"Ne, ne žalim ni za čim... Sve je plaćeno, izbrisano, zaboravljeno, otkad sam s tobom", reči su pesme "Je ne regrette rien" francuske šansonjerke Edit Pjaf. Iako od 10. oktobra 1963. nije među živima, o njoj se i dalje piše, a njena pesma "La vie en rose" bezbroj puta je obrađena i prepevana.
Edit Pjaf doživela je ogromnu slavu za vreme svog kratkog života i utrla put muzici po kojoj je Francuska jedinstvena. Bila je majušna, niža od metar i po, sa četrdesetak kilograma i glasom koji je slamao i najtvrđa srca. Uvek u maloj crnoj haljini, iscrtanih obrva, sa crvenim karminom, na sceni je plenila, a publika ju je bez reči slušala...
Odrasla sa prodavačicama ljubavi
Rođena je u Parizu 1915. kao Edit Đovana Gasion. Majka Anet, alkoholičarka i zavisnica od narkotika, želela je da bude pevačica, ali je završila na pariskim trotoarima. Kasnije joj se izgubio svaki trag. Ostavila je ćerku svojoj majci, koja je držala cirkus buva. Otac Luj Alfons, od kog je Edit nasledila nizak stas, bio je akrobata. Pokušao je da brine o ćerki, ali ju je na kraju odveo svojoj majci, koja je držala bordel. Odrasla je s prodavačicama ljubavi, one su joj pružile toplinu koja je trebalo da joj zameni dom.
Kao devojčica, od treće do sedme godine bila je potpuno slepa zbog upale rožnjače oka. Pričala je da su se prostitutke molile Svetoj Tereziji i da je nakon toga progledala. Od tada je do kraja života oko vrata nosila krst ove svetiteljke.
Otac se kasnije setio male Edit i poveo je sa sobom da po Francuskoj peva na ulici i da tako zarađuje. Kad je postala tinejdžerka, počela je da peva po pariskim kafeima, klubovima i kabareima, ali i da se bavi prostitucijom. Uvek je imala makroa. Živela je u malom stanu s polusestrom Momon, a onda je u 17. godini s Lujem Diponom dobila ćerku Marsel. Pošto je vreme uglavnom provodila na ulici, mala Marsel ostajala je sama. U drugoj godini umrla je od meningitisa. Kao dete loše majke, Edit sama sebi nikad nije oprostila što je izgubila jedino dete koje je rodila.
Nije marila za novac
Njen talenat otkrio je Luj Leple, vlasnik jednog kluba, koji joj je dao prezime Pjaf - vrabac. Imala je 19 godina. Pronašao joj je kompozitore i tekstopisce, pokušao da je obrazuje i dovede u red, jer je, zbog sredine u kojoj je odrasla, Edit bila previše divlja, ponekad i vulgarna. Uspeh je došao brzo. Zarađivala je ogroman novac, koji je rasipnički trošila. Ljubavnike je menjala kao čarape.
Za pevača Žaka Pilsa se prvi put udala, nakratko. Ali njena najveća ljubav bio je bokserski šampion Marsel Serdan. Bio je oženjen, otac troje dece. Na vrhuncu romanse 1949. godine poginuo je u avionskoj nesreći.
S Teom do kraja
Edit Pjaf imala je nezajažljivu želju za ljubavlju. Bila je na vrhuncu karijere kad se 1962. udala za lepog Tea Sarapoa, homoseksualca 20 godina mlađeg od nje. On je takođe bio pevač i nekoliko puta su nastupili zajedno. Međutim, njeno zdravlje tada je već bilo ozbiljno narušeno. Imala je artritis, čir na želucu i bolesnu jetru, načetu alkoholom i narkoticima.
Niz saobraćajnih nesreća još više je doprineo da uzima opijate. Jedva hodajući, uspela je da izađe na scenu pariske Olimpije i premijerno izvede "Je ne regrette rien". Bio je to trijumf volje, ali i zaveštanje. Umrla je 1963. u 48. godini od aneurizme izazvane prestankom rada jetre. Sahranjena je pored ćerke Marsel i oca. Sedam godina kasnije, pored nje je sahranjen i Teo, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći.