Kada je 7. avgusta 1876. godine u holandskom gradu Leuvardenu rođena Margareta Gertrojda Zele, niko nije mogao ni da nasluti da će jednog dana ući u istoriju kao čuvena špijunka, ali pre svega i plesačica poznata pod imenom Mata Hari. Do danas je ostala simbol misterije, zavodljivosti i špijunaže. Međutim, što istoričari više proučavaju njenu sudbinu, sve je jasnije da je stvarnost bila mnogo složenija od legende koja je decenijama pratila njen život.
Kako je skončala čuvena Mata Hari?
Mata Hari je uhapšena 13. januara 1917. u svojoj hotelskoj sobi u Parizu. U vreme hapšenja, Francuska je stajala vrlo loše: ratu se nije vidio kraj, izginuli su milioni vojnika Antante i Trojnog Saveza, pa se tražio žrtveni jarac. Mata Hari je izvedena pred sud, osuđena zbog špijuniranja za Nemačku.
Iako se posle tvrdilo da nije bilo čvrstih dokaza, streljana je 15. oktobra 1917. u 41. godini.
Nije bilo članova porodice koji bi zatražili telo Mate Hari, pa je iskorišćeno za medicinski rad. Glava joj je balzamovana i smeštena u pariški Muzej anatomije, ali 2000. je otkriveno da je glava nestala, možda još prilikom preseljenja muzeja 1954.
Zapisi iz 1918. pokazuju da je muzej dobio i ostatak tela, kojem se izgubio trag.
Godinama su kružile razne priče o njenoj smrti. Jedna kaže da je Mata Hari poslala poljubac streljačkom stroju, koji je uostalom možda bio upućen njenom advokatu, bivšem ljubavniku, koji je došao na smaknuće.
Navodno su joj zadnje riječi bile: "Merci, monsieur"(Hvala, gospodine). Druga glasina tvrdi da je raskrilila ogrtač i pokazala vojnicima svoje golo telo. Prema trećoj priči, Mata Hari je bila neobično sabrana, te je odbila da joj vežu ruke ili povežu oči, i to zato što je mislila da je streljački stroj podmićen i da će pucati ćorcima.
Erotska plesačica koja je zapravo smrtonosna dvostruka špijunka i saznaje vojne tajne od brojnih ljubavnika, to je slika koja je od Mate Hari stvorila jedan od arhetipova fatalne žene i dala joj mesto u svetskoj kulturi.
Životni put čuvene Mata Hari
Njen život zaista je ličio na avanturistički roman. Posle nesrećnog braka sa oficirom holandske vojske i smrti malog sina otišla je u Pariz, gde je stvorila novi identitet. Pod egzotičnim umetničkim imenom Mata Hari – što na malajskom jeziku znači „oko dana“, odnosno Sunce – proslavila se kao plesačica koja je publiku osvajala orijentalnim plesovima. Svoje nastupe upotpunjavala je pričama o odrastanju u hinduističkim hramovima, inicijaciji u svete plesove i sličnim egzotičnim pričama. Iz današnje perspektive to je bio briljantan marketinški potez. Evropljani s početka 20. veka doslovno su žudeli za takvim pričama.
Ubrzo je postala jedna od najpoznatijih žena u Parizu
Kretala se u društvu političara, vojnih oficira i bogatih poslovnih ljudi, a među njenim ljubavnicima bili su muškarci iz više evropskih zemalja. Upravo će joj taj krug poznanstava postati koban tokom Prvog svetskog rata. Upoznala je agenta Karla Kramera, koji ju je za 20.000 franaka vrbovao za nemačku obaveštajnu službu. Među njenim ljubavnicima bio je i ruski oficir Vadim Maslov, koji se na Zapadnom frontu borio na strani Francuske.
Francuske vlasti uhapsile su slavnu plesačicu 1917. godine pod optužbom da je kao tajna agentkinja Nemcima odavala vojne tajne. Suđenje se pretvorilo u pravu medijsku senzaciju. Novinari su Matu Hari predstavljali kao opasnu fatalnu ženu koja je svojim šarmom od muškaraca izvlačila strogo poverljive informacije. Međutim, dokazi protiv nje bili su slabi već tada, a direktni dokazi navodno nisu ni postojali.
Većina istoričara danas smatra da je zaista uspostavila određene kontakte sa nemačkom obaveštajnom službom i od nje primila novac. Istovremeno je, međutim, najverovatnije pokušavala da sarađuje i sa Francuzima i više je bila žena koja je verovala da može da zaradi igrajući na obe strane nego iskusna špijunka. Na kraju se ipak u sve to uplela. Do danas ne postoje uverljivi dokazi da je prenela informacije od presudnog vojnog značaja.
Proglasili je krivom za smrt 50.000 vojnika
Uprkos tome, francuske vlasti odlučile su da, kako bi podigle opadajući moral vojske, moraju pogubiti nekoga ko će poslužiti kao primer da izdajnici neće biti pošteđeni. Tajni sud optužio je tada 41-godišnju ženu da je odgovorna za smrt 50.000 vojnika i osudio je na smrt. Pogubljena je 15. oktobra 1917. godine u dvorcu Vensen na obodu Pariza.
Međutim, njena priča nije završena njenom smrću. Mata Hari postala je inspiracija za desetine knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Najpoznatije filmsko ostvarenje o njoj snimljeno je 1931. godine, kada ju je tumačila glumica Greta Garbo, koja je značajno doprinela stvaranju slike o Mati Hari kao fatalnoj ženi i legendarnoj špijunki.
Ni 150 godina nakon njenog rođenja Mata Hari ne prestaje da bude jedna od najmisterioznijih ličnosti moderne istorije. Da li je bila zavodnica, prevarantkinja, povremena agentkinja ili nevina žrtva? Odgovor verovatno nikada nećemo saznati. Upravo zato njena priča fascinira svet već više od jednog veka.