Bili su jedan od onih parova za koje se činilo da su stvoreni jedno za drugo. Milena Dravić, velika zvezda jugoslovenskog filma, žena koju su obožavali milioni i Dragan Nikolić,šarmantni glumac koji je tek osvajao svoje mesto među najvećim imenima domaće kinematografije.
A njihova ljubavna priča nije počela velikom romantičnom gestom, cvećem ili raskošnom prosidbom. Počela je na snimanju filma „Horoskop“, 1969. godine, gotovo neprimetno, iz druženja koje je preraslo u nešto mnogo dublje.
Dragan je kasnije govorio da mu je Milena od prvog susreta delovala neobično blisko, kao devojka koju poznaje čitavog života. Upravo ta njena prirodnost i neposrednost osvojile su ga više od svega.
Međutim, njihova veza u početku mnogima nije bila lako zamisliva. Milena je već bila velika zvezda, dok je Dragan tek gradio karijeru. Kada bi prijateljima govorio da je u vezi sa Milenom Dravić, neki mu, kako se kasnije prepričavalo, nisu ni verovali.
A onda su njih dvoje uradili nešto što je potpuno bilo u njihovom stilu.
Najlepša ljubavna priča
Nisu pravili spektakl. Nisu organizovali veliko venčanje. Nisu čak ni napravili svadbene fotografije.
Samo su jednog dana, tokom snimanja, odlučili da se venčaju.
Bio je 31. decembar 1971. godine. Snimali su novogodišnji televizijski film „Kako su se volele dve budale“, po tekstu Dušana Radovića, u režiji Aleksandra Ace Đorđevića. Snimanje se odvijalo u Zvezdarskoj šumi, a Milena i Dragan su dobili pauzu za ručak.
Umesto da sednu za sto kao i svi ostali, njih dvoje su rešili da drugčije iskoriste tih sat vremena.
Otišli su u Opštinu Vračar. Sa njima je bila i Seka Sablić.
Seka i Dragan bili su bliski još iz studentskih dana na Fakultetu dramskih umetnosti, pa je upravo ona postala kuma njihovog braka.
Cela scena gotovo da zvuči kao kadar iz filma: dvoje glumaca, usred snimanja, bez svadbene gužve, bez velike pripreme i bez publike, odlaze kod matičara da kažu jedno drugom „da“.
I tu postoji jedan detalj koji njihovu priču čini još neobičnijom.
Nisu imali ni fotografiju sa venčanja.
Venčali su se toliko jednostavno i na brzinu da nije bilo nikoga ko bi zabeležio taj trenutak. Posle venčanja otišli su na ručak, a zatim se vratili na snimanje, kao da se ništa posebno nije dogodilo. Samo što su se tog dana vratili kao muž i žena.
Godinama kasnije, upravo ta činjenica postala je jedna od najlepših anegdota o njihovoj ljubavi.
Venčanje nije zabeliežno ni na jednoj fotografiji
Kada je jedna devojčica iz porodice poželela da vidi fotografiju njihovog venčanja, Milena je morala da joj objasni da takva fotografija jednostavno ne postoji. Devojčici je to bilo neverovatno, kako je moguće da svi imaju fotografiju sa venčanja, a Milena i Dragan nemaju?
Umesto fotografije, nastao je crtež. Devojčica je nacrtala Milenu kao mladu, a Dragana kako joj prilazi. Mileni je taj dečji crtež postao dragocen i kasnije ga je uramljivala kao uspomenu na dan za koji nije postojala nijedna prava fotografija.
A Seka Sablić je godinama kasnije otkrila još jedan zanimljiv detalj.
Kada joj je Dragan rekao da se „smuvao“ sa Milenom, Seka mu, prema njenom kasnijem sećanju, nije odmah poverovala. Milena je tada bila ogromna zvezda, pa joj je cela priča zvučala gotovo neverovatno.
Ali upravo je ta veza postala jedna od najdugovečnijih ljubavi domaćeg glumišta.
Posle venčanja usledile su godine zajedničkog života, rada i snimanja. Publika ih je obožavala kao par, naročito u kultnom televizijskom programu „Obraz uz obraz“, a njihova bliskost nije bila samo glumačka hemija pred kamerama.
Dragan je godinama kasnije, govoreći o Mileni, umeo da bude izuzetno jednostavan. Nije nabrajao njene uspehe, lepotu ili slavu. Govorio je o tome kako mu jedan njen pogled može „pomeriti svet“, a jedan osmeh popraviti dan.
I možda je upravo u tome bila tajna njihovog braka.
Nisu se venčali pred stotinama ljudi. Nisu imali raskošnu svadbu. Nisu imali ni svadbeni album.
Imali su jedan sat slobodnog vremena, Opštinu Vračar, Seku Sablić pored sebe i odluku da ostatak života provedu zajedno.
I dok su se tog dana drugi spremali za novogodišnju proslavu, Milena Dravić i Dragan Nikolić su, gotovo u tajnosti, napisali jedno od najlepših poglavlja ljubavne istorije jugoslovenske kinematografije.
Posle toga su se samo vratili na snimanje. Kao da se ništa nije dogodilo. A dogodilo se – sve.