Postoje ljudi sa kojima vam je potrebno samo nekoliko minuta da biste stekli utisak da se razgovor neprestano vrti u krug. Ne zato što nisu dovoljno čitali, učili ili sticali iskustvo, već zato što nisu sposobni da posmatraju sebe sa određene distance, izvlače zaključke iz sopstvenih postupaka i uočavaju vezu između svojih odluka i njihovih posledica.
Inteligencija se retko pokazuje količinom pametnih reči koje neko izgovori. Mnogo precizniji pokazatelj predstavljaju reakcije osobe, naročito u neprijatnim i stresnim situacijama, kada potreba da ostavi utisak superiornosti obično nestaje, a na površinu izlazi njen stvarni način razmišljanja.
U arapskoj mudrosti postoji zanimljivo zapažanje o šest znakova koji mogu pomoći da se takva nezrelost prilično brzo prepozna.
1. Prvi znak je bes bez pravog razloga
Prvo što možete primetiti jeste da osoba veoma brzo izgubi živce. Neko je slučajno dodirne ramenom, konobar kasni sa porudžbinom, kolega izrazi drugačije mišljenje i odjednom počinju nervoza, optuživanje i demonstrativno negodovanje.
Naravno, svako može povremeno da se naljuti. Razlika je u tome što je zrela osoba sposobna da prepozna i kontroliše sopstvene emocije, umesto da ih pretvara u oružje protiv ljudi oko sebe.
Psiholog Danijel Goleman pisao je o tome da emocionalna inteligencija ne znači odsustvo snažnih osećanja, već sposobnost da ih razumemo i regulišemo. Ponekad je mnogo mudrije ćutati deset sekundi nego godinama žaliti zbog reči koje su izgovorene u afektu.
2. Drugi znak je beskorisno i neprestano pričanje
Takva osoba mnogo govori, ali veoma malo sluša. Često prekida sagovornika, skače sa jedne teme na drugu, daje savete koje niko nije tražio i gotovo po svaku cenu želi da ima poslednju reč.
Iza ove navike ponekad se krije nešto mnogo dublje – potreba da se stalnim pričanjem potvrdi sopstvena važnost i pokaže da je osoba u pravu.
Pre nego što ponovo uđete u raspravu, možda bi bilo korisno da se zapitate: "Da li želim da rešim problem ili samo želim da pobedim u razgovoru?"
Odgovor na ovo pitanje može otkriti mnogo više nego što očekujete.
3. Treći znak je beskrajno ponavljanje istih grešaka
Osoba menja posao, seli se, započinje novu vezu, upisuje nove kurseve i pravi velike planove, ali se posle nekog vremena ponovo nađe gotovo na istom mestu. Ljudi oko nje se menjaju, okolnosti su drugačije, životna scena izgleda potpuno novo, ali se isti obrazac iznova ponavlja.
Problem, međutim, nije u samom neuspehu. Greške su sastavni deo života i niko ih ne može potpuno izbeći.
Mnogo je važnije pitanje šta čovek uradi nakon greške.
Mudrost ne počinje onda kada osoba prestane da greši, već onda kada nakon greške ume da se zaustavi i iskreno zapita: "Šta sledeći put mogu da uradim drugačije?"
Ako nema tog pitanja, velika je verovatnoća da će se isti scenario ponoviti.
4. Četvrti znak je učenje bez stvarne primene
Moguće je pročitati desetine knjiga o psihologiji, pogledati brojna predavanja, sačuvati stotine korisnih saveta i ipak ostati gotovo potpuno isti.
Samo znanje ne čini čoveka mudrijim. Ono dobija svoju pravu vrednost tek kada počne da menja način na koji posmatramo sebe, druge ljude i sopstvene odluke.
Ponekad jedna iskrena misao koju osoba zaista primeni u svakodnevnom životu može vredeti više od čitave police knjiga koje je pročitala, ali iz kojih nije izvukla nijednu konkretnu pouku.
Znanje koje ne utiče na ponašanje lako ostaje samo informacija.
5. Peti znak je slepo poverenje u nepoznate ljude
Takva osoba lako poveruje lepim obećanjima, često zato što želi da veruje da su ona istinita. Može pozajmiti novac nekome koga jedva poznaje, poveriti lične stvari osobi koja još nije pokazala da je vredna poverenja ili nasesti na reklamu koja obećava mnogo više nego što realno može da pruži.
Samo poverenje nije mana. Naprotiv, bez poverenja bi mnogi odnosi među ljudima bili nemogući.
Problem nastaje onda kada poverenje potpuno zameni oprez i proveru činjenica.
Inteligentna osoba ne mora biti sumnjičava prema svima. Ona samo zna da razlikuje osećaj simpatije od stvarnih dokaza. Možda vam se neko dopada, ali to samo po sebi nije dovoljan razlog da mu poverite novac, svoje tajne ili sopstvenu bezbednost.
6. Šesti znak su neprijatelji prerušeni u prijatelje
I konačno, šesti znak jeste potpuna nesposobnost da se razlikuju iskrenost i laskanje.
Osoba koja je stalno hvali može joj delovati kao pravi prijatelj, dok će onaj ko joj jednom kaže neprijatnu, ali dobronamernu istinu biti proglašen neprijateljem.
U tome se često krije jedna od bolnijih životnih grešaka.
Pravi prijatelj ne mora uvek da se slaže sa nama. Ponekad se njegova naklonost ne pokazuje lepim rečima, već spremnošću da kaže: "Mislim da ovim postupkom sebi samo pogoršavaš situaciju."
Takve reči možda nisu prijatne, ali upravo zbog toga mogu biti mnogo vrednije od praznog laskanja.
Najvažnije je pogledati sebe
Naravno, nijedan od ovih znakova sam po sebi ne znači da je neko "glup". Svako ponekad izgubi živce, poveruje pogrešnoj osobi, posluša loš savet ili ponovi grešku koju je već jednom napravio.
Pravi problem nastaje onda kada osoba ne želi da primeti sopstvene obrasce i iznova ponavlja iste postupke, očekujući svaki put drugačiji rezultat.
Zato ovu listu možda nije najkorisnije proveravati samo na prijateljima, kolegama i poznanicima. Mnogo je korisnije postaviti ista pitanja sebi.
Ako mi se isti problemi stalno vraćaju, da li su zaista uvek krivi drugi ljudi i okolnosti?
To može biti neprijatno pitanje, ali upravo takva pitanja često predstavljaju početak stvarne promene.
Sokratu se pripisuje misao: "Znam da ništa ne znam."
Možda upravo u toj spremnosti da priznamo da ne znamo sve, da možemo pogrešiti i da uvek imamo nešto novo da naučimo, počinje prava mudrost.