda je susret bio greška. Ali možda neki ljudi ne dolaze u naše živote da bi ostali.
Čini se da bude nešto u nama. Da nam pruže osećaj, nakon dugog perioda usamljenosti, da ponovo možemo da volimo. Da nas podsete na želje koje smo predugo krili. Da nam pokažu ko možemo biti, živi, smeli, nežni, strastveni.
Ponekad osoba ne postane naša sudbina. Ali upravo zahvaljujući njoj počinjemo ponovo da osećamo da uopšte imamo sudbinu.
Ponekad nam nemoguća ljubav pokazuje šta nam nedostaje
Često mislimo da nam nedostaje određena osoba. Ali ako iskreno pogledate u sebe, možda ćete otkriti nešto više.
Možda si se sa njim osetila željenom prvi put posle godina samoće. Možda si se sa njom ponovo osećala snažno i potrebno. Ili ti je možda ta osoba pružila osećaj bliskosti, razumevanja ili divljenja koji je dugo nedostajao u tvom životu.
A onda se pitanje menja. Ne „Zašto ne mogu biti sa njim?“, već „Zašto sam odjednom postala ono što jesam sa njim?“.
Ponekad je odgovor bolan. Shvatamo koliko dugo živimo tuđi život. Koliko smo toga pretrpeli. Koliko malo smo sebi dozvolili da želimo.
I osoba sa kojom ne možemo biti postaje ogledalo. U njoj iznenada vidimo svoje pravo ja .
Postoje ljudi koji ne dolaze zbog sreće, već zbog promene
Neki susreti su nezaboravni, ne zato što su bili „ljubav tvog života“. Već zato što život posle njih više nije isti.
Pre ove osobe, živeli ste mirno. Možda ste čak bili sigurni da ste zadovoljni svime. A onda se on pojavio i uništio vaš poznati unutrašnji red. Počinješ da sebi postavljaš pitanja. O svojim vezama. O svojoj porodici. O svojim snovima. O tome zašto si ikada odustao od sebe. I to je strašno.
Jer ponekad je lakše nedostajati nekome ko je nedostupan nego priznati da vam je, u stvarnosti, jednostavno pokazao da je krajnje vreme za promenu u vašem životu . Možda će otići. Ali promene će ostati.
Zašto se toliko vezujemo za one sa kojima ne možemo biti?
Jer nemoguće ponekad postaje posebnoprivlačno. Kada veza nema vremena da se nosi sa svakodnevnim životom, problemima, umorom i razočaranjima, osoba može ostati gotovo savršena u našoj mašti.
Ne volimo samo njega. Volimo ono što postajemo sa njim . A takođe i beskrajnu mogućnost: „Šta ako jednog dana...“ Upravo je ta nepotpunost ono što nas često sprečava da se oslobodimo.
Da je veza funkcionisala, možda biste se godinu dana kasnije svađali oko sasvim običnih stvari i pitali se zašto ste uopšte toliko patili.
Ali priča ostaje nedovršena i zato živi unutra. Ponekad se ne držimo za osobu. Držimo se za budućnost koja se nikada nije dogodila.
Možda Univerzum šalje takve ljude da nas nauči da pustimo
Ovo je jedna od najtežih lekcija. Voleti nekoga, a da ne pokušavaš da ga zadržiš. Priznati: da, ovaj susret je bio važan. Da, osećanja su bila stvarna. Da, ova osoba mi mnogo znači. Ali ne bi trebalo sve što volimo da nam pripada.
Iz nekog razloga, verujemo da puštanje znači devalvaciju nekoga. Kao da ako neko nije ostao sa nama zauvek, onda se ništa stvarno nikada nije ni dogodilo.
Ali da li je to zaista istina? Prelep zalazak sunca ne postaje manje lep zato što traje samo nekoliko minuta. Putovanje ne gubi svoje značenje zato što se jednog dana završava.
Isto je i sa osobom. Ona može biti veoma važan deo vašeg života, čak i ako je njeno mesto u vašem životu bilo privremeno.
Najveći razlog može biti neočekivan
Možda nam Univerzum šalje osobu sa kojom ne možemo biti ne da bismo čeznuli za njom celog života , već da bismo posle tog susreta postali bliži sebi.
Da bismo razumeli šta želimo od ljubavi.
Tako da prestanemo da pristajemo na veze u kojima nas ne vide.
Da odlučiš da ostaviš prošlost.
Da ponovo veruješ u svoja osećanja.
Tako da jednog dana, kada sretnemo osobu sa kojom možemo i treba da budemo zajedno , nećemo je propustiti.
I možda ćeš godinama kasnije prestati da pitaš: „Zašto nismo bili zajedno?“
Pogledaćeš ovu priču drugačije. I reći ćeš: „Hvala ti što si se pojavio/la. Nisi ostao/la u mom životu zauvek. Ali zahvaljujući tebi, postao/la sam ono što mi je suđeno da budem.“
Jer možda ne dolaze svi ljudi kod nas da ostanu. Neki dolaze da zauvek promene pravac naših života.
Stil/Cluber.com