U decembru 2002. godine Lidiji Ferčajld saopšteno je nešto što je delovalo potpuno nemoguće: DNK test je pokazao da dvoje dece koje je rodila biološki ne može da bude njeno.
"Znam da sam ja nosila ovu decu, znam da sam ja rodila ovu decu", rekla je ova Amerikanka tada medijima, zbunjena i uplašena.
Kako je bilo moguće da medicina tvrdi suprotno od onoga čega se Lidija jasno sećala? Ona je znala da je bila trudna, znala je da je rodila decu i bila je prisutna u njihovom životu. Ipak, rezultati DNK analize govorili su potpuno drugačiju priču.
Iza ovog neobičnog slučaja stajao je izuzetno redak genetski fenomen — himerizam.
Sve je počelo tokom razvoda
Sve je počelo kada se tada 26-godišnja Lidija našla u procesu razvoda od svog partnera i oca svoje dece Džejmija Taunsenda. Njihova veza nekoliko godina unazad bila je problematična i burna i to nije bio njihov prvi raskid. Ali ovog puta Lidija je bila trudna sa njihovim trećim detetom i imala je sve više novčanih problema, pa je bila primorana da se prijavi za državnu finansijsku pomoć.
Država Vašington je u to vreme zahtevala DNK testiranje oba roditelja kako bi se potvrdila njihova biološka veza sa decom.
Sve je trebalo da bude samo rutinska procedura.
Međutim, rezultati su ubrzo pretvorili običan administrativni postupak u slučaj koji je mogao potpuno da promeni Lidijin život.
Mlada žena dobila je poziv da dođe u kancelariju državnog tužioca kako bi zajedno pregledali rezultate. U početku je verovala da je to uobičajeni deo procesa. Ali čim je ušla u kancelariju, shvatila je da nešto nije u redu.
Sedela sam pored vrata, a oni su samo zurili u mene. Pitala sam ih: 'Pa, kakvi su rezultati?'. Rekli su mi: "On je 99 odsto otac, ali postoji problem, ne postoji šansa da si im ti majka". U početku sam se nasmejala i odbrusila im nešto poput: "O čemu pričate?" Ali oni su nastavili da me rešetaju pitanjima: "Da li si ti uopšte Lidija Ferčajd? Ko si stvarno? Odakle ti ova deca? Da li je tvoja sestra rodila ovu decu i dala ih tebi?" - ispričala je svojevremeno Lidija za "Only Human".
DNK je govorio da nije majka svoje dece
Rezultati su bili krajnje neobični.
Iako je Lidija dobro znala da je bila trudna sa oba deteta i da ih je donela na svet, test nije pokazao očekivanu podudarnost između njenog DNK i DNK njene dece.
Situacija je postala mnogo ozbiljnija od uskraćivanja finansijske pomoći. Lidija se našla pod sumnjom da je počinila prevaru u vezi sa socijalnom pomoći. Postojala je čak mogućnost da joj vlasti oduzmu decu, jer nisu verovale da je njihova biološka majka.
U očaju je pozvala roditelje.
- Mislila sam da se šali, ali onda je počela da plače. Rekla sam joj: "O, mora da je neka greška. Bila sam tamo kada su se deca rodila. Videla sam ih kako izlaze iz stomaka. Držala sam ih u rukama" - rekla je Kerol Ferčajld, Lidijina majka.
Porodica je pokušala da pronađe objašnjenje. Lidija je testirana još najmanje tri puta, ali svaki put rezultat je bio isti:
DNK test nije potvrđivao da je Lidija majka svoje dece.
"Niko me nije slušao"
Za Lidiju je situacija postajala sve bolnija. Znala je istinu, ali je nije mogla dokazati.
- Osećala sam se kao da jedina na celom svetu pokušavam da se borim za svoju decu, ali me niko nije slušao. Svaki dan sam se osećala kao da idem da ih vidim poslednji put - ispričala je.
A onda je na svet trebalo da dođe i njeno treće dete.
Ovog puta okolnosti su bile još neobičnije.
