Sveti Ilija, Ognjena Marija i Blaga Marija u narodnoj tradiciji poznati su kao ljuti sveci, a njihovi praznici vekovima su bili obavijeni posebnim poštovanjem, ali i strahopoštovanjem. Verovalo se da upravo u tim danima priroda pokazuje svoju najveću snagu kroz gromove, oluje, vetrove i letnje nepogode, pa su naši preci pažljivo poštovali brojne običaje kako bi zaštitili dom, porodicu i useve.
Prema narodnom verovanju, Sveti Ilija upravlja gromovima i munjama, Ognjena Marija vatrom, dok Blaga Marija vetrovima. Zato su se njihovi praznici smatrali danima kada nije trebalo raditi teške poslove, posebno na njivama i u polju.
Upravo zbog toga razvili su se i posebni običaji vezani za trpezu. Na sto su se iznosila jela od pšenice, žita i brašna, kao simbol zahvalnosti za rodnu godinu i molitve da usevi ostanu sačuvani od nevremena.
Zašto se baš pšenica nalazila na trpezi?
Istoričari i poznavaoci srpske tradicije ističu da je pšenica vekovima predstavljala simbol života, blagostanja i opstanka porodice. U vreme kada je većina stanovništva živela od zemljoradnje, svaka oluja mogla je da uništi višemesečni trud.
Zato su domaćini u danima posvećenim ljutim svecima pripremali jela od žita i molili se da Sveti Ilija sačuva polja od grada, jakih kiša i gromova.
Među tim jelima posebno mesto zauzimala je musaka od pšenice, danas gotovo zaboravljen specijalitet koji je nekada bio nezaobilazan na prazničnoj trpezi.
Starinska musaka od pšenice
Za razliku od moderne musake sa krompirom i mesom, ova tradicionalna verzija pripremala se od kuvanog žita, povrća i sira. Bila je hranljiva, jednostavna i prilagođena namirnicama koje su domaćinstva nekada imala pri ruci.
Potrebni sastojci:
- 500 g kuvane pšenice
- 300 g praziluka ili crnog luka
- 300 g šargarepe
- ulje
- so
- biber
- mlevena crvena paprika
- suvi biljni začin po želji200 g sira ili kačkavalja
Priprema:
Praziluk ili crni luk sitno iseckajte i propržite na malo ulja. Dodajte narendanu šargarepu i nastavite da dinstate dok povrće ne omekša.
U smesu umešajte kuvanu pšenicu, posolite i začinite po ukusu. Polovinu pripremljene mase rasporedite u podmazan pleh, preko nje narendajte deo sira, zatim prekrijte ostatkom smese.
Na vrh stavite ostatak sira i po želji pospite origanom. Pecite oko 15 do 20 minuta na 180 stepeni, dok površina ne dobije zlatnu boju.
Ratarska pogača – simbol domaćinske trpeze
Pored musake od pšenice, na praznike ljutih sveca često se mesila i ratarska pogača. Njena jednostavna priprema simbolizovala je skromnost, ali i zahvalnost za hleb koji hrani porodicu tokom cele godine.
Miris tek pečene pogače bio je znak okupljanja ukućana za stolom i podsećanje na važnost zajedništva u vremenima kada je život u velikoj meri zavisio od prirode.
Slatka pita od žita kao završetak prazničnog ručka
Na kraju obroka često se služila i pita od kuvanog žita i oraha, prelivena slatkim sirupom. Ova poslastica predstavljala je simbol želje za obiljem, srećom i napretkom domaćinstva.
Žito je u narodnoj tradiciji oduvek imalo posebno mesto, pa ne čudi što se nalazilo i u glavnim jelima i u poslasticama koje su pripremane za važne praznike.
Običaji koji se i danas pamte
Iako se mnogi stari običaji danas ređe praktikuju, verovanje da tokom praznika ljutih sveca treba pokazati poštovanje prema prirodi i njenoj snazi i dalje je prisutno u mnogim krajevima Srbije.