Pravoslavni vernici 9. avgusta obeležavaju praznik Svetog Pantelejmona, u narodu poznatog i kao Sveti Pantelija. Ovaj svetitelj vekovima zauzima posebno mesto u narodnoj tradiciji, a smatra se zaštitnikom lekara, farmaceuta, bolesnika i svih koji pomažu drugima.
Iako u crkvenom kalendaru njegov praznik nije obeležen crvenim slovom, narodna verovanja ga svrstavaju među takozvane „ljute svece“, zajedno sa Ognjenom Marijom i Svetim Ilijom. Zbog toga su se za ovaj dan vezivali brojni običaji i pravila kojih se domaćini i danas pridržavaju.
Šta bi svaki vernik trebalo da uradi na Svetog Pantelejmona?
Prema narodnom predanju, na ovaj praznik posebno je važno učiniti dve stvari.
Prva je odlazak u crkvu i molitva za zdravlje svojih najbližih. Vernici se Svetom Pantelejmonu obraćaju kao velikom iscelitelju, verujući da njegove molitve mogu doneti utehu bolesnima i snagu onima koji prolaze kroz teške životne periode.
Drugi običaj odnosi se na započinjanje nečeg novog. Veruje se da će posao, projekat ili važna odluka doneta na ovaj dan biti uspešna i berićetna, pa mnogi upravo tada prave prve korake ka ostvarenju svojih planova.
Zašto se Sveti Pantelejmon smatra „ljutim svecem“?
U mnogim krajevima Srbije verovalo se da na njegov praznik ne treba obavljati teške fizičke poslove, naročito radove u polju, na gradilištu ili oko kuće. Narod je smatrao da bi nepoštovanje praznika moglo da donese bolest, nevreme ili druge nevolje.
Zbog toga su pojedina sela Svetog Pantelejmona obeležavala kao zavetinu, odnosno zajedničku seosku slavu, kako bi svi meštani tog dana odložili poslove i posvetili se molitvi.
Ko je bio Sveti Pantelejmon?
Sveti Pantelejmon rođen je krajem trećeg veka u Nikomidiji, na prostoru današnje Turske. Na rođenju je dobio ime Panteleon, što znači „lav u svemu“. Poticao je iz ugledne porodice – otac mu je bio neznabožac Evstorgije, dok je majka Evula bila hrišćanka.
Još kao mladić pokazivao je izuzetnu nadarenost, pa je učio medicinu kod poznatog lekara Efrosina. Tokom školovanja upoznao je hrišćanskog sveštenika Ermolaja, koji ga je upoznao sa Hristovim učenjem i doveo do hrišćanske vere.
Predanje kaže da je Pantelejmon ubrzo postao poznat po čudesnim isceljenjima. Najpre je izlečio slepog čoveka, a potom i mnoge druge bolesnike, ne tražeći nikakvu nadoknadu za svoj rad. Zbog njegove popularnosti i uspeha, drugi lekari su ga prijavili caru Maksimijanu.
Mučeništvo i svetiteljska slava
Kada je izveden pred cara, Pantelejmon nije želeo da se odrekne svoje vere. Zbog toga je bio izložen teškim mukama, ali prema crkvenom predanju, svaki put bi čudesno bio isceljen.
Njegovo stradanje završilo se 304. godine. Predanje kaže da je, neposredno pre pogubljenja, kleknuo da se pomoli. Kada je dželat zamahnuo mačem, sečivo se polomilo. Tek nakon što je završio molitvu i sam dao znak da se presuda izvrši, postradao je za veru.
Zbog svoje požrtvovanosti i nesebičnog pomaganja ljudima, Crkva ga vekovima poštuje kao velikog mučenika i iscelitelja.
Običaji za zdravlje i zaštitu porodice
U pojedinim krajevima Srbije i danas postoji običaj umivanja vodom sa osvećenih izvora ili vodom u kojoj su potopljene biljke donete iz crkve. Veruje se da takva voda donosi zdravlje, posebno kada je reč o očnim bolestima.
Mnogi pale sveće za zdravlje ukućana, dok se roditelji mole za svoju decu, verujući da će ih Sveti Pantelejmon čuvati od bolesti i životnih nedaća.
Posebno je zanimljivo verovanje da je ovaj svetitelj zaštitnik putnika, pa se smatra dobrim znakom krenuti na put upravo na njegov praznik. Zbog toga mnogi vozači u automobilima drže njegovu ikonu, verujući da ih štiti tokom putovanja.
Mošti koje poštuju vernici širom pravoslavnog sveta
Mošti Svetog Pantelejmona danas se nalaze u više pravoslavnih svetinja i smatraju se čudotvornim. Njegova glava čuva se u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori, dok se deo moštiju nalazi i u manastiru Hilandar.