Kada je Lidija kasnije rađala svoje treće dete, u porođajnoj sali bio je prisutan i sudski službenik kako bi uzeo uzorke krvi - kako mame, tako i njene novorođene bebe - za potrebe DNK testiranja.
Rezultat je ponovo bio isti.
- Ponovo se pokazalo da nema šanse da je beba moja - rekla je Ferčajld.
Iako je sudski službenik bio neposredni svedok porođaja, DNK dokazi su govorili drugačiju priču. Lidija se sada suočavala sa mogućnošću da izgubi dvoje male dece, ali i tek rođenu bebu.
Činilo se da je medicina stala na jednu stranu, a njeno sopstveno sećanje i iskustvo na drugu.
Slučaj druge žene koji je promenio sve
Preokret je došao kada je Lidijin advokat Alan Tindel naišao na slučaj druge Amerikanke, Karen Kigan, koji je na prvi pogled delovao gotovo neverovatno slično.
Karen je bila suočena sa ozbiljnim zdravstvenim problemom i bila joj je potrebna transplantacija bubrega. Nadala se da bi jedan od njena tri sina mogao da bude odgovarajući donor.
Međutim, DNK testovi doneli su iznenađujuće rezultate: iako su sva tri muškarca bila braća, pokazalo se da dvojica od njih navodno nisu njeni biološki sinovi.
Svako dete od istog oca i iste majke trebalo bi da nasledi gene i od mame i od tate. U slučaju Karen Kigan izgledalo je kao da dva njena sina nisu nasledila njen DNK. Poznavali smo ovu ženu veoma dobro i znali smo bez ikakve sumnje da je ona majka ove dece. To nas je nagnalo da pažljivije potražimo objašnjenje za takve nalaze - rekla je Lin Ul, specijalista za transfuzijsku medicinu u medicinskom centru u Bostonu.
Upravo taj slučaj otvorio je mogućnost da problem nije u majčinstvu, već u samom načinu na koji je Karenin organizam nosio njen genetski materijal.
Tajna je bila u himerizmu
Nakon brojnih testova utvrđeno je da Karen ima himerizam, izuzetno retko genetsko stanje koje je tada bilo zabeleženo u manje od 40 slučajeva na svetu.
Genetski himerizam podrazumeva postojanje najmanje dva genetski različita tipa ćelija u jednom organizmu.
Jednostavnije rečeno, osoba sa himerizmom može da nosi dva različita genetska identiteta u svom telu.
Jedno od mogućih objašnjenja jeste da su u najranijoj fazi razvoja postojala dva embriona koja su nastala odvojeno, a zatim se veoma rano spojila u jedan organizam.
Razvili smo pretpostavku da su dve jajne ćelije bile oplođene i veoma rano spojene zajedno. Dakle, nije zapravo postojao blizanac koji je odmakao u razvoju, a zatim ponovo apsorbovan, već je verovatnije da su se dve oplođene jajne ćelije veoma rano spojile u jednu - objasnila je dr Ul.
Kada DNK jednog dela tela nije ista kao DNK drugog
Otkriće u slučaju Karen Kigan navelo je Lidijinog advokata i stručnjake da razmotre mogućnost da se nešto slično događa i Lidiji.
Nakon dodatnih analiza i testiranja, utvrđeno je da i ona ima himerizam.
To je značilo da se u njenom telu nalaze dva različita seta DNK.
U slučaju Lidije Ferčajld, različiti genetski materijal bio je raspoređen u različitim tkivima. Zbog toga standardni DNK testovi nisu pokazivali podudarnost između njenih uzoraka i DNK njene dece.
Drugim rečima, problem nije bio u tome što Lidija nije bila majka svoje dece.
Problem je bio u tome što DNK koji je analiziran nije bio isti genetski materijal koji je njena deca nasledila.
Kada je konačno pronađeno objašnjenje, Lidija je dobila dokaz koji joj je bio potreban da potvrdi ono što je sve vreme znala — da je majka svoje dece.
Slučaj protiv nje je odbačen.
- Verovatno danas ne bih imala svoju decu da nije otkriven slučaj Karen Kigan. Ne bi im ni palo na pamet da možda imam himerizam - rekla je Lidija.